Specijalista socijalne medicine za Ona.rs otkriva koje su najopasnije dečje aktivnosti i najčešće povrede

Foto: Shutterstock

Koliko puta vam se dogodilo da u jednom trenutku uživate u posmatranju bezbrižne igre svoje i druge dece u parku, a već sledećeg trenutka pokušavate da umirite nekontrolisani plač i sanirate povredu koja je nastala usled igre?

Preporučujemo

Iznenadili biste se koliko se često lekari hitne službe susreću sa povredama nastalim na sličan način kod dece na igralištu i tokom drugih, naročito letnjih aktivnosti.

Podizanje dece podrazumeva stalno izračunavanje rizika u odnosu na koristi, a kako živimo u svetu u kojem pokušavamo da ograničimo vreme koje deca provode ispred ekrana i usmerimo ih na druženje sa drugima na igralištu, lekari se suočavaju sa problemom kako da edukuju decu i staratelje o načinima kako da bezbedno uživaju u fizičkoj aktivnosti.

Kada pogledamo kakve su najčešže povrede kod dece, specijalista socijalne medicine Gradskog zavoda za javno zdravlje i koordinator Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju dr Marija Marković za Ona.rs upozorava, da iako srećom nema toliko povreda sa smrtnim ishodom, kada se pogleda ukupan broj smrtnih slučajeva kod dece - faktički svaki treći (kod deteta u predškolskom uzrastu) i svaki drugi (u školskom uzrastu) nastane usled nekih povreda.

Foto: Sutterstock

- Hvala Bogu nema ih puno, ali kod smrtnih ishoda kod dece povrede zaista igraju značajan faktor. A to je ono što mi možemo da sprečimo, naročito kao roditelji i staratelji - ističe dr Marković.

Šta to što izaziva povrede dece

Lekari vide obrasce u tome šta je to što dovodi decu u hitnu sa povredama i koje su to aktivnosti koje biste možda želeli da ograničite, izbegavate ili nadgledate sa dodatnim oprezom.

- Deca se pre svega daleko više povređuju od odraslih osoba. To je zbog njihovih psihofizičkih sposobnosti i visokog stepena zavisnosti od drugih. Naročito ukoliko su u nekom manjem uzdrastu, najviše zbog njihovih aktivnosti koje su često brze i nepredvidive, kao i radoznalosti i želje za eksperimentisanjem.

Kako ističe specijalista, dva puta se češće povređuju dečaci u odnosu na devojčice, a vrste aktivnosti koje dovode do povređivanja menjaju se sa starošću deteta. Kako dete raste, shodno tome menjaju se i obrasci povređivanja.

Odojčad, školski i predškolski uzrast: Od gušenja do padova i opekotina

O tome koji su najčešći uzroci povreda kod dece po starosti i polu, dr Marković počinje od predškolskog uzrasta.

- Kod njih su najčešći uzroci povreda padovi i opekotine, dok je u školskom uzrastu saobraćajni traumatizam najčešća vrsta povreda. Kod odojčadi, dece uzrasta do godinu dana, najčešći uzroci povređivanja su gušenja, zatim mehanička davljenja jastučnicama, plastičnim kesama, mrežama na krevecima, pantiljkama... Zatim padovi koji mogu da nastanu tokom kotrljanja sa kreveca, stolova za previjanje, ili pad iz dupka. Mogu nastati opekotine, da li su to neka vrela voda, topli predmeti, para, vatra i tako dalje, a može biti i saobraćajni traumatizam.

Foto: Shutterstock/Olesia Bilkei

Kada je reč o nešto starijoj deci, od jedne do četvrte godine, dr Marković ističe da su deca tada pokretna, dinamična, dosta radoznala, i da veliki deo vremena provode u kući i okućnici, zbog čega su najčešći uzroci povređivanja u tom uzrastu padovi sa visine, gutanje stranog tela, oparotine i opekotine, trovanja, utapanja, zatim gušenja i povrede u saobraćaju, i kao pešaci i kao putnici.

Starija deca: Padovi sa bicikla, opekotine, povrede u saobraćaju

- Dece uzrasta od pet do devet godina dosta vremena provode van kuće, pa su nam tu najčeši uzroci povređivanja saobraćajni traumatizam, kao i padovi sa bicikla, rolera, trotineta... Česte su i povrede od strane pirotehničkih sredstava, zatim opekotine, utapanja, pokušaj utapanja i tako dalje. Oni uzrasta od deset i više godina, kada već ulaze u uneku adolescenciju, doživljavaju intezivnije psihofizičke promene i jača uticaj vršnjaka, zbog čega dolazi do različitih vrsta rizičnih ponašanja. U tom dobu najčešći uzroci povreda nastaju u saobraćaju kao putnici, pešaci, biciklisti, ali i u kasnijoj adolescenciji i kao vozači - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Tu su i trovanja kod onih adolescenata koji imaju oko 17 i 18 godina, kao i povrede koje mogu da nastupe i usled upotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Poseban oprez leti: opasnost od utapanja

Ona upozorava, kako je sada leto i sezona kupanja, da su kod adolescenata i utapanja izuzetno česta.

- Dečaci su najskloniji utapanjima u uzrastu između 10 i 14 godina, jer oni u suštini misle da mnogo toga znaju, da znaju dobro da da plivaju i onda se desi utapanje, najčešće na rekama i jezerima. Kod njih su učestali i padovi i opekotine, ali i nasilne povrede.

Na pitanje da li postoji mesto ili igra koju su lekari u praksi primetili kao uzrok najčešćih povreda kod dece, dr Marković ukazuje na povrede na igralištima.

- U letnjem periodu kada deca iznesu rolere, bicikle i trotinete, naročito ukoliko ne nose kacige i štitnike, vrlo često dolazi do pada, oguljotina i oderotina, pa čak i do težih povreda glave. Što se tiče sprava za igranje, i one mogu da budu takođe uzročnik povreda, pogotovo ako nam igrališta nisu bezbedna i oprema nije adekvatno održavana, zbog čega apelujem na njihovo redovno održavanje. Međutim, tu je nadzor roditelja i staratelja najbitniji, jer deca moraju da koriste opremu na igralištima u skladu sa svojim psihofizičkim mogućnostima. Zna se šta je za koji uzrast i ne možemo malo dete da pustimo da se penje na tobogan sa širokim prečkama, i apsolutno roditelj ili staratelj mora da bude u blizini. Što se tiče samih igrališta vrlo često se desi da nam dođu povređena deca koja koriste neadekvatnu opremu ili ukoliko je oprema na igralištima nebezbedna - ističe specijalista.

Foto: Shutterstock

Šta raditi u slučaju povrede

Ukoliko se nađete u situaciji da se vaše dete povredilo, dr Marković podseća da su stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd u konsultaciji sa stručnjacima iz Crvenog krsta i pedijatrima sa dugogodišnjim kliničkim iskustvom napravili mobilnu aplikaciju "Flasterko", koja је kreirana kako bi roditelji mogli da zaštite dete od povreda i sa jasnim informacijama šta da urade kada povreda već nastane.

- Aplikacija je podeljena na dva dela. Prvi deo se odnosi na prevenciju određene vrste povrede, a drugi na to šta roditelj može da uradi kada povreda već nastane. Ideja je bila da roditeljilma informacije budu dostupne lako i sa bilo kog mesta ukoiko skinu aplikaciju. Obuhvaćeno je 12 najčešćih povreda koje sam več pomenula, od trovanja, padova, opekotina, preko povreda u saobraćaju, do uticaja spoljnih temperature, što je sada veoma bitno - kako da zaštite dete od vrućine, kako da sprečite opekotine, toplotni udar... Kao i šta da radite ukoliko dođe do opekotina, toplotnog udara i tako dalje. Aplikacija je dostupna za sve tipove telefona i trenutno je u fazi apdejtovanja, jer postavljamo nove stvari o ujedima krpelja i druih insekta, kao i sličnih situacija - zaključuje dr Marković.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.