Veliki četvrtak, dan sećanja na Tajnu večeru: Ovaj praznik prate i mnogi narodni običaji

Na Veliki četvrtak hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, kada je ustanovljeno i Sveto pričešće. Ovaj dan je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja.

Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i Judino izdajstvo.

Dan pre nego štu su ga razapeli, Isus se vratio za Jerusalim, zajedno sa učenicima. Za večerom im je dao hleb koji je simbolisao njegovo telo i vino - simbol krvi, čime je ustanovljena Sveta tajna pričešća. Isus je ustanovio uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat. 26:26-28).

Nakon večere je apostolima oprao noge da bi im pokazao koliko je važno da služimo jedni drugima: "Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim" (Jn. 15, 12).

Tokom večeri Hrist je rekao da će ga jedan od njih izdati, što se, prema Bibliji i dogodilo. Izdao ga je Juda Iskariotski za 30 srebrenika koje mu je platio jevrejski sveštenik Kajafa. 

Crkvena služenja

Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog.

Zvona se vezuju da ne bi zvonila jer su ona znak radosti, a do tada se vernici na molitvu pozivaju klepalom. Zvona se ponovo odvezuju i zvone na Vaskrs.

Uveče se čita 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

Veruje se da će i onima najgrešnijima koji se danas pričeste i izgovore iskreno molitvu biti oprošteno, poput Petra, koji se tri puta odrekao Hrista pre nego što je zapevao petao i molio za oproštaj, te postao jedan od najpoznatijih apostola, za razliku od Jude koji je izvršio samoubistvo i nije stigao da se pokaje.

Na ovaj dan peva se tropar:

"Kada se slavni učenici za vreme Večere umivanjem prosvećivahu, tada se bezbožni Juda, bolujući od srebroljublja, pomračivaše, i Tebe, Pravednoga Sudiju, predaje nepravednim sudijama. Ljubitelju novca, pogledaj onoga koji se zbog toga obesio, beži od nenasitne duše koja se drznula da tako postupi sa Učiteljem. Prema svima Dobri, Gospode, slava Ti!"

Narodni običaji

U nekim krajevima Srbije farbanje uskršnjih jaja počinje na Veliki četvrtak, a ne na Veliki petak, ali isključivo u prepodnevnom periodu. Tada se najpre ofarba samo jedno jaje koje se zove strašnik ili čuvarkuća i veruje se da ono ne može da se pokvari, a dok je još uvek sveže ofarbano - majka ga trlja po obrazima dece, kako bi bila zdrava. Ovaj običaj potiče s Kosova.

"Strašnik" se stavlja na vidno mesto, a usled oluje iznosi se iz kuće kako bi je ista zaobišla.

Uveče, devojke koje priželjkuju da se udaju treba da ispoštuju jedan običaj. Ispod jastuka treba da stave ogledalo, češalj i peškir i da izgovore: "Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda". Veruje se da će izabrani da im dođe u san.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača kada seljaci idu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Izbegava se pevanje i veselje i strogo se posti.

Na ovaj dan se u manastiru Tronoši praktikuje vekovni običaj. U manastirskoj crkvi, ispred oltara postavlja se ratarska sveća, od čistog voska, teška više desetina kilograma, koja se pali tokom čitave godine. Ono što ostane, za godinu dana, bude pretopljeno i koristi se za izlivenje novih sveća.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.