Priča sprskog psihijatra slomila njega i čitaoce "Ušla je i pola sata plakala zbog poruke mobilnog operatera"

U svetu u kom svakodnevno jurimo rokove, planove i ugovore na dve godine unapred, zaboravljamo da je život - upravo sada. Jedna priča sprskog psihijatra, dr Vladimira Đurića, čije reči često nadilaze granice struke i postaju lekcija o ljudskosti, podsetila je hiljade ljudi koliko su naše brige ponekad sitne, a naši dani dragoceni.

Ko je dr Vladimir Đurić

Dr Vladimir Đurić poznat je kao psihijatar koji ne govori samo o dijagnozama, već o ljudima. Njegovi tekstovi, puni empatije, topline i tihe mudrosti, često se dele na društvenim mrežama jer uspevaju da dotaknu ono što mnogi osećaju, ali ne umeju da izgovore. U njima nema patetike, ali ima istine. Nema velikih fraza, ali ima suštine.

U jednoj od svojih objava ispričao je priču o pacijentkinji koja mu se urezala u pamćenje zauvek.

Suze zbog jedne obične poruke

Kako piše dr Đurić, tog prepodneva u njegovu ordinaciju ušla je žena u tridesetim, snažna, hrabra, „žena-zmaj u svakom pogledu“. Ipak, prvih dvadeset minuta seanse provela je u suzama. On, kako sam kaže, nije pokušavao da je prekida, teši ili racionalizuje njen bol. Naučio je, od svojih učitelja, da u takvim trenucima treba samo biti tu. Ćutati. Pustiti suze da urade ono za šta postoje - da očiste, da olakšaju, da puste bol da malo istekne.

Kada se smirila, pokazala mu je poruku koja ju je slomila. Običan SMS mobilnog operatera o isteku ugovora i ponudi za novi, dvogodišnji, i da bi bilo skroz povoljno i pametno da dođe i da potpiše ugovor na dve godine, jer će tako biti jeftinije".

Za većinu ljudi - beznačajna notifikacija. Za nju - podsetnik da joj je, prema lekarskim prognozama, ostalo najviše šest meseci života.

„Ponekad su dve godine previše“, napisao je dr Đurić u rečenici koja ostaje da odzvanja dugo nakon čitanja.

Kada planovi postanu teret

U tom trenutku, sve je postalo jasno. Ona nije mogla da se obaveže na dve godine. Ne zato što nije želela telefon, pogodnost ili popust - već zato što joj vreme više nije pripadalo na način na koji pripada zdravima.

"Verovatno se sada i pitate zašto bi neko plakao kao kiša na tu sasvim uobičajnu poruku. Verovatno niko, na ovoj kugli zemaljskoj, osim nekoga ko ima još šest meseci života, po definitivnoj prognozi uglednog konzilijuma sa GAK-a i to u najboljem slučaju i ako se sve kockice slože. Verovatno niko, osim onoga ko umire, a mu se ne isplati da se na toliko puno obavezuje. Ponekad je dve godine previše", piše on.

Dr Đurić opisuje kako su potom razgovarali o svemu što je čeka. O strahu. O hrabrosti. O tome kako da ide dan po dan, razgovor po razgovor, zagrljaj po zagrljaj. Kako da završi sve što treba, ali i kako da sačuva sebe. Kako da, uprkos svemu, uzme još poneki čarobni trenutak od života koji je, kako kaže, „najlepši baš onda kada ga i nemamo previše pred sobom“.

"Pokušao sam da je odobrovoljim, da pokuša da se zdravorazumski i hrabro suoči sa svime što je čeka i da pronađemo nešto smisleno za šta će se uhvatiti i što će je motivisati na tu herojsku borbu, da napravi plan kako da ide dan za danom i da rešava jedan po jedan problem, da završi sve što je potrebno završiti, svaki razgovor, svako pozdravljanje i svaki zagrljaj, a da opet nađe način da maksimalno čuva sebe i da opet nekako i uzme još poneki čarobni trenutak od ovog prokletog života, koji je kao za inat i najlepši baš onda kada ga i nemamo previše pred sobom", piše on.

Na kraju su se, kako to često biva na pravim terapijama, i smejali. Smislili su čak i mali bunt protiv sistema - da uzme najskuplji telefon i neograničen paket, pa nek je jure „na onom svetu“ da naplate. Ako već mora da leži po bolnicama, nek joj bar to bude mali luksuz.

Život između suza i smeha

Dr Đurić priznaje da ju je kasnije zamišljao kako, u polumraku bolničke sobe, gleda smešne klipove sa psima, koje je obožavala, i smeši se od uveta do uveta. Godinu dana kasnije, ona je, kako je napisao, „preselila na neko bolje mesto“.

Ali je ostala lekcija.

Da su ugovorne obaveze precenjene.Da je odlaganje radosti - opasna navika.Da čekanje savršenih uslova za život nema smisla.Da su dve godine bogatstvo koje zdravi ljudi uzimaju zdravo za gotovo.I da život mora da se živi sada.

„Punim plućima. I do daske“, poručuje dr Đurić kroz svoju priču.

Priča sprskog psihijatra i poruka svima nama

Ova priča nije o bolesti. Nije ni o smrti. Ona je, pre svega, o životu. O tome koliko često potcenjujemo današnji dan, dok planiramo neki budući koji nam možda nikada neće doći.

Na kraju svoje objave, dr Đurić se oprostio od svoje pacijentkinje rečima koje su dirnule mnoge:

Da odmara. Da šeta čopor smešnih pasa po livadi punoj cveća u zalazak sunca. Da se smeši. Da uživa. Jer je zaslužila.

I zahvalio joj se. Jer, kako kaže, neke edukacije su neprocenjive.

A možda je upravo ova – da živimo sada, hrabro, iskreno i bez odlaganja radosti - jedna od najvažnijih koje ćemo ikada dobiti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.