Naučnici otkrili: Kako balans između pozitivnog i negativnog unutrašnjeg glasa utiče na uspeh i motivaciju

Da li ste nekad primetili glas u svojoj glavi koji komentariše baš sve što radite? Ponekad vas bodri, a ponekad vas podseća na svaku grešku koju ste ikada napravili. Taj drugi glas je negativan unutrašnji govor, dok je prvi pozitivan. I jedno i drugo neprestano postoji u nama, oblikovano našim iskustvima, načinom na koji su nas drugi tretirali i očekivanjima koja smo naučili da imamo od sebe.

Naš unutrašnji glas gradi se godinama. Zavisi od toga kako su nam se obraćali dok smo bili deca, koliko smo bili hvaljeni ili kritikovani, kao i od standarda koje smo razvili kroz život. Nekad je taj glas naš najveći saveznik, ali često zna da bude i neumoljivi kritičar.

Šta kaže nauka?

Studija iz 2021. godine objavljena u Scientific Reports analizirala je kako pozitivan i negativan govor o sebi utiču na mozak i kognitivne sposobnosti. Istraživači su pomoću fMRI skeniranja i testova rešavanja problema uporedili dve vrste unutrašnjeg govora: samopoštovanje (pozitivno) i samokritiku (negativno).

Rezultati su bili iznenađujući:

Samokritika je poboljšala učinak u drugom krugu testiranja  verovatno zato što je povećala nivo budnosti i unutrašnje motivacije. Ljudi su postajali fokusiraniji nakon što su bili strogi prema sebi.

Samopoštovanje je poboljšalo funkcije poput planiranja, odlučivanja i rasuđivanja, ali je istovremeno stvorilo lažnu samouverenost. Ljudi su se osećali sposobnije nego što su objektivno bili.

Dakle, pozitivni unutrašnji govor zaista podiže motivaciju i sigurnost, ali kada ga je previše, može dovesti do precenjivanja sebe. Negativan unutrašnji govor, s druge strane, može poboljšati fokus ali samo ako vodi ka ispravljanju grešaka, a ne ka samoponižavanju.

Zaključak studije? Nijedna vrsta unutrašnjeg govora nije "dobra" ili "loša". Ravnoteža je ključ: dovoljno samopouzdanja da verujete u sebe, ali i dovoljno samokritičnosti da ostanete prizemni.

Kako prepoznati negativan unutrašnji govor koji vas koči

Postavlja se pitanje: kada je samokritika korisna, a kada vas sputava? Jer nisu sve negativne misli konstruktivne. Kod mnogih ljudi, unutrašnji kritičar postane stalni šum – glas koji umanjuje vrednost, snagu i motivaciju.

Studija iz 2025. godine objavljena u BMC Psychology istražila je kako ljudi koji se dobro nose sa svojim negativnim unutrašnjim glasom uspevaju da ga „obuzdaju“. Ispitanici koji su po merenju bili najotporniji govorili su o tome kako prepoznaju svoj tip unutrašnjeg kritičara i kako odgovaraju na njega.

Istraživanje je identifikovalo četiri tipa unutrašnjih kritičara:

"Zabrinuti" - boji se neuspeha

"Otuđeni od emocija" - potiskuje osećanja

"Nisam dovoljno dobar za druge" - traži spoljašnje priznanje

"Omalovaženi ja" - najgrublji, najstroži kritičar

Svaki tip se aktivira u drugačijim situacijama i izaziva specifične misli i emocije.

Zanimljivo je da ljudi koji dobro upravljaju svojim unutrašnjim glasom ne pokušavaju da ga utišaju. Umesto toga, odgovaraju mu sa razumevanjem i samosaosećanjem – prihvataju ga, ali mu ne dozvoljavaju da određuje njihovu vrednost.

Kako negativan unutrašnji govor može postati vodič, a ne neprijatelj

Kada negativne misli preuzmu primat, može se osetiti kao da živite sa nevidljivim nasilnikom u glavi. Umeren nivo samokritike može biti koristan, podstiče vas da napredujete, učite i budete bolji. Ali, kada pređe granicu, može sabotirati odnose, ambicije i veru u sebe.

Na primer:

Ako vam unutrašnji glas stalno ponavlja: "Ne zaslužuješ ljubav" ili "Ovo je previše dobro da bi bilo istinito", velike su šanse da ćete (nesvesno) sabotirati svoje veze.

Ako u poslu čujete: "Šta ako pogrešiš?" ili "Nisi dovoljno dobra za ovo", moguće je da ćete prestati da donosite odluke - iz straha od greške.

Prvi korak ka promeni je samoposmatranje. Obratite pažnju na rečenice koje vam se najčešće ponavljaju. Godinama ih čujete, pa ste ih možda i normalizovali.

Koristiti može i:

vođenje dnevnika ograničavajućih uverenja

zapisivanje negativnih rečenica koje se stalno vraćaju

imenovanje unutrašnjeg kritičara kako biste ga "spustili" na realan nivo

Kada svoje misli izvučete "na papir", lakše ih vidite kao naučene narative - a ne kao činjenice.

Sledeći korak je razumevanje, a ne borba. Pokušajte da se zapitate: "Šta ovaj glas pokušava da spreči?" Često je ispod kritike skriven strah - od greške, odbacivanja ili gubitka.

Kako razvijate samosaosećanje, unutrašni dijalog prirodno postaje mekši. A kada prestanete da reagujete sramotom i samooptuživanjem, otvara se prostor za promenu.

Na kraju - vaš unutrašnji glas je tu da vas zaštiti, ne da vam odmogne

I u trenucima kada vas plaši, bombarduje kritikama ili diže nepotrebne uzbune, vaš unutrašnji glas pokušava jedno: da vas sačuva, na način na koji je nekad davno naučio. Ali vi više niste ta osoba - odrasli ste, jači ste i imate mnogo više alata nego ranije.

Kada počnete da slušate taj glas bez osude, i kada prestanete da ga tretirate kao neprijatelja, on polako gubi moć da vas povređuje. Umesto toga, može postati vodič - čak i saveznika u ličnom rastu.

Ravnoteža je ključ: Malo samokritike da ostanete realni, i mnogo samosaosećanja da ostanete hrabri.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.