Da li je bolje biti preduzetnica ili deo sistema? Iskustvo Danijele Biškup nakon 30 godina rada u modi

Na domaćoj modnoj sceni, gde se često vodi polemika o ceni i vrednosti dizajna, priča o brendu Lilu shoes otvara jednu mnogo dublju temu - šta zaista znači stvarati ručno, sporo i sa idejom. Iza ovog brenda stoji dizajnerka Danijela Biškup, žena koja već decenijama gradi svoj put između kreativnosti i realnosti proizvodnje u Srbiji i jedna od korisnica Women in Business programa koji Banca Intesa sprovodi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

„Sećam se početaka kao u magli, znate ja sam počela dok nije bilo ni interneta ni društvenih mreža“, kaže Danijela, osvrćući se na više od dve decenije rada. Ipak, jedno je sigurno - nije postojao jasan plan. Bila sam mlada. Više nije bio instinkt nego strategija. „Imala sam neku neobuzdanu hrabrost… i krenula sam.“ Upravo ta kombinacija hrabrosti i iskustva iz rada u fabrici obuće odredila je pravac u kom će se njen brend razvijati.

Iako bi se možda očekivalo da je dizajn najveći izazov, istina je potpuno drugačija.

„Tehničke stvari su najteže“, iskreno priznaje. Papirologija, proizvodni procesi, logistika - sve ono što se ne vidi na prvi pogled, ali određuje konačni proizvod. U svetu ručne izrade, svaki detalj je važan, a greške skupe. Poseban problem predstavlja i činjenica da u Srbiji više ne postoje fabrike koje proizvode kalupe, pa se osnovni alat za izradu cipela mora nabavljati u inostranstvu, što dodatno komplikuje i poskupljuje proizvodnju.

"Teško jeste, sigurno. Iako nikad ne volim da upoređujem tuđe poslove, moram da kažem, da bi napravili cipele morate da imate više elemenata koji su neophodni da uopšte pomislite na neki model. Računajući da jednu npr. haljinu možete da napravite čak i samo da imate materijal. Cipele ne možete da napravite samo od kože. Morate da imate i kalup, tj. sve veličine tog kalupa i bar još 10-ak delova.

Pošto u Srbiji više nema ni jedne kalupare, morate da odete ili naručite kalupe iz inostranstva i to se radi često, minimum na par godina. A to je veliko opterećenje za male proizvođače, pogotovo ako to radim češće. Tako da, ovo jeste težak posao. I posle mnogo godina i dalje postoje neke stvari koje još uvek učim, savladavam, ali opet mislim i da sam ogroman put prešla od tog početka do sada, jer se ja ukupno dizajnom obuće i proizvodnjom bavim 30 godina, a to je baš puno iskustva. I... Idem dalje", kaže mi Danijela.

Uprkos tome, ona ostaje dosledna svom principu - većina procesa ostaje u njenim rukama. Kada i angažuje saradnike, kontrola je neophodna. Kvalitet ne trpi kompromise. Pokretanje i Premium linije zahteva strogu kontrolu i sve bolji kvalitet. Razlika između rada u velikom sistemu i vođenja sopstvenog biznisa, kako kaže, ogleda se u slobodi, ali i odgovornosti. Dok zaposleni mogu da „isključe“ posao kada izađu iz kancelarije, preduzetnici to ne mogu.

"Radila sam i pre fabrike i na televiziji, tako da znam kako veliki sistemi funkcionišu, ne samo u ovoj vrsti posla. Ako ste osoba kao ja, koja voli sama da organizuje svoj posao, da postavi neki svoj način rada, koja misli da to može i kojoj to prija, onda je svakako bolje biti preduzetnica. Ali takođe, ne mislim da je loše raditi u nekom kolektivu, ako ste taj tip osobe koja voli da bude deo nekog sistema i okruženja.

Postoje i ogromne prednosti takvog načina rada. Kada odete kući sa posla vi možete da spavate, šetate, družite se, a kada ste preduzetnica vi dan i noć mislite o svom poslu, brinete o svemu, šta se dešava na Instagramu, da li neka mušterija ima poseban zahtev i došla je u radnju, da li neko pogrešio u proizvodnji, vi ste konstantno u tome.“, kaže ona, opisujući realnost koju često romantizujemo.

Jedna od tema koja se neizbežno nameće jeste cena dizajnerske obuće. U poređenju sa fast fashion proizvodnjom, razlika je očigledna, ali i opravdana. „Niko ne stavlja cenu tek tako - svaki detalj se računa“, objašnjava Danijela. Male serije, ručni rad i ograničeni kapaciteti proizvodnje neminovno podižu cenu, ali istovremeno garantuju autentičnost. Mani se stalno javljaju mušterije koje moje modele nose i duže od 20 godina. A opet sa druge strane, zanimljivo je i to da dizajnerska roba u Srbiji često košta i do dva puta manje nego u inostranstvu.

A ko su žene koje biraju Lilu shoes? Nisu to nužno žene koje prate trendove po svaku cenu. Naprotiv - to su žene koje znaju šta žele.

„Vesele, pozitivne, žele sebi da učine plezir“, opisuje ih Danijela. Među njima su često umetnice, arhitektice, glumice, ali i sve one koje žele da budu drugačije i da imaju nešto posebno. Žele da u sivoj svakodnevici imaju komad koji nosi lični pečat.

Kada je reč o samom dizajnu, priznaje da joj je teško da izdvoji jedan model. Ipak, elegantne cipele sa štiklom zauzimaju posebno mesto - ne samo zbog estetike, već i zbog kompleksnosti izrade. Ipak, nova sezona donosi promenu: niže pete, koje kombinuju udobnost i stil, sve su više u fokusu.

Trendovi za proleće? Bela obuća ostaje dominantna, braon tonovi nastavljaju svoju vladavinu, ali im se pridružuju i jarke boje - narandžasta, pink i crvena. Silueta se menja, pa klasičan špic ustupa mesto novim formama - „nešto kao produžena kocka“, kako je opisuje Danijela, nagoveštavajući i novine u dizajnu koji je već prepoznatljiv.

U vremenu brze mode i još bržih trendova, Lilu shoes ostaje podsetnik da stil ne mora da bude prolazan - već ličan, promišljen i kreiran da traje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.