Malo ko zna da je Bilja Krstić venčala Đorđa i Oliveru Balašević: Evo kako je izgledao njihov poslednji susret

Bilja Krstić bila je gošća podkasta "Dostojanstven život", u kojem je sa Nenadom Milenkovićem govorila o neprijatnosti koju je doživela zbog neukusnog medijskog naslova, odrastanju na jugu Srbije, počecima sa Borom Đorđevićem i Đorđem Balaševićem, prijateljstvu sa Goricom Popović i životnoj snazi koju pronalazi u porodici i muzici.

Više od pola veka na sceni, 25 godina sa orkestrom Bistrik, nastupi širom sveta i saradnja sa nekim od najznačajnijih imena domaće muzike samo su deo biografije Bilje Krstić. Ipak, iza svih velikih koncerata, priznanja i putovanja ostala je ista potreba koja ju je vodila još iz detinjstva - da peva, sačuva muziku svog podneblja i prenese je mlađim generacijama.

U razgovoru za podkast "Dostojanstven život" koji možete pogledati na YouTube platformi Ona.rs pokazala je i drugu, privatniju stranu. Govorila je o strahu koji je njena porodica doživela zbog senzacionalističkog naslova, uspomenama na Boru Đorđevića i Đorđa Balaševića, pravilima kojima se štiti od buke savremenog sveta i malim radostima zbog kojih život ostaje lep.

"Nije reč samo o neukusnom naslovu, već o strahu moje porodice"

Razgovor je počeo događajem koji je Bilju Krstić veoma potresao. Jedan portal je drugi put objavio stari tekst sa naslovom koji je mogao da navede čitaoce da pomisle da se pevačici dogodilo nešto strašno.

Kako je objasnila, problem nije bio samo u neukusu, već u posledicama koje takav naslov ostavlja na porodicu, prijatelje i ljude koji je prate.

- Nije ovde reč samo o tome da je naslov bio neukusan, već pre svega o strahu cele moje porodice, prijatelja i svih ljudi koji me prate. Prvi put se to dogodilo u aprilu i pomislila sam: "Bože dragi, kome ja smetam?" Nisam ništa preduzela, ali sada se isto ponovilo. Izvučen je deo stare vesti i izgledalo je kao da sam otišla na onaj svet - ispričala je Bilja.

Posebno ju je pogodila pomisao da takvu objavu mogu da vide rođaci sa kojima se ne čuje svakoga dana.

- I sada, kada pričam o tome, veoma sam potresena. Ovoga puta želim da učinim sve da neko odgovara za ono što je uradio, kako se to više ne bi ponavljalo. Zaista mislim da je monstruozno - rekla je.

Južnjačka duša kao početak svega

Bilja Krstić potiče sa juga Srbije, čiji su ritmovi, melodije i temperament snažno oblikovali njen muzički senzibilitet.

- Ne kaže se bez razloga "južnjačka duša". Mislim da smo gostoljubivi, veseli, da umemo lepo da se veselimo, da pomognemo i da se šalimo. Tu je i muzikalnost. Naše etnomuzikološko nasleđe je prebogato, sa različitim i mešovitim ritmovima i prelepim melodijama - objasnila je.

Ljubav prema muzici počela je u porodici u kojoj se mnogo pevalo i igralo. Otac je lepo igrao i upisao ju je na folklor, dok je majka, kako kaže, bila izuzetna pevačica anđeoskog glasa.

Tokom rada u Radio Beogradu, gde je bila muzička urednica, vodila je emisiju "Izvorišta" i dodatno se zainteresovala za tradicionalnu muziku Balkana i sveta. Ideja koja je tada počela da se razvija kasnije je prerasla u Bistrik.

"Pesma je živi organizam - rađa se, razvija i umire"

Bilja Krstić i Bistrik već četvrt veka uglavnom izvode tradicionalne pesme čiji autori nisu poznati. Iza svake od njih, međutim, nekada je stajala talentovana žena ili muškarac čija je melodija nastavila da putuje kroz vreme.

- Ne može ceo narod da napravi jednu pesmu. Uvek je neki talentovan čovek ili žena nešto pokrenuo, a pesma je zatim prihvaćena, menjana i dopunjavana. Najvažnije je da pesma putuje. Kao vreme, i ona menja formu i oblik. Pesma je živi organizam - rađa se, razvija i umire, ali možemo da je oživimo i posle sto godina - rekla je.

Stare melodije pronalazila je u arhivskim i terenskim snimcima, melografskim zapisima, privatnim kolekcijama etnomuzikologa i pesmaricama koje su joj poklanjali ljudi posvećeni očuvanju tradicije.

Cilj joj je bio da melodija i ritam ostanu što bliži izvornom obliku, dok savremeni aranžman pesmi pruža novi život i približava je publici današnjeg vremena.

Veliki oslonac u tom radu bio joj je etnomuzikolog, kompozitor i aranžer Miodrag Mikan Obradović.

- Bio je enciklopedija od koje je moglo mnogo da se nauči. Pomagao je Bistriku 25 godina i žao mi je što nisam naučila još više. Danas se trudim da sve što znam prenesem mladim generacijama - kazala je.

Od 2012. godine na Kolarcu vodi vokalne radionice za talentovanu decu i mlade iz cele Srbije. Posebno je raduje što iz njih već izlaze profesionalne pevačice koje nastavljaju da čuvaju tradicionalnu muziku.

Od Suncokreta i Balaševića do Bistrika

Pre nego što je osnovala Bistrik, Bilja Krstić bila je deo pop i rok scene. Pevala je u grupi Suncokret, sarađivala sa Borom Đorđevićem i Đorđem Balaševićem, a potom snimila i nekoliko samostalnih albuma.

Prelazak ka etno-muzici za nju nije predstavljao nagli rez.

- Odrasla sam uz energiju roka i ona me je oblikovala. I u Suncokretu smo obrađivali muzički folklor, koristili stare tekstove i stvarali nove melodije. Te dve strane nisu bile suprotstavljene, već su se prirodno susrele u mom životu - objasnila je.

Tradicionalna muzika, prema njenim rečima, nalazi se u osnovi mnogih žanrova, od umetničke i zabavne muzike do roka i džeza. Zbog toga danas na velikim svetskim festivalima nastupaju bendovi koji tradiciju svog podneblja predstavljaju kroz moderan zvuk.

Poslednji susret sa Đorđem Balaševićem

Bilja je venčala Oliveru i Đorđa Balaševića, ali je priznala da u poslednjim godinama njegovog života nisu bili često u kontaktu.

- Đole je uvek bio samotnjak. Voleo je društvo, ali se, kada je dobio porodicu, prirodno njoj posvetio. Nikada se nismo posvađali, samo su nas poslovi i različiti putevi udaljili - ispričala je.

Poslednji put su se sreli na proslavi posvećenoj Miri Banjac u Srpskom narodnom pozorištu. Organizatori im nisu rekli da će oboje biti prisutni, pa je susret bio iznenađenje.

- Bio je to susret pun zagrljaja. Pričali smo koliko smo stigli i mnogo mi je drago što se dogodio. Đole je bio veliki pesnik, topla i lirska duša koja je ostavila ogromno nasleđe - rekla je.

Prisеtila se i razlike između rada sa Balaševićem i Borom Đorđevićem. Dok je kod Đoleta atmosfera bila opuštenija i probe su mogle da budu održane neposredno pred turneju, Bora je zahtevao disciplinu, red i potpunu pripremljenost.

Bora Đorđević joj je bio daleki rođak

Bilja i Bora Đorđević tek su kasnije otkrili da su u dalekom srodstvu. Vest je došla preko Borinog oca, koji je, gledajući televizijski nastup, prepoznao Bilju kao njihovu rođaku.

- Kada smo saznali da smo rod, do kraja njegovog života oslovljavali smo se sa "bato" i "seko". Dok smo bili u Suncokretu zvali smo ga Miliša, kao "mili šef", posebno kada nešto ne bismo uradili kako treba - prisetila se kroz osmeh.

Bora je, kaže, bio strog šef koji je zahtevao redovne probe. Bilja je zbog njih ponekad morala da beži sa fakultetskih predavanja, a dešavalo se i da dobije kaznu kada ne ispuni obaveze.

Iza njegove oštrine i pesama snažnog, često mačo ili sarkastičnog izraza, nalazio se veoma osećajan čovek. Bilja je zahvalna i Bori i Balaševiću što su joj na početku pružili priliku i, kako kaže, dali krila za kasniji samostalan put.

Gorica Popović bira knjige, Bilja muziku

Posebno mesto u njenom životu ima dugogodišnja prijateljica i kuma Gorica Popović. Povezuju ih putovanja, umetnost, želja za upoznavanjem novih ljudi i radoznalost prema svetu.

Na zajedničkim putovanjima imaju jasnu podelu zadataka.- Gorica bira knjige, a ja muziku. Ona nepogrešivo zna šta bi mene moglo da zanima, a ja znam šta ona voli da sluša. Kroz muziku koju biram upoznala je mnogo tradicionalnih pravaca iz različitih delova sveta - otkrila je Bilja.

Za Goricu Popović kaže da je rođena glumica, ali i jedna od najboljih pevačica među domaćim glumicama.

Telefon isključuje u devet uveče

Iako pripada generaciji koja nije odrasla uz internet, Bilja sama vodi profile na Instagramu i Fejsbuku. Ćerke su joj pokazale kako se koriste, a društvene mreže pomogle su joj da ponovo pronađe školske prijatelje i rođake rasute širom regiona.

Mreže koristi i za najavljivanje nastupa Bistrika, jer joj omogućavaju da brzo i neposredno stigne do publike. Ipak, postavila je jasnu granicu.

- Telefon isključujem oko pola devet ili devet uveče i ne diram ga do jutra. Uključeni ostaju samo pozivi mojih ćerki Milice i Lenke, kume Gorice i sestre Ivanke. Telefon ne nosim sa sobom u krevet jer mislim da to nije ni zdravo ni dobro - rekla je.

Smatra da su se ljudi zbog telefona i društvenih mreža udaljili jedni od drugih.

- Svet se mnogo ohladio. Kada stalno gledate u telefon, nemate vremena za prijatelje. Možemo preko njega da završimo važne stvari, ali lični i bliski kontakt ništa ne može da zameni.

"Svaki problem će se rešiti - ovako ili onako"

Na pitanje odakle crpi snagu da prevaziđe teške trenutke, Bilja je odgovorila da izlaz najpre traži u sebi. Trudi se da razmisli o sopstvenim postupcima i da za ono što joj se događa ne okrivljuje samo druge.

Pamti i jednostavnu rečenicu koju je govorila njena tetka.

- Svaki problem će se rešiti. Ili će se rešiti dobro ili loše, ali će se rešiti. Najvažnije je da ne zaboravimo koliko je volja važna i da je volja jača od nevolje. Kada to pokažemo, sve u životu postaje lakše - kazala je.

U bučnom svetu "stešnjenog srca i poljuljanog smisla", kako ga opisuje, svako bi trebalo da radi na sebi i da dobro širi u svom malom krugu.

Lepota izaziva lepotu, a ljubav ljubav. Ako govorimo o lepim stvarima, nešto lepo će nam se i dogoditi. Ljubav je ključ života, a lepota se krije u malim stvarima.

Kada je tužna, dovoljno joj je da sedne za klavir i otpeva nekoliko pesama.

- Bez muzike bih u svom životu bila kao riba žedna u vodi. Muzika je u svakom segmentu mog života, ali porodica mi je uvek na prvom mestu. Milica, Lenka i Noa moja su najveća snaga.

Godine su joj donele mir, ne odustajanje

Bilja priznaje da ume da se pokaje zbog odluka i pomisli da je nešto mogla da uradi bolje. Ipak, sa godinama je shvatila da savršenstvo nije uvek vrlina.

- Lepo je težiti najboljem, ali ta potreba da budemo prvi, najlepši i najbolji više pripada mladosti. Godine donose sposobnost da razdvojimo bitno od nebitnog. Danas lakše živim sa sobom, ali to ne znači da sam digla ruke - objasnila je.

Svesna je da sa gotovo 71 godinom na koncertima neće pevati kao sa 20, 40 ili 50, ali veruje da iskustvom može da doprinese da svaki nastup ostane na visokom nivou.

Kao uzor navodi svoju komšinicu Milenu, živahnu osamdesetšestogodišnjakinju koja svakodnevno šeta, sama kuva i raduje se svakoj sitnici, pa i novoj jakni koju sa uzbuđenjem pokazuje prijateljicama.

- Ona život koristi kao radost. Svi imaju probleme, ali te male radosti su ono što nas vuče napred.

Nastup sa Rejom Čarlsom u rimskom Koloseumu

Među trenucima na koje je posebno ponosna nalazi se koncert "Time for Life" u rimskom Koloseumu. Bio je to prvi događaj te vrste održan u unutrašnjosti čuvenog zdanja, a prenosilo ga je 26 zemalja.

Bilja je sa Bistrikom izvela "Naninu uspavanku" iz Pirota. Koncert je otvorio Rej Čarls sa svojim orkestrom, dok je završnica pripala pesmi "Imagine" Džona Lenona.

- Nikola Piovani, kompozitor muzike za film "Život je lep", birao je soliste za završnu pesmu. Imala sam čast da otpevam deo strofe uz čuvenu Mercedes Sosu. Dovoljno mi je samo da izgovorim ta dva imena - Rej Čarls i Mercedes Sosa - rekla je.

Nastupala je i na festivalu u Puli u programu u kojem su bili Eros Ramacoti i Nora Džons. Veruje da su se talenat, sreća i pravi trenutak spojili onda kada je tradicionalna muzika ponovo počela da dobija veliko mesto na svetskoj sceni.

Koncert na njen rođendan

Bilja Krstić i Bistrik orkestar održaće koncert 9. novembra u 20 časova u MTS dvorani. Na dan svog rođendana Bilja će sa publikom obeležiti 25 godina zajedničkog rada sa Bistrikom.

Publici je poručila da joj nisu potrebni pokloni.

- Nemojte mi kupovati cveće, nemam više gde da ih čuvam. Dovoljno mi je što ljudi kupuju karte. To je moj rođendanski poklon. Šta mi više od toga treba?

Na pitanje šta ostaje iza čoveka, odgovorila je bez razmišljanja - njegova dela i energija koju je ostavio drugima.

- Život je energija koja ne nestaje. Neko će je prepoznati, zavoleti i nastaviti dalje, možda kroz pesmu ili izraz koji sam ostavila. Najvažnije je da budemo dobri ljudi i da iza sebe ostavljamo dobra dela.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.