Zaboravljena biljka sa naših livada puna je vitamina C: Danas je gazimo, a nekada je hranila generacije

Na vlažnim livadama, uz potoke i na rubovima šuma širom Srbije raste biljka preko koje danas mnogi prelaze ne znajući da je jestiva. Kiseljak je nekada bio uobičajen deo seoske kuhinje, naročito tokom proleća, kada su se njegovi mladi listovi brali i dodavali salatama, čorbama i pitama.

Prepoznatljiv je po izduženim, streličastim listovima i prijatno kiselom ukusu koji podseća na limun. Upravo zbog tog osvežavajućeg ukusa kiseljak može da zameni limun ili sirće u pojedinim jelima, ali je najukusniji dok su listovi još mladi i nežni. Kako biljka sazreva, listovi postaju tvrđi, gorči i znatno manje prijatni za jelo.

Samoniklo povrće koje smo gotovo zaboravili

Obični kiseljak, čiji je latinski naziv Rumex acetosa, višegodišnja je biljka rasprostranjena širom Evrope, pa tako i na prostoru Srbije. Najčešće raste na livadama, uz vodu i na mestima na kojima zemljište zadržava dovoljno vlage. Iako ga danas uglavnom posmatramo kao korov, generacije pre nas koristile su ga kao lako dostupno lisnato povrće.

Mladi listovi mogu da se jedu sirovi, sitno iseckani i dodati zelenoj salati, ali i termički obrađeni poput spanaća ili zelja. Od njih se mogu pripremati čorbe, variva, sosovi, nadevi za pite i prolećne salate sa mladim lukom, kuvanim jajima ili sirom.

Kiseljak sadrži vitamin C, biljna vlakna i različita biljna jedinjenja, uključujući flavonoide i polifenole. Ipak, bilo bi preterano predstavljati ga kao čudotvoran lek. Njegova stvarna vrednost leži u tome što je reč o raznovrsnoj, sezonskoj namirnici koja može da obogati ishranu, a ne o biljci koja sama leči bolesti.

U narodnoj medicini koristio se za podsticanje apetita, osveženje organizma i kao prolećna biljka posle jednolične zimske ishrane. Takva tradicionalna primena, međutim, ne predstavlja dokaz da kiseljak može da zameni terapiju ili lekarski savet.

Zdrav je, ali nije za svakoga

Karakterističan kiseli ukus potiče od oksalne kiseline i oksalata. Njih ima i u spanaću, blitvi, cvekli i drugim biljnim namirnicama. Za većinu zdravih ljudi povremena, umerena količina kiseljaka u obroku ne predstavlja problem, ali preterivanje nije dobra ideja.

Osobe koje su ranije imale kalcijum-oksalatni kamen u bubregu, imaju oboljenje bubrega ili su od lekara dobile preporuku da ograniče oksalate trebalo bi da budu posebno oprezne. Kuvanjem se deo rastvorljivih oksalata može smanjiti, naročito ako se voda u kojoj je biljka kuvana potom baci.

Kiseljak ne treba brati pored prometnih puteva, na prskanim površinama niti na mestima za koja se sumnja da su zagađena. Kao i kod svakog samoniklog bilja, biljku treba koristiti samo ako je pouzdano prepoznata. Sličnost između pojedinih vrsta iz roda Rumex lako može da zbuni nekoga ko ih prvi put bere.

Najjednostavniji način da se kiseljak vrati na trpezu jeste da se nekoliko mladih listova doda u salatu ili čorbu. Dovoljno je da jelu pruži svežinu i karakterističnu kiselost, bez potrebe da se od njega napravi glavni sastojak svakog obroka.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.