Vaspitanje dece ne mora da bude komplikovano: Ovako to rade roditelji u Francuskoj

Da li su deca u Francuskoj mirnija i tiša, ljubaznija i prijatnija od drugih? Sigurni smo da i mali Francuzi takođe imaju loše ocene u školi - bar s vremena na vreme, ne vole baš da idu u krevet ranije nego što oni smatraju da treba i imaju umetničke sklonosti i ukuse koji ne nailaze baš uvek na odobravanje roditelja (posebno kada stvaraju uličnu umetnost na zidovima svojih soba)...

Ali, očigledno postoji neki ključ uspeha u vaspitanju dece kada je "francuska mama" uvek besprekorno obučena, a njena deca su uvek uzorna.

Kako opisuje portal Expatica, koja se bavi temama života, porodice i posla, mlada mama Parižanka uspeva da još uvek izgleda sveže u 19 časova, u svojoj maloj tamnoplavoj haljini sa kragnom Petra Pana, diskretno manikiranim noktima i jednostavnom prirodnom frizurom. Uspeva i da odeća njene dece na kraju dana bude čista, iako su uvek odeveni veoma šik i trezveno, bez jarkih boja, uvek umereno. Nikad trenerke, ali ni svečane haljinice, jer moda u Francuskoj nije samo za odrasle...

Uz poštovanje i razumevanje i razlika u kulturi i poimanju procesa vaspitanja i same uloge roditelja, što se sve razlikuje od zemlje do zemlje, od kulture do kulture, bilo nam je zanimljivo da vam ukažemo na nekoliko važnih poruka koje se provlače kroz francuski model vaspitanja dece, a koje bi mogle i nama da olakšaju ovaj važan i odgovoran zadatak.

1. Grad po meri malih i velikih ljudi i učtivost

Izgleda da je jedan od faktora koji utiče na uspešnost ovog modela vaspitanja i samo podneblje, struktura grada i njegov svakodnevni način života. Francuski gradovi su mali i šarmantni, ulice i trotoari uski, liftovi mali, a stanovi savršeno optimizovani da budu funkcionalni i prijatni uprkos malim dimenzijama.

Zato se i najmlađi osećaju kao kod kuće i dobro poznaju teren u sićušnim, skrivenim radnjama, lako mogu da se vijugaju između nogu prolaznika u prepunim autobusima i s ponosom se sami penju na konjiće i ostale rekvizite u luna parkovima. Život je uređen po meri čoveka i deca se lako snalaze u svakodnevici, promatrajući i kopirajući roditelje u svakoj životnoj situaciji.

Kada izađu iz vrtića, sva ta mala deca sa šik, staromodnim imenima idu u parkove da utroše sav višak energije, besomučno trčeći po parku pod nadzorom dadilja koje se ne trude previše da ustanu sa svojih klupa i da ih budno prate svaki sekund.

Takođe, svađa nije uobičajen način komunikacije niti među decom, niti sa roditeljima. Učtivost je obavezna, ali je njima prirodna i neusiljena.

"Dobro jutro!"

"Molim vas."

"Hvala!"

"Doviđenja!"

Deca nose zelenu salatu da pomognu svojim majkama kada donesu nedeljnu korpu povrća i pomažu im da pripreme večeru, opušteno stavljajući kecelju na sebe. Mališani uče i o tome kako da prepoznaju pravo voće i povrće iz bašte od onog kupovnog.

2. Nema "helikopter roditeljstva"

Zapravo, Francuzi ne "lebde" iznad svoje dece. To je zato što vrlo dobro znaju da organizuju i odvoje vreme samo za sebe.

Roditeljstvo, gde roditelji "lebde" nad svojom decom u pokušaju da kontrolišu njihove živote (društvene, akademske, psihološke, itd.), sušta je suprotnost "francuskog roditelja".

U francuskom modelu ima malo želje da se kontroliše život deteta. Naprotiv, cilj je da ih u ranoj fazi učinimo samodovoljnima puštajući ih da eksperimentišu, doživljavaju neuspeh i donose odluke prikladne uzrastu.

Ako se kojim slučajem nađete na igralištu bilo gde u Francuskoj, malo je verovatno da ćete videti roditelje kako stoje pored svoje dece i pomažu im sa šipkama, klackalicama i ostalim rekvizitima za igru. Nije u pitanju ravnodušnost ili nemar, već "francuski roditelji" veruju da pravo učenje dolazi putem pokušaja i grešaka.

3. Vreme samo za porodicu

Roditelji u Francuskoj planiraju vreme samo za porodicu tokom cele nedelje i vikenda. Tokom nedelje, vreme za večernji obrok je u srcu kvalitetnog porodičnog vremena. Francuzi sednu zajedno na domaću večeru (ma koliko jednostavna), odlože ekrane i fokusiraju se jedni na druge.

Porodice provode veliki deo svojih vikenda zajedno, bilo da se bave sportom, idu u duge šetnje, posećuju muzeje ili se jednostavno opuštaju. Voziti decu na više aktivnosti, na sportske događaje i slično za njih nije kvalitetno vreme koje doprinosi porodičnoj zajednici.

4. Kada se igramo, igramo se!

Kada govorimo o igralištima, igranje na otvorenom i fizička aktivnost su izuzetno važni u Francuskoj. Školski dan je akademski rigorozan, a od dece se očekuje da budu fokusirana duži vremenski period (obično od 8:30 do 16:30 sati, čak i za mališane).

Dakle, kada izađu da se igraju, sve je u tome da se oslobode, opuste, isprazne energiju. Tokom tipičnog školskog dana postoje do tri perioda odmora za decu - dva kraća i jedan dugačak.

Ne samo da je igranje fizička aktivnost, već Francuzi veruju da je to i podsticaj za mozak.

5. Serviraju deci pravu hranu

Nećete naći "francusko roditeljstvo" koje dozvoljava deci, uključujući i onu koja su mala, da jedu samo testeninu i čips.

Francuzi svoju hranu shvataju ozbiljno, a to uključuje i hranu koju služe deci. Od malih nogu se očekuje da deca jedu istu hranu kao i odrasli. Ne postoji običaj da se deci služi jedan obrok, a odrasli drugi. Jedu istu hranu, samo u manjim količinama.

Kad deca postanu dovoljno velika da mogu da rukuju čašom, piju iz čaša za odrasle i sede u "redovnim", odnosno klasičnim trpezarijskim stolicama. Čak i pečurke, školjke i sve ostale namirnice koje čine francusku kuhinju poznatom, rano postaju "deo repertoara" za decu. Ujedno, to uključuje izlaganje stotinama francuskih sorti sira i eksperimentisanje sa hranom, ukusima i kombinacijama.

6. Ne opterećuju decu gustim rasporedom

Vreme posle škole nije toliko isplanirano kod dece u Francuskoj. Učestvuju u sportskim i muzičkim programima, ali među "francuskim roditeljima" nema očajničkog straha da će njihovo dete propasti u životu ako istovremeno ne bude atletski šampion, predsednik odeljenske zajednice i vrhunski muzičar.

Francuzi imaju opušteniji pristup aktivnostima.

Ako se previše meša u porodični život, da li je zaista vredno toga? Ako je dete previše umorno, koja je poenta? Oni imaju dug, rigorozan školski dan kakav jeste - zašto dodavati previše?

Mame u Francuskoj neće žrtvovati zdrav razum i svoje blagostanje zarad svoje dece, niti veruju da je više bolje kada su u pitanju dodatne aktivnosti. Dakle, ovde preovlađuje umerenost.

7. Ograničeno sedenje pred ekranima

Za Francuze je nezamislivo da kada sede u restoranu sa svojom decom porodično, svako od njih gleda u svoj ekran, bez razgovora. Francuzi shvataju da je vreme pred ekranom realnost u današnjem svetu, ali ne robuju tome.

Oni imaju tendenciju da izbegavaju sve što u potpunosti isključuje porodičnu komunikaciju, posebno za stolom tokom obroka.

8. Važna uloga baka i deka

Uobičajeno je videti baku i dedu u Francuskoj kako brinu o mališanima. Proširena porodica je važna u ovoj evropskoj zemlji i predstavlja neverovatnu pomoć parovima sa malom decom.

Ne samo da su "dodatni par pouzdanih ruku", već bake i deke pomažu u prenošenju porodične tradicije na svoje unuke, što je od velikog značaja za Francuze.

Bake i deke su često ključ za vraćanje ravnoteže u živote roditelja kada dobiju decu.

Takođe, oni su ogromna podrška - brinu o unučićima i tako olakšavaju život zaposlenim roditeljima.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.