Materice: Dan namenjen vezivanju koncima ljubavi

Očekujući najradosniji hrišćanski praznik, Božić, pavoslavni vernici sa posebnom radošću praznuju tri velika porodična dana. Tri nedelje pred Božić obeležavaju se Detinjci, dve nedelje pre praznika su Materice, a samu nedelju pred dan rođenja Isusa Hrista jesu Oci. Današnji praznik, Materice, posvećen je svim majkama i jačanju njihove ljubavi sa decom i porodicom. 

Na ovaj način i Crkva slavi posebno mesto koje u životu svakoga od nas ima majka. Od svakodnevnih događaja, preko raznih vidova umetnosti, iz dana u dan, ovaj odnos pokazuje svoj iskonski oblik. Majka je centralna figura u mikrokosmosu svakog čoveka. Njena uloga se godinama menja sa zrelošću jedinke koju je donela na svet, ali emotivna povezanost ostaje dominantna i uveliko određuje zrelost, emotivnost njenog poroda i odnos prema drugima.

Teško je sagledati sva književna dela, najrazličitijih žanrova i na najrazličitijim jezicima koja su posvećena majci.

Od same „Biblije“ kao najstarije knjige lik Bogorodice postaje simbol majčinstva. Njoj se pevaju himne, posvećuju umetnička dela; njen lik dočekuje na ulazu u hram, ukrašava svaku svetinju, od male, drvene, seoske crkve, do monumentalne Aja Sofije.

„Likovi Bogorodice naslikani su na vizuelno najistaknutijim i simbolički najvažnijim delovima dekoracije sakralnih prostora“, beleži Ivana Lekmul u knjizi „Full of Grace – Blagodatna“.

U srpskoj narodnoj poeziji pored neumoljivog junaka kakav je Marko Kraljević stoji i lik koji njega neretko savetuje i koga on gotovo uvek i posluša. Od pesme „Oranje Marka Kraljevića“ do „Uroš i Mrnjavčevići“, Jevrosima majka postaje mera racija epskog junaka.

Poput Ahila, kome je njegova Tetida podarila jedino smrtno mesto, petu, Marko Kraljević ima svoj moralni stožer, Jevrosimu. Od nje potiču čuveni stihovi:

„Nemoj, sine, govoriti krivo

Ni po babu, ni po stričevima,

Već po pravdi Boga istinoga;

Nemoj, sine, izgubiti duše;

Bolje ti je izgubiti glavu,

Nego svoju ogr’ješiti dušu.”

Emotivni naboj pesme Đure Jakšića „Ponoć“ dobija pravi smisao kada se u priviđenju pesnika otkrije lik majke. Tad se oslobađa more najtananijih osećanja koje i odrasla osoba ima potrebu da podeli sa svojom majkom:

„O duše! O mila seni!

O majko moja! O, blago meni! (...)

Mnogu sam gorku čašu popio,

Mnogi sam komad suzom topio...

O majko, majko! O mila seni!

Otkad te, majko, nisam video,

Nikakva dobra nisam video...“

„Pismo majci“ Sergeja Jesenjina opisuje tačku povratka svakog putnika i adresu na koju će želeti da pošalje, reč, žalbu, pozdrav:

„Jesi l' živa, staričice moja?

Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.

Nek uvečer nad kolibom tvojom

Ona čudna svetlost sja i dalje.“

Posebno interesovanje vlada za majke velikana, pa mnogi tumače uloge koje su u životima svojih sinova imale Georgina Đuka Tesla, Olimpijada Pijada Pupin, Jegda Karadžić... Ono što je sigurno jeste da su one primarno u životu Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Vuka Karadžića bile – majke. Kao i za svakoga od nas, one su pratile njihove prve korake, čuvale male tajne, hranile velike snove.

Običaj vezivanja majki na njihov dan, Materice, kaišem, kanapom ili koncem, da bi deci priredile poklon u vidu slatkiša ili kolača, najmlađima donosi radost i pokazuje ukupnu lepotu dana koji čine pripremu za Božić.

„Simvolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je „sveza savršenstva“, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno „vezujemo“ i „drešimo“, piše protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić, a navodi Spc.rs.

Zato na današnji dan ne treba zaboraviti vezati svoje majke - najčvršćim zagrljajem i neraskidivim nitima ljubavi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.