Danas je Međunarodni dan porodice: Koliko je ova zajednica važna za sreću pojedinca
Međunarodni dan porodice predstavlja dan kada se posebna pažnja posvećuje značaju ove jedinice društva, kao jedne od najvažnijih tvorevina civilizacije. Obeležava se od 1994. godine, kada ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uvrstila u kalendar važnih datuma.
Danas se posebno podsećamo zbog čega je porodica osnovna ćelija društva, zašto bi trebalo da se osnažuje sa svakog aspekta i koliko je zdrava porodica presudni faktor za stvaranje zdravog pojedinca, a onda i zdravog društva.
Iako se u poslednjih 30 godina tradicionalna porodična jedinica značajno promenila i razvila, iako ne postoji koncept porodice koji se univerzalno primenjuje, njen značaj je ostao isti.
Porodica je veoma važna za sreću, a evo i zbog čega:
1. Porodica je sklonište
Zdrava porodica je utočište i mirna luka za beg od svega. Ovo je posebno značajno kada se susretnete sa problemima, jer porodica nudi sigurnost i podršku kada stvari ne idu sjajno. Studije su pokazale da kvalitetno provedeno vreme sa porodicom može da pomogne u redukciji stresa.
Setite se samo koliko vam prija da provodite vreme sa bliskim i voljenim ljudima, kada pred vas život stavi brojne izazove.
2. Uzajamna podrška i solidarnost
Članovi zdrave porodice imaju osećaj uzajamnosti, pouzdanosti i međusobnog oslanjanja. Briga o voljenima i osećaj njihove podrške donose osećaj ispunjenosti. Kada imate podršku onih čije vam mišljenje najviše znači, onih koji čine vašu bazu, vi možete sve.
Recimo, jedna britanska studija je pokazala da roditelji, ali i bake i deke imaju glavni uticaj u ohrabrivanju razvoja altruizma kod dece.
3. Bezuslovna ljubav
Porodicu čine ljudi koji vas vole bez obzira na sve. Na njih uvek možete računati, na njihovu ljubav, pažnju i podršku. Oni vas prihvataju onakvima kakvi ste i ovo je ključ pozitivnog mišljenja o sebi.
Istraživanja pokazuju da korist ide dvosmerno: srećni i zadovoljni su i oni koji primaju, ali i oni koji daju ljubav i podršku.
4. Zajednička iskustva
Svi članovi zdrave proodice zajedno prolaze kroz različite situacije i to im pomaže da izgrade čvršće veze i obogate zahvalnost prema drugima. Zajednička iskustva mogu da pojačaju efekat pozitivnih emocija.
Čak i sećanja na pozitivna zajednička iskustva mogu da daju podsticaj blagostanju.
Svi smo zajedno u ovome i to nam pomaže da izgradimo čvršće veze i obogatimo zahvalnost prema drugima. Zajednička iskustva mogu pojačati efekat pozitivnih emocija. Čak i sećanje na pozitivna zajednička iskustva može dati podsticaj našem blagostanju.
5. Osećaj pripadnosti
Istraživači su upoređivali ljude sa i bez jakog osećaja pripadnosti. Rezultati su bili jasni: oni koji su osećali da pripadaju grupi koja ima pruža podršku prijavili su da su srećniji.
Prema psiholozima, pripadnost je primarna potreba, a zadovoljavanje te potrebe pomaže nam da budemo otporniji, samim tim i srećniji.
6. Izgradnja samopoštovanja i samopouzdanja
Uopšteno, smatra se da osećaj samopoštovanja izgrađuje tokom treće godine života, kao osećaj ponosa, kada dete čini stvari na svoj vlastiti način. Ukoliko roditelji ne omoguće detetu istraživanje okoline u tom periodu, tada se umesto osećaja samopoštovanja mogu javiti osećaj srama i sumnje.
U dobi od četiri do pet godina, samopoštovanje poprima kompetitivni karakter, a odobravanje od strane vršnjaka postaje važan izraz afirmacije samopoštovanja. U tom smislu, najvažnije je da li su se ključne osobe prema nekom odnosile sa poštovanjem, ljubavlju i brigom ili ne.
Samopouzdanje se razvija čitav život, kroz kontinuirano ulaganje, tako da ako roditelji nisu uspeli da pokrenu razvoj, mozemo to uraditi uz pomoć značajnih osoba iz okruženja. Ono se gradi kada se u nešto upuštamo, kada stičemo iskustva i na osnovu tog iskustva rađa se vera, poverenje u sebe.
Samopouzdanje je naš doživljaj sebe, koliko verujem sebi, svojim sposobnostima, veštinama. Ako kroz različite životne problem prođemo bez značajnog narušavanja slike o sebi, možemo da kažemo da imamo stabilno samopouzdanje.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Branko Babić, kralj obrva, organizovao svinjokolj u svom selu
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.