Bila sam na pretpremijeri filma "Mudrost traume" i plakala sa Jelenom Đoković

Psihologija nas uči kako traumatski događaj, u zavisnosti od njegovog intenziteta, može da utiče na osobu koja ga proživljava. Trauma menja hemiju mozga, percepciju, stvara adrenalinski odgovor tela, razvija nepoverenje i strah, otuđuje nas od svega što nas je nekad činilo autentičnom osobom.

Svi smo upućeni sa pojmom "posttraumatski poremećaj" - kako nastaje i koje simptome manifestuje. Međutim ono što me je oduvek mučilo, kao individuu koju su kroz život od detinjstva do zrelog doba pratile traume najsurovijih oblika, jeste pitanje "koliko daleko ide veza između traume i našeg tela, bolesti, zavisnosti, loših izbora"? Zašto se svesno odlučujemo za destrukciju, ako nam razum govori da zaslužujemo više? Zašto ne umemo da prihvatimo ljubav, a želimo je očajnički? Zašto je uvek teži put - draži? I, najvažnije, zašto iznova ponavljamo obrazac koji nas je toliko puta unesrećio?

Godinama sam tragala za odgovorima. I moram reći da mi nijedna poseta psihologu nije otkrila ono što je ovaj film i dr Gabor Mate.

O dr Mateu i, predviđamo, predstojećem kultnom filmu

Gabor Mate je po zanimanju lekar koji je radio u akušerstvu i na palijativnoj nezi, te je, kako kaže, "video rađanje i smrt kako se prepliću"; autor je bestselera i dobitnik Ordena Kanade, a svoj život je posvetio traženju veze između traume, hroničnih bolesti i zavisnosti.

- Trauma je odvojenost od sebe. Kad čovek ne može da se nosi sa sobom, on beži od stvarnosti jer je stvarnost bila tako okrutna prema njemu - govori.

Ovo remek-delo se takođe bavi kolektivnom traumom koja, više nego ikad, pogađa društvo; svedoci smo pandemije mentalnih poremećaja i povećanog broja suicida.

Trauma oblikuje naš svet, naše međuljudske odnose, način života i način na koji opserviramo okolinu, jer, ipak, "stvarnost nije ono što se dešava, stvarnost je ono što mi mislimo da se dešava".

Tematika filma prati najvažniju vezu između majke i deteta - koliko nedostatak dodira može da utiče na usporeni razvoj bebe, kako se mozak razvija u interakciji sa okolinom, a zatim se prebacuje na patrijahalnu dominaciju i surovi odnos čoveka prema majci prirodi - "najomraženijoj majci", kako je Gabor naziva.

Ono što me je posebno dotaklo jeste doktorov stav prema zavisnicima, delikventima i ljudima koji su na ulici.

- Moramo da počnemo da vidimo čoveka, a ne problem. Moramo gledati na ljude kao na ono što im se desilo - istakao je.

On apeluje da osvestimo činjenicu da, kad prođemo pored beskućnika, moramo biti svesni "da je to izuzetno bolan svet", kad zavisnika optužimo "da je to njegov izbor" moramo znati "da niko svesno ne bira uništenje i da je 'umirivanje spolja' nedostatak unutrašnjeg mira."

O vezi između traume i nasilja nad decom objašnjava pojam generacijske traume i kako deca koja su odrasla u nasilnoj porodici razvijaju uverenje kako nisu vredna ljubavi, stoga kreću pogrešnim putem, što za neke znači ekstrem, a za neke samo prenošenje frustracija na svoju buduću decu.

Dr Mate nam daje novu viziju: društvo informisano o traumi u kom roditelji, nastavnici, lekari i društvo u celini nisu fokusirani na potiskivanje simptoma i osuđivanje, već žele da razumeju izvore iz kojih u ranjenoj ljudskoj duši izviru zabrinjavajuća ponašanja i bolesti. On nam ukazuje na put individualnog i kolektivnog isceljenja.

- Kada smo započeli rad na ovom filmu, mislili smo da smo među srećnicima koji su imali bezbrižno detinjstvo. Smatrali smo da je trauma uzrokovana lošim stvarima koje se dešavaju ljudima, zaista lošim stvarima kao što su rat, ubistva, nasilje i slično… Ali traume, kako smo saznali od dr Gabora Matea, dešavaju se svima - reči su režisera Zaje i Mauricia Benaza.

Jelena Đoković o njenom viđenju filma

- Svaki roditelj ima potrebu da njegovo dete bude srećno i radi ono što najbolje zna sa svešću i znanjem koje ima i svojim iskustvima i percepijom sveta na osnovu tih iskustava. Međutim, zadovoljavanje te potrebe ne mora nužno da bude dobro, često je čak pogrešno. Videli ste u filmu, kad majka bičuje svoje dete i kaže "ja ovo radim za tvoje dobro", to je svest koju je ona prenela generacijski i nesvesno je nastavila da je ponavlja, i to je ono što se u našem društvu dosta vidi - istakla je Jelena Đoković, programski direktor "Novak Đoković Fondacije", koja je nakon projekcije progovorila i o drugim važnim stvarima, a taj intervju možete pročitati ovde.

"Novak Đoković Fondacija" drugu godinu zaredom dovodi globalno priznate stručnjake u naš region da govore na temu ranog razvoja dece, podižući svest o veoma važnim temama koje se tiču, kako roditelja, tako i celog društva. U okviru međunarodno priznatog programa "Podrška, NE perfekcija" koji Novak Đoković Fondacija već šest godina uspešno sprovodi, u Srbiju dolazi poznati govornik dr Gabor Mate.

Dr Mate će održati tri razgovora - u Beogradu 7. oktobra u MTS dvorani, u Sarajevu 10. oktobra u Bosanskom kulturnom centru i u Banjaluci 12. oktobra u Sportskoj dvorani "Obilićevo". Pored razgovora, dr Mate će održati i dve celodnevne radionice, i to u Beogradu 8. 10. u hotelu "Crowne Plaza" i 14. 10. u Ljubljani u Cankarjevom domu.

Dokumentarni film "Mudrost traume" biće premijerno prikazan u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Skoplju, Podgorici, Ljubljani i Sarajevu, kao i drugim gradovima širom Srbije i regiona, u periodu od 18. do 30. septembra, sa najvećim brojem projekcija u Cineplexx bioskopima.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.