Zašto je mladima dobar internet bitniji od emotivne veze: Kakve posledice to nosi i šta je rešenje

Istraživanja pokazuju da je mladima danas mnogo važnije da imaju dobru internet konekciju nego da idu na odmor, sklapaju prijateljstva ili budu u stabilnim ljubavnim vezama.

Kako smo proteklih meseci shvatili da je internet veliki deo naše stvarnosti, da se izgubila nit između digitalnog i realnog, rezultati istraživanja i nisu iznenađujući.

Kakva je situacija u Srbiji, da li smo u tom smislu daleko ili idemo u korak sa svetom, za Ona.rs portal govori Danijela Posedi, diplomirani psiholog.

Ona objašnjava da ne živimo u jednom, već u mnogim svetovima doživaljaja i na različitim kolosecima opažanja.

- Kao orijentir i lični doživljaj odnosno to šta treba da činimo, kako veza treba da izgleda i neka naša intimnost odvijaju se u virtuelnom prostoru. Sebe sve više doživljavamo u jednom potpuno novom koordinatnom sistemu - kaže Posedi i objašnjava kakav je to novi sistem:

- On je više u tome da se manje doživljava fizička prisutnost; više smo se pretvorili u digitalni svet u kom se odigrava i društveni i ljubavni život. Upadamo u zamke interneta i virtuelnog sveta između realne svakodnevice i virutelnog životnog prostora, što se odražava na identitet, osećanja i naše ponašanje.

"Problematičan je način na koji se internet koristi"

Kako naglašava Posedi, važno je da mladi imaju individualni i kreativni plan upotrebe, koji bi trebalo uklopiti sa drugim aktivnostima, koje zbog "mreže" ne bi trebalo da trpe.

Psiholog ističe da problem ne nastaje u korišćenju interneta, već u načinu na koji se on koristi.

- Vreme ispred ekrana ne sme da zameni druge aktivnosti koje doprinose zdravom razvoju: čitanje, slušanje muzike, druženje sa prijateljima, odlazak, upoznavanje, početak partnerskih odnosa - kaže Posedi.

Nepravilna i prekomerna upotreba interneta dovodi do mnogih problema, što se na mlade odražava kroz gubitak verbalne komunikacije, pojavu anksioznosti, straha i depresije.

- Imamo sve lošije socijalne veštine i ono što je veoma primetno - desenzitizacija, odnosno sve se manje investira u emocionalno, sve se manje priča o emocijama, a više se koristi jezik interneta. Osećanja se skrivaju iza stikera, memova, gifova, smajlija - kaže sagovornica portala.

Da smo sve više prisutni online, pokazuje i podatak iz istraživanja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), objavljen u januaru 2021. godine - broj korisnika mobilnih telefona premašivao je i broj stanovnika Srbije i iznosio je 8,27 miliona.

Zašto smo u sukobu između onoga što želimo i onoga što možda zaista jesmo?

Posedi objašnjava da na internetu praktično vlada takav stav da nema mesta za one koji se osećaju nesrećno ili tužno.

- Postavljamo najbolje fotografije, vesti i upravo korisnici brinu o tome koliko imaju prijatelja i lajkova, što postaje statusni simbol, a negativna strana naše ljudskosti se obično prikriva u maniru "Ne pokazuj slabosti, budi srećan" - kaže ona.

Psiholog objašnjava da je razlog tome jer je internet mesto našeg unutrašnjeg sveta u koji bežimo od aktuelne psihičke stvarnosti.

- Naročito u doba korone dolazi do novog sistema vrednosti, ustaljenih normi i projektujemo sopstvena emocionalna stanja i unutrašnje konflikte u idealizaciju gledanja internet sadržaja, umesto da krenemo sa suočavanjem i interpersonalnim relacijama koje pokazuju ono ko smo mi u stvari, a ne ko smo mi u online okruženju - objašnjava Posedi.

- U partnerskim odnosima korišćenje društvenih mreža može da poveća osećaj prihvaćenosti, pa čak i samopouzdanja, jer možemo da se menjamo, oprobavamo, eksperimentišemo, budemo ko god. Sumnje, stidljivost i povučenost lakše se prevazilaze nego u pravom životu. Internet je idealno mesto za kompenzovanje realnih nedostataka - zaključuje psiholog.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.