Kažnjavanje kao vaspitni metod: Da li sankcije pomažu u disciplinovanju dece?

Kada je reč o kažnjavanju dece kao vaspitnoj metodi, mišljenja psihologa su podeljena. Dok jedni smatraju da je kazna kontraproduktivna, drugi je vide kao legitiman način da decu naučimo šta je dozvoljeno, a šta ne.

Korak dalje idu i pojedini psiholozi koji smatraju da ni u fizičkom kažnjavanju nema ništa sporno, ako ono, naravno, podrazumeva "samo blagu ćušku".

Izmenama Porodičnog zakona, predviđena je potpuna zabrana disciplinovanja batinom i primenom bilo kakve sile, a i čvrga ili "vaspitna ćuška" smatraju se neprimerenim kao metode u vaspitanju dece.

Tate i mame više nisu sigurne gde je granica u vaspitanju do koje smeju da idu i da li će se uskoro preteranim u vaspitanju smatrati i povišen ton u komunikaciji s decom.

- Disciplinovanje i kažnjavanje dece nisu sinonimi, kako se često smatra - kaže za Ona.rs psiholog Marija Ristić.

Disciplinovanje, a ne kažnjavanje 

Kako navodi, disciplinovanje dece podrazumeva proces usmeravanja dece da sama preuzmu kontrolu nad svojim ponašanjem.

- Deca koju roditelji na, da tako kažemo, zdrav način disciplinuju, osećaju se zadovoljna sobom, uče da kontrolišu svoje ponašanje, postaju sve više nezavisna, počinju da dovode u vezu svoje potrebe sa potrebama drugih ljudi. Disciplinovanje se uči postavljanjem jasnih granica. Sa druge strane, kažnjavanje je nametanje kazne kada deca ne poštuju pravila i određena zahtevana ponašanja. Deca koju roditelji kažnjavaju vrlo često  razvijaju lošu sliku o sebi, ne razvijaju unutrašnju kontrolu nad svojim ponašanjem, sakrivaju svoje greške i sklona su da slažu iz straha od kazne - objašnjava psiholog Ristić.

Ona objašnjava da je za disciplinovanje potrebno postavljanje jasnih granica, gde će dete naučiti šta sme, a šta ne, kao i razgovor sa decom.

- Taj razgovor ne treba da podrazumeva da samo vi pričate, a dete sluša, već međusobnu komunikaciju. Deca mogu da se nauče disciplini i važnim lekcijama i bez kazne- Zato kao psiholog nisam zagovornik kažnjavanja - objašnjava Ristić.

Ona savetuje roditeljima da nauče da se odvoje od ljutnje zbog ponašanja deteta i preusmere pažnju na to da shvate zašto je dete nešto uradilo, da pokušaju da sagledaju situaciju iz njegovog ugla.

- Za ovo je, naravno, potrebno više strpljenja i razumevanja, nego da stvar 'presečete preko kolena', izvičete se na dete i kaznite ga. Kazna je naizgled u momentu kada je primenjujete delotvorniji metod, a dugoročno ne daje rezultate, za razliku od metoda koji traže veće strpljenje roditelja. Imajte na umu da se kazne i vika od deteta odbijaju kao od zida, jer je ono uplašeno vašim stavom, a da smiren razgovor sa ukazivanjima na greške daje daleko bolje rezultate - smatra psiholog.

Ona ističe da rešenje nije u kažnjavanju, gubitku privilegija i govorenju da će se detetu nešto loše dogoditi zbog nepoštovanja pravila.

- Ovde je reč o shvatanju da ono što je dete učinilo ima na nekog ili nešto loš uticaj i da je potrebno da ono prihvati odgovornost, shvati grešku i nauči da je bolje da njegova dela imaju pozitivan nego negativan uticaj - navodi Ristić.

I kazne mogu da imaju smisla

Psiholog Brankica Šaljić - Milenković smatra, pak, da kažnjavanje nije uvek loše, pa čak ni ono blago fizičko. Ona ističe da ista pravila u vaspitanju ne mogu da se primenjuju kod dece u svim uzrastima.

- Naravno da nije ni normalno, ni prirodno, pa čak ni čvrgu udariti detetu koje ima osam i više godina. U tom uzrastu u vaspitanju ćete primenjivati princip nagrade i kazne. Roditelj koji poseže za fizičkim kažnjavanjem starije dece na taj način ne pokazuje ništa drugo nego svoju nemoć - navodi psiholog.

Sa druge strane, ako se detetu ne pokaže da život nosi i neke neprijatne situacije, u kojima će neki koristiti i malo agresivnije metode, ono neće znati da se snađe u životu.

- Deca će kroz život biti izložena situacijama kada će neko vikati na njih, pokazati agresiju, a oni neće moći s tim da se snađu. Naravno, da ne podržavam i osuđujem to da roditelj uzme štap i premlati dete od 14 godina, ali opet strahujem da baš takvog roditelja neće 'kačiti' ove izmene koje se odnose na kažnjavanje, jer ne vidim mehanizme da se takva stvar kontroliše. Sa druge strane, sankcionisanje određenih ponašanja, na primer uskraćivanje nekih privilegija, može da da rezultate - istiće Šaljić - Milenković.

(Ona. rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.