• 0

Zašto deca lažu i da li to treba da nas brine?

Najbolji način da deca budu iskrena je da im upravo vi budete dobar primer

  • 0
dete osmeh stidljiv decak

Foto: Jos Manuel Gelpi Daz / Alamy / Alamy / Profimedia

I naučno je potvrđeno ono sa čim se većina roditelja neretko susreće - uobičajeno je da deca lažu. Istraživanja pokazuju da 96 odsto male dece u nekom trenutku laže. Četvorogodišnjaci lažu, u proseku, na svaka dva sata, a šestogodišnjaci u proseku svaki sat.

Naučnici ističu da deca počinju veoma rano sa lažima, već oko treće godine. U stvari, ona tada počinju da razumeju da ne možete da “čitate” njihove misli, pa mogu da izgovore stvari koje nisu istinite, a da vi ne saznate.

Kako prenosi eKlinika, deca najviše izgovaraju laž između četvrte i šeste godine, jer tada postaju bolji u iznošenju laži, zato što uspevaju izraz lica i ton glasa da usklade s onim što govore, a imaju veći fond reči i bolje razumevanje u tom uzrastu.

Dakle, laganje je prirodna stvar, ono je deo razvojnog procesa deteta i predstavlja pozitivnu prekretnicu u njegovom razvoju, tvrde naučnici. Dete treba da bude vrlo inteligentno da bi znalo razliku između onog što je istina i što nije, ali i da bi znalo kako da uveri nekoga u ono što govori.

Mama i ćerka, dete, mama

Foto-ilustracija: Shutterstock

Zdrav put do empatije

Iako pojam dečje laganje zvuči kao nešto loše, istraživači u njemu vide važan deo za razvoj socijalne inteligencije i postavljanje temelja za empatiju.

– Činjenica je da laganje nije prihvatljivo ponašanje. U društvu je vrlo jasno da ne želimo da budemo okruženi osobama koje lažu, kaže doktorka Viktorija Talvar, i dodaje da je laganje u nekim slučajevima ipak poželjno. Naime, kada otkrijemo da dete laže, to znači da je sposobno da razume tuđu perspektivu.

Pretvaranje i maštanje su važni za razvoj deteta i dobro je podsticati tu vrstu igre. Izmišljene priče ne treba da se tretiraju kao laži, posebno za decu mlađu od 4 godine.

Kada dete izmišlja priču, možete odgovoriti tako što ćete reći nešto poput: “To je sjajna priča – mogli bismo da napišemo knjigu”. Ovo podstiče maštu vašeg deteta bez odobravanja laganja.

Reakcije roditelja na dečju laž

Priznaćete da i mi odrasli često izgovorimo po neku malu “belu laž”. I to je sasvim u redu, kažu psiholozi. Izbegavanje istine, kako ne bismo povredili nečija osećanja ili kako bismo izbegli neku neprijatnu reakciju, normalno je i na određeni način prihvatiljivo.

Ali nije realno da očekujete da to razume i vaše dete. Ako detetu kažete “To nije lepo i nikada ne smeš da lažeš”, a nakon određenog vremena ga zamolite da kaže tetki da je napravila odlične palačinke (iako su one bile veoma neukusne i tvrde), možete ga zbuniti. Najbolji način da deca budu iskrena je da im upravo vi budete dobar primer.

Pravo vreme za istinu

Kako ističu pedagozi i psiholozi, nikada nije prerano da učite decu da budu iskrena. Upravo trenutak kada vaše dete govori laž iskoristite za razgovor o iskrenosti i objasnite im zašto je ona važna. Nikako nije dobro kriviti dete za izgovorenu laž, a najgori mogući scenario je da ga kažnjavate ili na njega vičete. Upravo zbog takvog ponašanja roditelja, deca nastavljaju da lažu kako bi izbegla osećaj stida ili krvice.

Nemojte kriviti dete za izgovorenu laž

Foto: Freepik/peoplecreations

Onda kada vas dete laže, ohrabrite ga rečima: “Reci mi istinu i bez obzira šta se desilo ili šta si uradio, neću se naljutiti.” I budite dosledni. Deca lažu onda kada su svesna da su uradila nešto što nije trebalo s jedne strane, a s druge strane oni ne žele da vas razočaraju ili naljute. Zato, budite spremni da se potrudite i pohvalite svog mališana uvek kada vam kaže istinu, koju nekada nije lako izgovoriti.

Zašto lažu deca školskog uzrasta?

* da bi izbegla odgovornost za svoje postupke („Nisam šutnuo loptu”, „Bila sam u drugoj učionici kada se to desilo”)
* da bi izbegla obaveze („Nemam ništa za domaći”)
* da ne bi razočarala roditelje („Danas me učiteljica pohvalila”, iako se to nije desilo)
* da bi izbegla kaznu („Dobio sam peticu iz matematike”, iako nije) – to je znak da preispitate svoje kazne. Sasvim je sigurno, ako bi vaše reakcije na lošu ocenu bile primerenije, i dete bi vas manje lagalo.
* zbog naglih reakcija roditelja ako kažu istinu („Naravno da si dobio jedinicu kad nisi učio”,„Tako ti i treba, drugi su uvek bolji od tebe”). Promenite svoje rečinice u „Dešava se”, “Šteta, znam da znaš matematiku”.
* imitiraju roditelje koji su laganjem izbegli neku kaznu ili kritiku. Upadaju u šemu laži jer osećaju da je laganje najlakši način da se izbore sa zahtevima roditelja, nastavnika, drugara…

Podsticati dete da kaže istinu je veoma važno, ali šta možete da uradite ako znate da laže? Definitivno nemojte etiketirati dete kao lažova. To neće pomoći vašem detetu da prihvati istinu. Umesto toga, nežno insistirajte na onome što znate da se dogodilo i objasnite da očekujete iskrenost. Potrudite se da laž ne postane loša navika, za koju će posle trebati dosta vremena da se promeni.

(Ona.rs/eKlinika)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Porodica