Dve Beograđanke među 50 žena koje menjaju svet: Jedna "uzgaja" ljudska tkiva, druga podučava robote

Jedna pokušava da u laboratoriji napravi ljudsko tkivo koje će jednog dana moći da zameni ono oštećeno bolešću ili povredom. Druga je pre više od dve decenije počela da razvija robote koji ne sklapaju automobile i ne prenose kutije, već razgovaraju sa decom sa autizmom, starijima i ljudima koji se oporavljaju od moždanog udara.

Obe su rođene u Beogradu.

I obe su se ove godine našle na Forbesovoj listi "50 Over 50: Innovation", koja okuplja žene starije od 50 godina čiji rad menja nauku, tehnologiju, medicinu i svet inovacija.

Profesorka Gordana Vunjak-Novaković ima 77 godina, Maja Matarić 61, a njihove biografije možda su najbolji odgovor na ideju da najveći profesionalni uspesi moraju da se dogode dok smo mladi.

Gordana Vunjak-Novaković pravi "servis za ljudsko telo"

Gordana Vunjak-Novaković danas je profesorka biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a njen životni put počeo je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.

Po obrazovanju je hemijski inženjer, a upravo je potraga za načinom da spoji inženjerstvo i medicinu odvela na MIT, gde je kao Fulbrajtova stipendistkinja upoznala profesora Roberta Langera i oblast koja će joj odrediti ostatak karijere - inženjerstvo tkiva.

Danas njen tim radi na tehnologijama pomoću kojih se stvaraju funkcionalna ljudska tkiva za regenerativnu medicinu i modeli "organa na čipu" za proučavanje bolesti i razvoj terapija.

U laboratoriji rade sa tkivima srca, kostiju, pluća, jetre i krvnih sudova.

Sama profesorka svoj posao opisuje vrlo jednostavnom slikom - kao neku vrstu "servisa za ljudsko telo".

Ideja je da se pomoću ćelija pacijenta, biomaterijala i posebnih bioreaktora napravi tkivo koje što vernije oponaša ono u ljudskom organizmu, a zatim koristi za regeneraciju ili istraživanje bolesti.

Jedan od ciljeva je da jednog dana ne čekamo odgovarajućeg donora

Jedan od velikih problema regenerativne medicine jeste vreme.

Tkivo napravljeno od ćelija konkretnog pacijenta može imati velike prednosti, ali njegovo stvaranje traje, a teško oboleli ljudi ponekad nemaju toliko vremena.

Zato je jedan od dugoročnih ciljeva njenog tima razvoj univerzalnih donorskih ćelija koje bi mogle da se čuvaju i budu dostupne onda kada su pacijentu potrebne.

Drugi pravac su sićušna ljudska tkiva veličine nekoliko milimetara, međusobno povezana tako da oponašaju funkcionisanje organa u našem telu.

Takvi "organi na čipu" omogućavaju naučnicima da proučavaju, između ostalog, infarkt, metastaziranje raka i reakcije ljudskog tkiva na potencijalne terapije.

Kroz njenu laboratoriju prošlo je više od 250 mladih naučnika

Iako iza sebe ima impresivan broj naučnih radova, patenata i priznanja, Vunjak-Novaković kao jedan od svojih najvećih uspeha izdvaja ljude koje je obrazovala.

Kroz njenu laboratoriju prošlo je više od 250 mladih istraživača, od kojih su mnogi danas profesori, lekari, članovi akademija, urednici naučnih časopisa i rukovodioci kompanija.

Iz istraživanja njenog tima nastalo je i pet biotehnoloških startapa.

Među njima je EpiBone, kompanija koja razvija tehnologije za regeneraciju kostiju i hrskavice.

Ove godine dobila je i prestižnu međunarodnu nagradu L'Oréal-UNESCO For Women in Science, koja se godišnje dodeljuje pet istaknutih naučnica iz različitih delova sveta. Forbes ju je potom uvrstio među svojih 50 inovatorki starijih od 50 godina.

Druga Beograđanka je pre 20 godina videla nešto što danas svi vidimo

Ime Maje Matarić možda je nešto manje poznato široj javnosti u Srbiji, ali oblast kojom se bavi danas je u centru tehnološke revolucije.

Matarić je rođena u Beogradu, a od 16. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Završila je Univerzitet u Kanzasu, a doktorirala na MIT-u.

Danas je profesorka računarskih nauka, neuronauke i pedijatrije na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Ali ono što je posebno izdvaja jeste oblast čiji je bila jedan od pionira - socijalno asistivna robotika.

Dok su roboti uglavnom posmatrani kao mašine koje treba da obavljaju fizičke i industrijske poslove, Matarić je postavila drugačije pitanje.

Šta ako bi robot mogao da pomogne čoveku da nešto uradi sam?

Njeni roboti rade sa decom sa autizmom i ljudima posle moždanog udara

Matarić i njeni timovi razvijali su robote koji mogu da komuniciraju sa decom sa autizmom, starijim osobama, ljudima koji se oporavljaju od moždanog udara i učenicima koji imaju probleme sa anksioznošću.

Njihov zadatak nije da zamene lekara, terapeuta, nastavnika ili člana porodice.

Ideja je da tehnologija bude pomoćnik koji čoveka motiviše, podseća, komunicira sa njim i pomaže mu da ostane aktivan.

Zanimljivo je da je na promenu pravca njene karijere uticala i njena ćerka. Matarić se postepeno pomerila od istraživanja robotike prvenstveno kroz naučne radove ka pitanju kako tehnologija može neposredno da poboljša nečiji svakodnevni život.

Godine 2016. bila je među osnivačima kompanije Embodied, koja je razvila Moxie, robota sa veštačkom inteligencijom namenjenog interakciji sa ljudima.

Dve žene, dve potpuno različite nauke i ista poruka

Jedna je hemijski inženjer koji je pronašao svoje mesto između medicine i biologije.

Druga je stručnjakinja za računarstvo koja je odlučila da roboti treba da razumeju ljude, a ne samo komande.

Vunjak-Novaković je iz Beograda otišla na MIT kao već formirana naučnica. Matarić je Srbiju napustila kao tinejdžerka.

Njihove karijere krenule su potpuno različitim putevima, ali su se 2026. godine srele na istom mestu - Forbesovoj listi žena koje i posle 50. pomeraju granice inovacija.

A možda je najzanimljiviji upravo broj koji stoji uz njihova imena.

61 i 77.

U vremenu u kojem se o uspehu često govori kao o trci koju treba završiti što ranije, dve naučnice rođene u Beogradu podsećaju na nešto sasvim drugo - velika karijera nema rok trajanja.

(Ona.rs / Forbes Srbija)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.