"Kako sam spasla ćerku od transrodnih fantazija": Ispovest majke podelila ljude, da li je smela ovo da radi?

Roditelj je uloga koja traje čitavog života i uglavnom je nepredvidiva. Često se i u šali kaže "nikada ne znate šta vam dete može prirediti".

Ispovest jedne majke ide u prilog ovoj tvrdnji, ona naglašava da želi da upozori druge roditelje o tome na šta treba da obrate pažnju i kako da postupe u slučaju da im dete izjavi da je "transrodno".

Autor je Čarli Džejkobs, mama i supruga iz Kalifornije koja piše pod pseudonimom. Njena misija je da edukuje druge roditelje o tome kako rodna ideologija može da zbuni decu.

Čarli Džejkobs svoju ispovest podelila je za medij Daily Signal, a mi tekst prenosimo u celosti:

- Priča moje ćerke više nije nikakva novost. Ovakve stvari dešavaju se i u vašoj državi, u vašem gradu, a možda čak i u vašoj ulici. Rodna disforija - neusklađenost između nečijeg biološkog pola i unutrašnjeg doživljaja sebe - kreće se potajno i brzo, i prodire podjednako i u živote devojčica i dečaka.

No, ovo nije priča upozorenja. Ovo jeste upozorenje.

Moja ćerka je od rođenja bila veoma ženstvena devojčica. Zahtevala je da joj zidovi sobe budu okrečeni u roze, a do trećeg razreda odbijala je da nosi bilo šta osim haljinica. Izbegavala je igračke starijeg brata i sportske aktivnosti, a umesto toga birala šoljice za čaj i Šopkinse, kolekciju sitnih igračaka.

Najviše je volela da mi se ušunja u orman i obuče onih nekoliko blistavih odevnih predmeta i natakne najsjajnije lakovane štikle. Nije htela da ide na sport već je odabrala umetnost i šivenje.

Sve se naglo promenilo kada je napunila 12 godina. Kako je fizički stasavala u mladu ženu, prestala je da me moli da dobije bikini i nije htela da nosi ništa što joj je isticalo figuru. Grudi je krila ispod veoma širokih muških dukseva.

Setila sam se da sam i ja nešto slično radila kada je telo počelo da mi se menja, tako da se u početku nisam brinula.

Onda je uronila u umetnost animea i kospleja - hobi gde se oblačiš kao likovi iz knjiga i filmova iz žanra fantastike. Podržavala sam tu njenu kreativnu stranu.

Nisam znala da anime i kosplej mogu da preplave i zbune um mlade osobe. Nisam znala da anime i kosplej podrazumevaju teme vezane za tzv. "džender bending", (preispitivanje uobičajenih rodnih normi i stavova - prim. ur.) i da se ta zajednica bavi i temama pedofilije i seksa.

Takođe nisam znala da stariji kosplejeri u zajednici "vrbuju" mlađe za seks.

U to vreme, ćerka je u školi prošla kroz program "Razgovori za tinejdžere" (Teen Talk) - program razvijen u kanadskoj provinciji Manitoba, osmišljen da pruži "mladim ljudima tačne (neosuđujuće) informacije" o "seksualnosti, reproduktivnom zdravlju, percepciji tela, svesti o zloupotrebi supstanci, mentalnom zdravlju, raznovrsnosti i borbi protiv nasilja".

Posle toga, kući je donela potpuno novi jezik. Ona i sve njene drugarice razgovarale su o svojim oznakama - poliamorna, lezbejka, panseksualna. Nijedna od tih pet devojaka nije odabrala oznaku "osnovna" (eng. basic), što je njihov termin za heteroseksualnu devojku.

Sada sam već počela da se brinem.

Udaljila se od starih drugarica i sve više vremena počela da provodi na internetu. Proveravala sam joj telefon, ali nisam bila dovoljno pronicljiva da shvatim da je postavila lažne naloge na društvenim mrežama u slučaju da počnem da ih gledam.

Jedna starija devojka dala je do znanja da je zaljubljena u moju ćerku. Zabranila sam joj da dolazi kod nas. Kasnije sam saznala da je maltretirala moju ćerku.

Kada mi je ćerka bila u osmom razredu, umesto poklona za Božić, odvela sam je na festival animea SacAnime u Sakramentu u Kaliforniji. Tamo je upoznala tri godine stariju devojku, koja je bila mnogo zrelija od nje. Ta devojka je očarala moju ćerku duhovitošću i velikodušnošću.

Ta starija devojčica je za sebe koristila zamenicu u množini, "oni". Nakon što su se upoznale, moja ćerka se ošišala kao dečak, prestala da se brije i zamolila me da joj kupim donji veš za dečake. U svemu je oponašala tu stariju drugaricu.

Počela je da snima grozne video-snimke za TikTok, koristila je vulgarne reči, a svoju sobu je preuredila da izgleda kao pećina. Sama je sebi probušila nos i stavila onu brnjicu, kao bik. Prekršila je sva porodična pravila. Preobražavala se u stvorenje koje je ličilo na vampira. Nisam mogla da je prepoznam. Njena ličnost je potonula u bes i grubost.

U leto pred polazak u deveti razred objavila je da je transrodna. Nakon toga je počela da preti da će se ubiti. Pala je u duboku depresiju.

Uspela sam da dođem do svih lozinki za sve njene naloge na društvenim mrežama. Zaprepastila sam se onim što sam videla.

Skoro svi s kojima je razgovarala bili su mi nepoznati, osim drugarice koju je upoznala na festivalu SacAnime, a koja joj je poslala video-snimak na kom se samozadovoljava. Čet na onlajn platformi Diskord (Discord) sadržao je fetišističke razgovore o intimnim odnosima. Deca su jedna drugima slala erotske sadržaje, uključujući i one sa elementima incesta i pedofilije.

Starije devojke su savetovale mlađe kako da svoje golišave fotografije prodaju muškarcima.

Devojke su se hvalile raznim psihičkim oboljenjima. Razgovarale su o dejstvu različitih lekova. Govorile su da su one zapravo dečaci, a ne devojke. Govorile su o "gornjoj operaciji" (tj. uklanjanju dojki) i "jastučićima" koji prave izbočinu u predelu prepona, kako bi delovalo kao da je tu muški polni organ.

Elektronski uređaji moje ćerke bili su prepuni video-snimaka s TikToka i jutjubera koji govore o tome kako se sjajno osećaju sada kada su "napravili tranziciju" (prešli u drugi pol - prim. ur.).

Bilo je poruka u kojima su joj nepoznati ljudi savetovali da me šutne u glavu jer sam „transfobična“ zato što neću da joj se obraćam koristeći muško ime.

Pobesnela sam. Uzela sam telefon i izbrisala joj sve društvene mreže - Jutjub, Instagram, Diskord, Redit, Pinterest i Tviter. Čak sam joj blokirala i pristup internetu. Izbrisala sam joj sve kontakte i promenila broj telefona.

Sedela sam pored nje dok je "pohađala" školu onlajn preko Zuma. Izbrisala sam Jutjub s pametnih televizora i zaključala daljinske upravljače. Sklonila sam sve anime knjige iz njene sobe. Bacila sam joj sve kostime. Zabranila sam joj sve drugarice koje su mi delovale iole sumnjivo.

Otišla sam u policiju zbog pornografije. Odštampala sam zakon i rekla joj da ako joj neko pošalje pornografiju, neću oklevati da ih tužim.

Mrzela me je kao što narkoman mrzi onoga ko ga sprečava da se drogira. Čvrsto sam ostala pri svom, iako me je neprekidno verbalno zlostavljala.

Nakon konsultacija sa sedam stručnjaka za mentalno zdravlje, pronašla sam psihijatra u drugoj državi koji je bio voljan da pronađe uzrok iznenadnog "tranrodnog" identiteta moje ćerke.

Pročitala sam sve što je napisano na tu temu, razgovarala s drugim roditeljima i stručnjacima. Neprestano sam se trudila da obnovim vezu koja je nekada postojala između nas.

Posle godinu i po dana pravog pakla, moja ćerka se sada konačno vraća svom pravom "ja" - ponovo je lepa, umetnička duša, dobra i puna ljubavi.

Ne znam koji su to tačno sastojci magičnog napitka pomogli da se moja ćerka oslobodi rodne disforije. Moguće je da će se formula razlikovati kod drugih, ali što se nas tiče, nakon što smo isprva nakratko pogrešili i koristili muško ime kad smo joj se obraćali, čitava naša porodica i sve odrasle osobe u životu moje ćerke obraćali su joj isključivo njenim pravim imenom i zamenicama za ženski rod.

Nismo joj dozvolili "društvenu" promenu pola, iako nismo mogli da kontrolišemo šta se dešava u školi. Teško je poverovati, ali naša lokalna rimokatolička srednja škola odbila je da se pridržava našeg zahteva da se prema njoj ophode kao prema devojčici.

Kao što sam rekla, izbrisali smo joj sve društvene mreže i onemogućili komunikaciju sa svima, osim sa osobama koje smo mi odobrili. Terala sam je da sluša posebne potkaste na tu temu dok sam je vozila u školu. Odštampala sam materijale o ženama koje su prošle „detranziciju“ (koje su uzimale hormone suprotnog pola, ali su se pokajale zbog toga i ponovo počele da žive kao žene), i ostavila ih po čitavoj kući.

Svu literaturu koju sam proučavala ostavljala sam na vidnim mestima, uključujući i knjigu "Nepopravljiva šteta: Transrodna ludost koja zavodi naše ćerke" autorke Ejbigejl Šrajer, "Rodna disforija: Terapeutski model za rad s decom, adolescentima i mladim odraslima" Suzan Evans i druge.

Pratila sam savete iz potkasta organizacije Roditelji za etičku negu (Parents for Ethical Care) i knjige "Prestati, detranzitirati i detoksikovati: kako da izbavite dete iz rodnog kulta" autorke Marije Kefler.

Naporno sam radila na tome da povratim bliskost koja je nekada postojala između nje i mene. Toliko sam se suzdržavala da sam jezik grizla do krvi. Podnosila sam njen bes i odgovarala joj samo ljubavlju, ili odlazila iz sobe kada sam znala da ću pogrešno reagovati.

Zaticala sam je i u ranjivim trenucima, i tada je grlila i legala pored nje u krevet. Prestala sam da je doživljavam kao žrtvu neke intrige ili čudovišta.

Dala sam joj do znanja da nikada neću prestati da se borim za nju. Pokazala sam joj plakate koje sam nosila na protestima u kojima sam učestvovala. Zasipala sam je pitanjima koja su ukazivala na nelogičnosti rodne ideologije. Kada bi došla u moju kancelariju, uvek sam na monitoru imala smešne mimove koji su kritikovali rodnu ideologiju. Što je najvažnije, čvrsto sam ostala pri svom stavu. Odbila sam da njene zablude prihvatim sa saosećanjem.

Znam da moram da nastavim da budem uporna i da ne popuštam, jer je rodna ideologija prodrla u sve oblasti života. Međutim, sada mogu da odahnem.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.