Zašto neki obožavaju zimu, a drugi beže na sunce: Psihologija iza različitih izbora

Na Instagram profilu influenserke Jasmin Kaila, poznate kao Jasmin Saraqatarina, poslednja fotografija iz zimskog perioda objavljena je pre četiri godine. Od tada se njen digitalni svet gotovo dosledno odvija u drugačijim klimatskim okolnostima: na putovanjima, toplim destinacijama i mestima na kojima je život uglavnom organizovan oko sunca i boravka na otvorenom. Poslednja dva meseca provodi na Baliju, a takav način života nije samo povremeni predah od svakodnevice, već deo estetike i životnog stila koji godinama predstavlja svojim pratiocima.

Na prvi pogled, možda je reč o sasvim običnoj ljubavi prema putovanjima. Ipak, postoje ljudi kod kojih je odnos prema toplijoj klimi mnogo dublji od želje za godišnjim odmorom. Oni ne čekaju da prođe decembar, ne raduju se prvim pahuljama i ne pokušavaju da pronađu lepotu u hladnim jutrima. Zima im jednostavno ne odgovara, a kada imaju mogućnost izbora, biraju da je ne provode tamo gde je ona dominantan deo svakodnevice.

Moja najbolja drugarica godinama je govorila da ne voli zimu. Nije to bila jedna od onih usputnih primedbi koje izgovaramo kada moramo da izađemo iz toplog stana na minus pet. Njena odbojnost prema hladnijem delu godine bila je mnogo postojanija. Na kraju se preselila u Valensiju, grad čija joj klima i način života mnogo više odgovaraju.

Ja, međutim, pripadam sasvim drugoj grupi. Početak novembra za mene ima gotovo ritualni značaj. Raspakujem jelku, razmišljam o kaputima, radujem se promeni garderobe, praznicima i atmosferi koju donose hladniji meseci. Ne doživljavam zimu kao nešto što treba preživeti do proleća. Naprotiv, u njenom dolasku postoji nešto čemu se iskreno radujem.

Moja drugarica iz srednje s jednakim žarom prati moj ritam, a čini mi se da se povremeno takmičimo koja će više i kvalitetnije uživati u ovom periodu. Ipak ona ima određenu prednost - rođendan u decembru. Ja, ipak, moram s poklonima da sačekam tek do maja.

Ali ta jasna razlika između perioda kad smo rođene ne menja činjenicu da obe podjednako uživamo u zimi.

Šta onda, zapravo, utiče na to da neki istinski uživamo u jeseni, zimi, dekoraciji i svemu što zima nosi, dok drugi beže od nje u toplije krajeve?

Ova razlika otvara zanimljivo psihološko pitanje: zbog čega pojedini ljudi nikada ne razviju naklonost prema određenom godišnjem dobu, čak ni kada ono sa sobom donosi praznike, tradiciju i čitav niz društvenih rituala? Da li je naš odnos prema zimi određen temperamentom, biološkim reakcijama na promenu svetlosti, emocionalnim iskustvima ili mnogo složenijim odnosom prema načinu na koji želimo da živimo?

Zima nije samo promena temperature, već promena čitavog životnog ritma

Kada govorimo o zimskim mesecima, najčešće se usredsređujemo na meteorološke okolnosti. Pominjemo niske temperature, padavine, vetar i nedostatak sunčanih sati. Međutim, za ljudsku psihologiju sezonska promena podrazumeva mnogo više od promene vremenske prognoze.

Sa dolaskom zime menja se organizacija svakodnevice. Aktivnosti se sele u zatvorene prostore, spontani boravak napolju postaje manje privlačan, a dnevna svetlost više ne prati naš uobičajeni ritam obaveza. Za osobe koje osećaj vitalnosti povezuju sa kretanjem, otvorenim prostorom, prirodom i socijalnom dinamikom, takva promena može predstavljati značajan izvor nezadovoljstva.

Važno je razumeti da ovde nije nužno reč o netrpeljivosti prema hladnoći. Neko može voleti skijanje, zimsku garderobu i prazničnu atmosferu, a istovremeno ne podnositi svakodnevicu u kojoj mrak pada pre nego što završi radni dan. Druga osoba može uživati u hladnom vazduhu, ali joj nedostaje intenzitet svetlosti i osećaj otvorenosti koji povezuje sa letom.

U tom smislu, odnos prema godišnjim dobima može se posmatrati i kao odnos prema različitim oblicima svakodnevnog iskustva. Ne biramo svi isto okruženje da bismo se osećali dobro, niti nam svaka promena u prirodi donosi isti emocionalni odgovor.

Psihološkinja koja je živela iznad Arktičkog kruga otkrila je zašto neki ljudi obožavaju zimu

Jedno od najzanimljivijih istraživanja ovog fenomena sprovela je američka zdravstvena psihološkinja Kari Leibowitz, koja je tokom istraživačkog boravka u norveškom Tromzeu proučavala odnos stanovnika prema dugim i izrazito mračnim zimama.

Tromze se nalazi iznad Arktičkog kruga, a tokom dela godine sunce uopšte ne izlazi iznad horizonta. Iz perspektive nekoga ko živi u sredini sa četiri jasno izražena godišnja doba, takvi uslovi mogli bi se činiti gotovo nepodnošljivim. Ipak, Leibowitz je tokom svog boravka primetila da mnogi stanovnici ne doživljavaju zimu kao period koji treba samo izdržati.

Naprotiv, razvili su poseban odnos prema njoj, koji podrazumeva prihvatanje prirodnih okolnosti, pronalaženje zadovoljstva u sezonskim aktivnostima i odsustvo stalne čežnje za letom.

Zajedno sa psihologom Joarom Vittersøom sprovela je istraživanje Winter is coming: Wintertime mindset and wellbeing in Norway, objavljeno 2020. godine u časopisu International Journal of Wellbeing. U istraživanju je učestvovalo 238 ispitanika iz različitih delova Norveške, uključujući severne oblasti i Svalbard.

Rezultati su pokazali povezanost pozitivnijeg stava prema zimi sa višim nivoom životnog zadovoljstva i pozitivnih emocija. Istraživači su, između ostalog, ispitivali koliko ljudi zimu povezuju sa prijatnim iskustvima, mogućnostima i aktivnostima, a koliko sa ograničenjima i neprijatnostima.

Leibowitz je ovaj fenomen nazvala wintertime mindset, odnosno mentalni sklop koji oblikuje način na koji doživljavamo zimu. Njena istraživanja ukazuju na to da naše očekivanje od određenog godišnjeg doba može biti važno za emocionalno iskustvo koje tokom njega imamo.

U razgovoru za The Guardian 2024. godine dodatno je objasnila da zimu ne bi trebalo neprestano posmatrati kao lošiju verziju leta. Umesto da je doživljavamo kao period u kojem nam je nešto oduzeto, možemo razvijati aktivnosti i rituale koji pripadaju upravo tom delu godine.

Međutim, iz ovih rezultata ne treba izvoditi zaključak da ljudi koji ne vole zimu imaju pogrešan stav ili da bi promenom razmišljanja automatski počeli da uživaju u hladnim mesecima. Istraživanje govori o povezanosti pozitivnog odnosa prema zimi i blagostanja, a ne o univerzalnom receptu za ljubav prema jednom godišnjem dobu.

Kada organizam ne reaguje isto na promenu godišnjeg doba

Postoji i fiziološka dimenzija našeg odnosa prema zimi koju ne možemo zanemariti. Naime, ljudski organizam nije potpuno nezavisan od sezonskih promena. Količina prirodne svetlosti kojoj smo izloženi utiče na cirkadijalni ritam, odnosno biološki sistem koji reguliše cikluse spavanja i budnosti.

Kada se dani skrate, menja se i obrazac izloženosti svetlosti, što može uticati na lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna. Kod pojedinih ljudi ove promene prate izraženija pospanost, umor, smanjena motivacija i drugačiji obrazac raspoloženja.

Nacionalni institut za mentalno zdravlje SAD (NIMH) posebno izdvaja sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije koji se ponavlja u određenom delu godine. Kod njegovog zimskog obrasca simptomi se uglavnom pojavljuju tokom kasne jeseni ili zime, a povlače se u proleće i leto.

Istraživanja ukazuju na ulogu serotonina i melatonina u ovom procesu, mada mehanizmi sezonskog afektivnog poremećaja nisu u potpunosti razjašnjeni. Smanjena količina dnevne svetlosti može uticati na procese povezane sa regulacijom raspoloženja i sna, što kod osetljivih osoba doprinosi razvoju simptoma.

Ovde je posebno važno napraviti razliku između osobe koja jednostavno ne voli hladno vreme i osobe koja tokom zimskih meseci doživljava ozbiljne promene mentalnog zdravlja. Nezadovoljstvo kraćim danima, želja za toplijom klimom ili nedostatak interesovanja za zimske aktivnosti sami po sebi ne predstavljaju depresivni poremećaj.

Zima, dakle, ne deluje na sve organizme na isti način. Ono što će jednoj osobi predstavljati tek manju promenu u svakodnevnom ritmu, drugoj može biti značajan fiziološki i emocionalni izazov.

Naš odnos prema godišnjim dobima počinje mnogo pre nego što postanemo odrasli

Postoji još jedan sloj ove priče koji je možda manje očigledan, ali je izuzetno važan: način na koji tokom života učimo da doživljavamo određene periode godine.

Godišnja doba nisu samo prirodni ciklusi. Ona su istovremeno i kulturne kategorije, ispunjene običajima, očekivanjima, porodičnim ritualima i ličnim sećanjima. Zima, na primer, za nekoga može predstavljati detinjstvo, porodična okupljanja, praznike i osećaj sigurnosti. Za drugoga može biti povezana sa usamljenošću, stresom, neprijatnim iskustvima ili periodima života koje ne želi da ponavlja.

Takve asocijacije ne moraju biti potpuno svesne. Ponekad nas određeni miris, svetlost ili zvuk vrati u neko ranije životno razdoblje, a da ne možemo odmah da objasnimo zbog čega nas je toliko emotivno dotakao.

Zbog toga je moguće da dve osobe koje žive u istom gradu, imaju slične životne okolnosti i izložene su identičnim vremenskim prilikama razviju potpuno različit odnos prema zimi. Jedna će u njoj prepoznati kontinuitet porodičnih običaja i osećaj pripadnosti, dok će druga želeti da što pre stigne proleće.

U naučnom preglednom radu Homo temporus: Seasonal Cycles as a Fundamental Source of Variation in Human Psychology, objavljenom 2024. godine u časopisu Perspectives on Psychological Science, Ian Hohm, Alexandra Wormley, Mark Schaller i Michael Varnum razmatraju koliko sezonske promene mogu uticati na različite aspekte ljudske psihologije.

Autori ukazuju na to da godišnja doba ne menjaju samo vremenske prilike, već i ekološke i društvene okolnosti u kojima živimo. Menjaju se obrasci aktivnosti, vreme provedeno u prirodi, društvene navike, pa čak i kulturna očekivanja koja povezujemo sa određenim periodima godine.

Ovakav pristup posebno je zanimljiv jer nas udaljava od pojednostavljene ideje da je ljubav prema zimi samo stvar temperamenta. Način na koji je doživljavamo rezultat je mnogo šireg odnosa između organizma, ličnih iskustava i okruženja.

Možda je pitanje šta nam je potrebno da bismo se osećali dobro

Kada se vratim na početnu priču, čini mi se da je najzanimljivije to što ljudi koji ne vole zimu ponekad ne pokušavaju ni da promene svoj odnos prema njoj. Umesto toga, menjaju okolnosti u kojima žive. Ako im sunce, toplija klima i život na otvorenom donose veće zadovoljstvo, zašto bi insistirali na sredini koja im ne odgovara?

Preseljenje u Valensiju, višemesečni boravak na Baliju ili bilo koji drugi izbor toplije destinacije mogu biti izraz sasvim legitimne životne preferencije. To ne znači da osoba beži od odgovornosti, da ne ume da uživa u malim stvarima ili da joj nedostaje sposobnost prilagođavanja. Možda samo dovoljno dobro poznaje sopstvene potrebe da je spremna da im prilagodi i mesto na kojem živi.

Isto važi i za nas koji se radujemo zimi. Možda u njoj ne pronalazimo samo prijatnu temperaturu ili lepe pejzaže, već čitav sistem značenja koji smo tokom života izgradili. Neko se raduje snegu, neko praznicima, neko miru koji donose duge večeri, a neko mogućnosti da konačno uspori.

Ja ću, očigledno, i ove godine pripadati onima koji će sa posebnom pažnjom raspakovati novogodišnje ukrase, birati kaput i radovati se prvim pravim zimskim danima. Ne mislim da je moj doživljaj ovog godišnjeg doba bolji ili ispravniji od onoga koji imaju ljudi koji bi najradije živeli na mestu na kojem temperatura nikada ne pada ispod dvadeset stepeni.

Možda je upravo to najzanimljivije saznanje koje nam psihologija nudi: ne doživljavamo svi svet kroz iste potrebe, sećanja i očekivanja. Čak i kada gledamo u isti kalendar, ne radujemo se istim datumima. Za nekoga je dolazak zime početak najlepšeg dela godine, a za nekoga još jedan podsetnik da je vreme da potraži kartu za toplije krajeve.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.