Imam 65 godina i najviše me plaši to što nisam primetila kada je radost nestala iz mog života

Pa kad si glumila ludilo u mladosti sad kad si omatorila nece niko, a mladost je bila pred tobom, sve zene pogrese pre ili kasnije....

Mnogo je naše znanje iznad zemlje

Sve koji bi mogli da postoje a stekli bi prednost ako ih se ne osudi i prvi na njih uperi prstom na pravednost, jer ne izgovaranje i nemanje stava vodi u ponizenje umno, a kad neko ima prednost, moze se igrati kao sa igrackom, i svaka njegova rec je pravedna, svaka osveta, sto mu je dozvoljeno da ima

Zanimljivaa stvar morali smo da prozivamo, pljujemo i napadamo sve one koji postoje i mogu postojati a nebi bili pravedni, sve ljude i sve druge a koliko drugih vrsta moze postojati slicni ljudima a recimo najnizi 2 metra i imaju samo crvenu kosu, bilo bi nam ponizenje da nismo, Bog bi stvorio pravedni slobodni duh, i izgubili bi smo prednost pravednih ucena

Sveli ste priču na prestanak odlaženja na posao. Trebalo bi da radite posao koji volite ali to nikako ne sme da bude radost. Radost je vaš privatni život, porodica, deca, prijatelji, putovanja, bašta, kafana, ručni rad, kuvanje, novo učenje novih veština.... Svako ima nešto i to treba da neguje ili, pak, da sasvim promeni ako ga nešto drugo raduje. Imam koleginucu koja nema porodicu, putuje, bavi se sportom rekreativno i tako ispunjava vreme, našla je u tome radost. Na posao dolazi da sa nama popije kafu, popriča o putovanjima, svačemu, načitana, rlokventna, obedujemo zajedno i, naravno, da odradi svoj posao i zaradi platu. Čim izađe s posla, eto joj radosti! Uvek ima nekog frajera, ne samuje. Samo se treba pozabaviti malo više sobom, mi se na Balkanu previše bavimo roditeljima i decom, sebe zaboravljamo.

Odlican tekst i tako istinit!

Sve počinje iz sebičnosti i pokvarenosti.

Dobro je da si shvatila, to je trenutak spoznaje.

Usamljenost je teška i oduzima životnu radost.A usamljenih ljudi ima mnogo.Od kad sam otišla u penziju pokušavam da se izborim sa osećanjem usamljenost i odlaskom radosti, ali imam utisak da tonem sve dublje.Deca imaju svoj život, nisu dužni da me zabavljaju.Sve u svemu, prepoznala sam se u tekstu

То је сасвим нормално за те године, али су ту ваши унуци. Зато не брините. Заједно са њима поново проживљава детињство и младост и изнова осећате лепоту и радосост живљења.

Jedina prava radost je radost življenja. To se uci od malena. Trebate shvatiti da se svaka stvar makar malo moze pretvoriti u radost. Od brisanja prasine ,kuvanja pa do posete lekarima. Samo treba znati kako to uradit. To sto ste zivi je radost ,ali i nije bas uvek tako lep i prijatan a vi ste tu da otvorite magiju i napravite ga radosnim. Najvažnije de da uvek uz sve ružno dodate nesto sto volite i cini vas bar malo srecnim. Nije lako ali moze se postići.