Milena Dravić bi danas napunila 85 godina: Dragan joj je bio treći muž, a voleli su se do poslednjeg daha

Danas bi Milena Dravić, najveća dama našeg glumišta, napunila 85 godina. Rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, Milena je bila više od glumice —bila je lice jedne epohe, osmeh jedne generacije i glas topline koji je spajao umetnost i život.
Iako je više od pet godina nema, njeno prisustvo i dalje živi: u filmovima, u replikama koje pamtimo napamet, u njenom blagom pogledu koji je nosio snagu i tugu u isto vreme.

Detinjstvo na Dorćolu i prvi koraci na sceni

Milena je odrastala na Dorćolu, u porodici koja joj je pružila podršku da neguje umetnost u sebi. Pohađala je osnovnu školu „Janko Veselinović“, zatim Prvu mušku gimnaziju, a istovremeno odlazila na časove baleta, verujući da će joj ples otvoriti vrata scene.
Kasnije je govorila da je za nju Narodno pozorište bilo „prozor u svet“ — mesto gde je prvi put osetila čar scene i gde se rodila ljubav prema glumi.

Njena tetka, rođena sestra oca Milenka, prepoznala je taj dar i podstakla je da ga neguje. Bila je to odluka koja će odrediti ceo njen život.

Film koji joj je otvorio sva vrata

Sudbina je Milenu pronašla 1958. godine, kada ju je u Sarajevu primetio slovenački reditelj František Čap i ponudio joj prvu filmsku ulogu u ostvarenju Vrata ostaju otvorena.
Od tog trenutka, vrata umetnosti zaista su ostala otvorena zauvek.

Usledile su uloge u filmovima Leto je krivo za sve i Uzavreli grad, a zatim i prelomni trenutak: 1962. godine, Branko Bauer joj poverava glavnu ulogu u filmu Prekobrojna.
Publika ju je obožavala, a stručni žiri u Puli nagradio Zlatnom arenom za najbolju žensku ulogu. Bila je mlada, prirodna, istinita — i upravo zbog toga drugačija.

Nagrade, osmesi i publika koja nikada nije prestala da je voli

Tokom karijere duge više od šest decenija, Milena Dravić osvojila je gotovo sve što se u glumi osvojiti može: Veliku Žanku, Dobričin prsten, Nagradu Pavle Vujisić, Nušićevu nagradu, Statuetu Joakim Vujić i brojne nagrade sa festivala u Puli, Veneciji i Kanu.
Ali više od priznanja, publika je volela ono neuhvatljivo — njezinu ljudskost, njenu blagost i onu toplu energiju kojom je svaki kadar pretvarala u istinu.

Ljubav sa Draganom Nikolićem: "Venčali smo se na pauzi, a voleli zauvek"

Pre nego što je upoznala Dragana Nikolića, Milena je već bila u dva braka — sa režiserima Vojislavom Kokanom Rakonjcem i Purišom Đorđevićem.
Ali ono što je imala sa Gagom bilo je nešto što prevazilazi definiciju ljubavi. Upoznali su se 1969. godine na snimanju filma Horoskop, a kako je Dragan kasnije rekao:

"Kad sam joj prišao, imao sam utisak da je poznajem ceo život. Osvojila me je svojom normalnošću."

Njihovo venčanje bilo je filmsko – bukvalno. Venčali su se na pauzi za ručak, dok su snimali film Kako su se volele dve budale, a kuma im je bila Seka Sablić.
Nisu imali decu, ali su u svu decu sveta gledali kao u svoju. "Imamo našu Ivu", govorio je Dragan, misleći na njihovu nećaku. "Ona nam je nadoknadila sve što nismo imali."

44 godine ljubavi i jedno zauvek

Milena i Dragan živeli su skromno, povučeno, bez pompe i publiciteta koji obično prati slavne.
Njihova veza bila je čista, duboka, i postala je simbol nečeg što današnji svet retko razume — tihe, istrajne ljubavi.

Dragan je preminuo 2016. godine, a Milena dve godine kasnije, 14. oktobra 2018. Njihova imena ostala su zauvek povezana, baš kao i njihovi životi.

Rade Šerbedžija je kasnije ispričao da mu je Milena, nekoliko meseci nakon Draganove smrti, poklonila Gagin brod.

„Rekla mi je da želi da imam uspomenu na njega. Taj brod danas plovi Jadranom pod imenom ‘Gaga’, i čini mi se da nas Dragan i dalje čuva“, rekao je Rade.

"Više od umetnosti"

Milena Dravić nije bila samo umetnica. Bila je institucija dobrote, simbol elegancije i snage.
O tome svedoči i monografija Milena Dravić – Više od umetnosti, Tatjane Nježić, koja je objavljena nakon njene smrti. U njoj su svedočanstva kolega, prijatelja i generacija glumaca koji su je obožavali.

Dušan Kovačević je tada rekao:

„Milena Dravić je ime i prezime srpskog filma. Osmeh generacija, dar, toplina i šarm koji se ne ponavljaju.“

Sećanje koje ne bledi

Danas, 5. oktobra, dok bi slavila 85. rođendan, Milena i dalje živi kroz sve što je ostavila.
U svakom osmehu koji nam izmami stari jugoslovenski film. U svakoj sceni u kojoj je bila blaga i nežna, a istovremeno snažna.
Jer neke žene ne odlaze — one samo promene pozornicu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.