• 7
 ≫ 

Ispovest voditeljke koja se suočila sa postporođajnom depresijom: “Imam sve, ali ne želim da živim”

 ≫ 

- Zahvalna sam Martinu što je odmah prepoznao znake upozorenja i beskompromisno reagovao - kaže britanska voditeljka

  • 7
Kate Lawler

Foto: Profimedia/Goff Photos/ GoffPhotos.com

Primarni instinkt svake novopečene majke je da zaštiti svoju bebu i da je uzme u naručje kad počne da plače.

Kejt Loler (41), voditeljka, DJ  i pobednica britanskog “Velikog brata” 2002. godine, imala je potpuno drugačiji osećaj kad je njena dvomesečna kćerkica Noa zaplakala - želela je da je protrese i tako je “nauči” da zaustavi suze.

Kejt tada nije znala da ima postporođajnu depresiju; nije mogla da objasni ni zbog čega su je ophrvale samoubilačke misli mesec dana pošto je donela devojčicu na svet.

- Sećam se da sam emocionalno iscrpljena, nenaspavana, gladna i umorna drmusala Nou i pitala se zašto to radim - priseća se Kejt.

- U jednom trenutku jurnula sam u spavaću sobu, gotovo tresnula bebu na krevet i vrisnula: “Ne mogu ovo više!”. Onda sam otrčala u potkrovlje, uplašena zbog činjenice da sam poželela da naudim svom detetu.

Ovaj incident bio je prelomna tačka za Martina, tatu malene Noe, koji je shvatio da je njegovoj partnerki potrebna stručna pomoć.

Podrška partnera

- Zahvalna sam Martinu što je prepoznao znakove upozorenja i što je odmah reagovao - kaže Kejt.

- Zatekao me je kako ležim na podu u spavaćoj sobi u potkrovlju, ridam i govorim: “Ne mogu više ovo da radim.” Iskreno, ne sećam se te epizode, ali verujem da sam izgledala očajno i bespomoćno, jer sam se nedeljama tako osećala. Kad me je video u tom stanju, rekao mi je da ćemo zajednički potražiti pomoć i da ja, ma koliko da mislim da sam jaka, nisam u stanju da neke stvari prevaziđem sama.

Kejt ističe da je neophodno da novopečene mame dobiju odgovarajuću podršku:

- Kad se setim trenutaka u kojima sam mogla da povredim vlastito dete, shvatam zašto je toliko važno da mame imaju pomoć i podršku najpre partnera, a onda i stručnjaka.

Sindrom protresene bebe

Lekari koji rade u britanskoj Nacionalnoj službi za zdravlje u svakom mejlu podsećali su Kejt da nikada ne bi trebalo da agresivno podiže, nosi i spušta malenu Nou.

Suprotno ponašanje medicina prepoznaje kao sindrom protresene bebe koji se naziva još i nasilna trauma glave. Najčešće se javlja kod beba mlađih od godinu dana, a najviša stopa slučajeva zabeležena je kod odojčadi stare šest od osam nedelja.

Mama nezadovoljstvo beba

Foto: Shutterstock

Kako navodi UNICEF, pored krvarenja u mozgu ili oko mozga, sa frakturom lobanje ili bez nje, može doći do krvarenja mrežnjače, preloma rebara i preloma rastućeg područja laktova i kolena. Nakon što je protresena, beba može izgledati pospano ili razdražljivo, može da povraća, dobije napade ili da ostane bez svesti. Najgori ishodi sindroma protresene bebe mogu da budu oštećenje mozga i smrt.

“Imam sve, ali ne želim da živim”

Iako realno nije imala razloga da bude nezadovoljna, Kejt po rođenju bebe nije videla “sunčanu stranu ulice”. Otud je rođen i poriv da nesvesno naudi svojoj devojčici.

- Imam krov nad glavom, imam partnera koji me voli, imam pse, imam posao, imam bebu koja je zdrava. Zašto sam onda depresivna? Često mi se dešavalo da sedim u dečjoj sobi i poželim da naudim sebi, da prekratim muke, da me više nema. Bila sam uverena da sam uništila svoj život, kao i život mog partnera - navela je Kejt u knjizi koja je nedavno objavljena i u kojoj otkriva kako se izborila sa postporođajnom depresijom.

Pre nego što će roditi Nou, Kejt je bila sigurna da ne želi decu. Bila je zadovoljna emotivnom vezom sa Martinom, radovao ju je posao i obožavala je svoja dva psa. Kad je posle četiri godine veze ostala u drugom stanju, nije imala dilemu - otići će na abortus. Martin je silno želeo da postane otac, ali Kejt nije bila spremna da se posveti bebi.

Kad je ponovo ostala u drugom stanju, osetila je da bi mogla da sve ostale obaveze “stavi na čekanje”. Međutim, tada nije osvestila da je i prethodna odluka o abortusu zapravo bila potisnuti strah da neće umeti da brine o bebi i da će proširenjem porodice i sebi i Martinu “uništiti život”.

- Onda sam pretražila internet i bila zaprepašćena koliko je novopečenih mama izvršilo samoubistvo i koliko njih se bori protiv postporođajne depresije - priseća se Kejt.

Postporodjajna depresija

Foto: Shutterstock

Statistika ju je, kaže, naterala da se dublje zagleda u svoju prošlost i shvati zbog čega se nije ranije odlučila na materinstvo:

- Toliko dugo sam se opirala trudnoći, jer sam znala da ću se ovako osećati. Martin je svetac što me trpi, ja sam tako jadna… Ne mogu da verujem da mu je uopšte palo na pamet da sa mnom zasniva porodicu.

Terapija koja je dala rezultate

A onda je došlo do preokreta.

Martin je insistirao da devojčicu makar tri noći nedeljno čuva dadilja, a on i Kejt su krenuli na terapije. Pored toga, Kejt je i samostalno odlazila na razgovore sa psihoterapeutom. Antidepresivi su takođe bili deo njene terapije.

Postporođajna depresija bila je “stisnuta” sa svih strana i Martin je bio siguran da je učinio pravu stvar za voljenu ženu i njihovu malu porodicu.

Nije pogrešio.

S druge strane, Kejt je odlučila da detalje svoje borbe deli na Instagramu, znajući koliko je postporođajna depresija kompleksan i, nažalost, čest problem koji muči novopečene mame.

- Važno je voditi ove razgovore - ispričala je Kejt u jednom od brojnih video-obraćanja na Instagramu.

- Nisam mislila da ću se ikada u životu suočiti sa ovim problemom. Ali, desilo se. Trebalo bi da znate da je normalno ako se osećate loše ili ako zažalite što ste rodili bebu. Istina je da je roditeljstvo teško. Meni je teško i danas, a Noa ima već godinu dana.

Kate Lawler

Foto: Profimedia/Backgrid UK/Timmie / BACKGRID

Ali, ona je uspela da se izbori protiv postporođajne depresije i sada na život gleda iz drugačije perspektive:

- Noa je spavala od sedam uveče do sedam ujutro. Ja sam se cele noći budila, pitajući se da li je ona dobro, da li je živa… Jutros sam uspela da se istuširam i operem zube pre nego što se ona probudila.

Povodom prvog rođendana, sredinom februara ove godine, kćerki je napisala dirljivo pismo u kom je pojasnila kroz kakve bure i oluje je prolazila od trenutka kad je postala mama. Nije prećutala ništa, pa ni osam meseci borbe koji su usledili kad je Nou donela na svet. Pismo puno ljubavi završila je porukom da malena Noa uvek samouvereno ide kud je srce vodi i da živi život kakav je zamislila.

Simptomi postporođajne depresije

Postporođajna depresija pogađa jednu od 10 žena u periodu do godinu dana posle porođaja. Može da potraje od tri do šest meseci, ali svaka četvrta mama ne uspeva da se izbori protiv simptoma postoporođajne depresije ni kada beba napuni godinu dana.

Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju su uporni osećaj tuge, bezvoljnost, loše raspoloženje, nedostatak energije, hronična iscrpljenost, problemi sa koncentracijom i donošenjem odluka, slab apetit, osećaj krivice i beznađa, osećaj da ne možete da brinete o bebi, kao i razmišljanje o samopovređivanju i samoubistvu.

Video: Kejti Peri se trudna i izolovana bori i sa depresijom

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Porodica

Komentari

  • Mama

    15. mart 2022. | 12:10

    Isti osecaj kad sam rodila prvo dete..ta teskoba u srcu pomisao da vise nisam slobodna nit fizicki nit emocionalno...terala me je da mrzim svoje dete zbog koga sam morala da radim sve te stvari...budjenje,presvlacenje,cuvanje,dojenje,taj plac koji me je izludjivao...pomisao da zbog deteta nisam u stanju da funkcionisem kao pre...plakala sam,vristala...niko nije cuo..na zalost nisam uspela da izlecim sebe..svaki dan mi je bio godina ...😞 to je ostavilo ne izbrisiv oziljak izmedju mene i prvog deteta...i dan danas ,posle 10 godina osecam odbojnost prema njemu😞

    18
    30

    Podelite komentar

  • Vukotić Milorad

    15. mart 2022. | 17:22

    Mladi smo. Zaljubljeni. Živimo na periferiji Beograda u objektu bez kupatila. Mojoj Bobi, godinu pre, dijagnostikovan sistemski lupus. Zabranili lekari da imamo decu. Ništa nismo imali. I... Rodila se Marija. Moja lavica je uspela. Sve se promenilo. Život smo obojili lepim bojama. Želja da imamo dete, bila je jača od nemaštine i prokletog lupusa, koga nikada nismo pobedili. Marija i Katarina su dokaz da se vredi boriti. Najviše za decu

    12
    7

    Podelite komentar

  • V8

    15. mart 2022. | 12:10

    Trebao je muž da odigra glavnu ulogu..

    4
    2

    Podelite komentar