"Od toga da li je Isus zaista vaskrsao ili nije, zavisi i to da li je hrišćanstvo istinito ili nije"

Foto: Shutterstock

Dan kada se zvona oglašavaju posle duboke tišine, kada posle Velikog posta dolazi izobilje i kada se svi pozdravljaju sa "Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse" praznik je vaskrsenja Hristovog - Vaskrs. Dan koji označava pobedu života nad smrću naziva se i praznikom nad praznicima.

Preporučujemo

- Vaskrs je najveći hrišćanski praznik zato što od toga da li je Isus zaista vaskrsao ili nije, zavisi i to da li je hrišćanstvo istinito ili nije. Hrišćanstvo se temelji na Hristovom vaskrsenju. Zato apostol Pavle pišući hrišćanima u Korintu kaže: „Ako Hristos nije vaskrsao, uzaludna je i naša propoved i vaša vera.“ Uzaludno vam mi apostoli propovedamo, i uzaludno vi u to verujete - objašnjava nam otac Vladan Perišić važnost praznovanja Vaskrsa.

Prema rečima našeg sagovornika, bez vaskrsenja celokupno hrišćanstvo postaje samo jedna lepa priča, možda zanimljiva i zavodljiva, ali neutemeljena i neistinita.

- Ako Hristos nije vaskrsao, zašto bismo uopšte bili hrišćani? Ali ako je ipak vaskrsao, tj. ako ga je Bog iz smrti preveo u život, i to ne ovaj biološki pa da opet mora umreti, nego u onaj večni, gde zauvek nema smrti, onda i te kako ima razloga da budemo hrišćani. Da se povežemo sa Hristom koji je obećao da ćemo i mi jednom ući u taj život bez propadanja i smrti. U život u Carstvu Božijem ili Carstvu nebeskom - kaže.

Otac Perišič objašnjava da je sam Isus, dok je bio na zemlji, iz smrti vratio u život troje ljudi. Ali ih je vratio, kaže, u ovaj biološki život koji svi živimo i na čijem kraju nas sve neizbežno čeka smrt:

- On njih, dakle, nije vaskrsao. Samo ih je ponovo oživeo. Kao npr. da su bili klinički mrtvi pa nekim čudom (Božijim) oživeli. Ali Bog Otac njega nije samo oživeo, nego ga je vaskrsao, što znači da ga je iz smrti preveo ne u ovakav život kakav je on živeo pre smrti, nego u jednu sasvim drukčiju dimenziju postojanja. U večnu zajednicu sa Bogom. Takvom životu streme hrišćani. I nadaju se da će u Carstvu Božijem zauvek biti sa Bogom i onima koje vole - zaključuje.

Na pitanje koliko čovek može da pojmi tajnu vaskrsenja, naš sagovornik odgovara:

- Ne može uopšte. Da je Bog vaskrsao Isusa, znamo na osnovu mnogobrojnih svedočanstava, ali kako ga je vaskrsao, ostaće zauvek tajna. A to je zato što o načinima Božijeg delovanja s jedne strane, a s druge o onoj vrsti života kojoj vaskrsenje vodi mi nemamo apsolutno nikakvo iskustvo. To je neka nama sasvim nepoznata dimenzija življenja o kojoj tek ponešto možemo samo naslućivati na osnovu nekih naznaka i nagoveštaja koje nam je Isus, uvek koristeći slike, davao o tome. Tako npr. znamo da će u Carstvu Božijem vladati ljubav (a ne mržnja), milosrđe (a ne surovost), istina (a ne laž), dobro (a ne zlo), jednom rečju Bog (a ne nečisti duhovi). A čemu će tačno taj život biti nalik, to ne možemo sa sigurnošću znati.

Upitan da li je vera ta spojnica koja čoveku omogućava razumevanje velike tajne, sveštenik jasno kaže:

- Jeste. Ukoliko veru shvatimo ispravno. Jer vera nije slepo uverenje u ovo ili ono – to bi pre bilo neko praznoverje. Hrišćanska vera podrazumeva poverenje koje imamo u Isusa kao posrednika ka Bogu Ocu. Kada čujemo šta govori i vidimo šta radi, onda to u nama može da probudi poverenje u njega. Možemo mu poverovati. Zato je vera pre lični odnos, nego slepo verovanje (kako se, nažalost, često predstavlja).

Foto: Pixabay.com

Vaskrs, pored dubine poruke koju nosi, prati i običaj farbanja jaja, koja su upravo simbol ovog praznika.

- Upotreba jaja za Vaskrs spada u narodne običaje, a ne u suštinu vere. I da toga nema, vera bi ostala neokrnjena. Ali poneki običaji joj ne smetaju, nego mogu ponekad veru učiniti bliskom, npr. deci. Jaja su ovde simbol života (jer se iz jajeta izleže pile). Farbaju se na Veliki petak (kada je Isus umro na krstu) i to obično crvenom bojom (koja označava boju krvi koju je on prolio za život sveta). Njima se kucamo i jedemo ih od nedelje (Vaskrsa) pa nadalje, obično pritom govoreći: Hristos vaskrse i odgovarajući: Vaistinu vaskrse - objašnjava naš sagovornik.

Vaskrs je dan kada se porodica okuplja, kada smo posvećeni jedni drugima i međusobnoj ljubavi. Kako pravoslavna porodica treba da provede Vaskrs?

- Pre svega na bogosluženju u crkvi. Vaskršnje jutrenje sa liturgijom bi trebalo da budu nezaobilazni. A potom po mogućnosti sa prijateljima i bližnjima. U miru i ljubavi. Što svečanije i dostojanstvenije. Ipak je ovo poseban dan - zaključuje otac Perišić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.