Međunarodni dan porodice: Mudre misli velikana o duši svakog društva

"Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način". Čuvena rečenica kojom Tolstoj počinje svoj još čuveniji roman “Ana Karenjina” kao da je postala poslovična istina o zajednici koja ostavlja najveći trag u životu svakog čoveka – o porodici.

„Ali život ni u jednoj porodici nije tako crn, ali ni tako jednostavan, kako ga komšije vide i vole da opisuju”, piše Andrić u pripoveci „Zeko“. Šta čini srećnu porodicu, kakva je tradicionalna, kakva moderna i da li uopšte postoji idealna porodica? Mnogo je mišljenja na ovu temu, ali sva blede pred važnošću potrebe da se ima ova zajednica sigurnosti i utočišta.

Porodica je vekovima jedan od najvažnijih faktora socijalizacije, osnov društva, ali i inspiracija i motivacija. O njoj su govorili najveći umovi, na nju računaju sve religije sveta.

„A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: Ja sam Bog Svemogući, po mojoj volji živi, i budi pošten... „Reče Bog Avramu: Daću ti porodicu vrlo veliku i načiniću od tebe narode mnoge, i carevi će izaći od tebe“, beleži Biblija, Stari zavet - Prva knjiga Mojsijeva (1.moj.17,6).

"Porodicu smatram osnovom ljudske zajednice i nezamenjivom za duhovni razvoj čoveka. U porodici se čuva vera predaka, drži se do osnovnih duhovnih vrednosti, koje nas vode kroz život; porodica je izvor ljubavi, u njoj se učimo dužnosti, žrtvovanju, zajedničkom podnošenju nevolja, kao i podeli radosti.

Porodica nam stvara osećanje da smo zajedno u svemu i kad odemo iz svojih kuća, kuda nas život vodi. Porodica je naša "mala Crkva". Njenih svetinja i običaja ko se drži, taj ne može zalutati u ovom otuđenom, ispražnjenom, posuvraćenom svetu", reči su patrijarha Pavla.

„Porodica je osnovna jedinica svakog društva i bilo koje civilizacije“, ističe indijski književnik i filozof Rabindranat Tagor, dok Dalaj Lama posmatra porodicu u svim izazovima modernog doba:

„Naše kuće su sve veće, a naše porodice sve manje. Imamo više pogodnosti, ali manje vremena. Više diploma, ali manje zdravog razuma. Više znanja, ali manje sposobnosti za trezveno prosuđivanje. Više stručnjaka, ali još više problema. Više lekova, ali manje zdravlja. Prošli smo dug put do Meseca i nazad, ali teško je da pređemo ulicu da bismo sreli novog suseda. Napravili smo mnogo računara za čuvanje i kopiranje ogromnih količina informacija, ali  smo počeli manje da  komuniciramoi jedni s drugima. Pobedili smo u količini, ali izgubili u kvalitetu.“

U knjizi „O porodici“ Vladeta Jerotić se osvrće na nastanak prve porodice i, naravno, prati njen razvoj kroz vreme:

„Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja je živela pod jednim krovom ili se podvrgavala autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološi, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti."

Vladika Nikolaj Velimirović kaže: „Ljubav prema roditeljima, to je glavna i osnovna škola ljubavi. Bez te škole ne ide se dalje.“ U „Besedi roditeljima" ističe:

„Mnogi govore o vaspitanju dece, a sami ne znaju šta je vaspitanje. No razumnome sama ova reč sebe objašnjava. Ova srbska reč ’vaspitanje’ veoma je značajna i divna. Ona je izvedena od reči ’pitati’, a pitati u starosrbskom jeziku znači hraniti. Otuda i reč vaspitavati ili uzpitati znači ishraniti. A vaspitanje znači ishranjenje ili uhranjenje. Mi smo blagodarni Bogu za ovu reč, koju je dao samo našem jeziku. Pedagozi stranih naroda trude se sa mnogim filosofijama i teorijama da objasne nauku o vaspitanju dece. Međutim, nama Srbima, Bog je dao sve objašnjenje u samoj toj reči ’vaspitanje’.“

Narodna poslovica kaže: „U složnu porodicu sreća sama od sebe dolazi”, a ruski pesnik Aleksandar Sergejevič Puškin u porodici vidi meru morala: „Zavisnost porodičnog života čini čoveka više moralnim.“

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 15. maj Međunarodnim danom porodice 1993. godine da bi dodatno istakla njen značaj u međunarodnoj zajednici. Ipak, zajednica koja okuplja, podiže, štiti, uči, čuva, stvara, hrani, daje, ohrabruje, usrećuje... zaslužuje da svakog dana slavimo njeno postojanje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.