Roditelji čija deca koriste društvene mreže imaju dobar razlog za zabrinutost. Evo šta mogu da urade
Društvene mreže su sveprisutne i iskušenje da se koriste je izuzetno veliko, čak i za decu i tinejdžere.
Neki roditelji mogu da popuste u molbama deteta da koristi TikTok, dok drugi mogu da otkriju da je njihovo dete već otvorilo Instagram nalog bez njihovog znanja. Neki roditelji prihvataju upotrebu društvenih medija kao neizbežno, dok drugi žele da je ograničei li potpunosti zaustave.
Jedno je sigurno, roditelji čija su deca već počela da koriste društvene mreže imaju dobar razlog za zabrinutost.
- Društveni medij mogu da povećaju probleme mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost, problemi sa imidžom tela, zavisnost od tehnologije, maltretiranje preko interneta, problemi sa koncentracijom i spavanjem - ističe dečiji i adolescentni psihijatar dr Aša Paton-Smit za Yahoo Life.
Međutim, iako je zabrana korišćenja društvenih mreža jednom kada je dete već počelo da ih koristi - veoma teško, nikada nije kasno da se postave osnovna pravila.
Kao i mnogi roditelji, primera radi, mama En Vairimu često je davala telefon svojoj ćerki kako bi devojčica bila sa nečim okupirana dok ona završi svoje poslove. Mislila je da nema štete u tome što joj dozvoljava da koristi telefon za igranje igrica ili gledanje obrazovnih video zapisa. Verovala je da sistem dobro funkcioniše, sve dok devojčicina tetka nije slučajno spomenula da je videla nešto što je njena ćerka objavila na Fejsbuku. Vairimu nije znala da je njeno dete, tada 12-godišnjakinja, počela da koristi društvene mreže.
- Moja zabrinutost je potvrđena kada sam prošla kroz njen profil i direktne poruke. Bila sam veoma uznemirena što se upuštala u neprikladne razgovore sa starijim muškarcima. Ćerka je tražila da može da koristi društvene mreže kao i njeni prijatelji, ali smo imale ozbiljnu diskusiju o negativnim uticajima korišćenja društvenih medija u njenim godinama i zaustavila sam je u tome - rekla je majka.
Vairimu danas ograničava ćerki korišćenje mobilnog telefona i pažljivo prati njenu upotrebu interneta. Takođe uči i kako da primeni roditeljski nadzor kao dodatni sloj zaštite. Ipak, i dalje se brine da bi njena ćerka mogla da koristi društvene mreže na uređajima svojih prijatelja.
Ovo je samo jedan u nizu primera. Mnogi roditelji pokušavaju da uspostave osnovna pravila korišćenja društvenih mreža, jer su svesni da je njihovo potpuno ukidanje praktično nemoguća misija. Dr Paton-Smit, stoga, predlaže nekoliko koraka koji roditelji mogu da preduzmu kako bi decu zaštitili od društvenih medija.
Razgovarajte o tome
Roditeljima se preporučuje da započnu "otvoren i iskren razgovor" sa decom o njihovim brigama i da objasne svoje razloge zbog kojih žele da ograniče ili ukinu korišćenje društvenih mreža. Savetuje im se da naglase potencijalne rizike, tako da odluka o prekidu korišćenja društvenih medija ne bude predstavljena kao kazna ali i da ne bude kao "jednosmerna diskusija", već da se deca podstaknu da podele i svoja razmišljanja i brige.
Prihvatite dečija osećanja
Roditelji moraju da budu svesni da će dobiti i povratnu reakciju. Umesto svađe, stručnjak ih ohrabruje da budu empatični i daju do znanja detetu da razumeju njegovu frustriranost, tugu ili ljutnju i da je u redu da budu uznemireni zbog toga.
Pronađite alternative van mreže
Roditelji se upućuju i da podstiču decu da istražuju interesovanja i društvene veze koje ne uključuju društvene medije. Mogu da pomognu deci da otkriju neke druge društvene aktivnosti kao što su sport, umetnost, muzika... Deci, ističe stručnjak, treba pružiti priliku da se druže van mreže i da izgrade jake odnose tako što će roditelji da ih ohrabre da pozovu prijatelje ili organizuju porodična okupljanja. Jednom kada se dete upusti u značajne aktivnosti van mreže, roditelji bi takvo ponašanje trebali da pohvale.
Uspostavite osnovna pravila
Važno je da se sa detetom razgovara i dogovori o odgovarajućim ograničenjima vremena koje će da provede ispred ekrana, van školskih obaveza. Kod neke dece ovo može da podrazumeva i privremeno oduzimanje uređaja kako bi im se pomoglo da nauče kako da ograniče upotrebu interneta, posebno ako koriste društvene medije bez dozvole. Stručnjak, međutim, ističe da ukoliko roditelji oduzme uređaj detetu, da ga i obavesti na koji način dete može da ga "zaradi" nazad. Ukoliko prekrši dogovorena pravila, ukidanje privilegija korišćenja uređaja na kratak vremenski period je primer odgovarajuće posledice, smatraju eksperti.
Uzmite u obzir individualne potrebe deteta
- Svako dete je drugačije. Roditelji treba da veruju svojim instinktima o tome koliko internet vremena njihovo dete može da toleriše - kaže Paton-Smit.
Neki roditelji odlučuju da deca mogu da koriste društvene medije na ograničenoj osnovi, pristupajući samo određenim platformama, uz dozvolu da vide, ali ne i da objavljuju sadržaj. Drugi, pak, dozvoljavaju korišćenje društvenih medija isključivo pod aktivnim nadzorom. Ako je to slučaj, Paton-Smith preporučuje roditeljima da osiguraju da njihova deca znaju osnovna pravila bezbednosti na mreži i da pažljivo prate pristup društvenih mreža svog deteta.
Dijalog mora da ostane u procesu i da se razvija
Psihijatar preporučuje da dijalog uvek ostane "otvoren" i da se redovno preispituje korišćenje društvenih mreža, onako kako deca postaju starija i pokazuju sve veću odgovornost. Čak ističe i prednost društvenih medija za tinejdžere, jer preko njih razvijaju bolje veštine kritičkog razmišljanja i imaju više emocionalne svesti već oko 15 ili 16 godina.
- Društveni mediji mogu da pruže obilje informacija vašoj deci i tinejdžeri koji se bore sa razlikama u učenju, medicinskim stanjima, kao i seksualnim ili rodnim različitostima mogu da pronađu utehu u zajednici sa svojim vršnjacima - zaključuje stručnjak.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Kunjadić: Kontrola sadržaja društvenih mreža je u nadležnosti njihovih vlasnika
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.