Profesor Jerkov: "Vaša deca, ako ih ne budete naučili da čitaju, ostaće polovični ljudi"

Osmi dan septembra je Međunarodi dan pismenosti. Ideja o obeležavanju ovog dana nastala je  u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti, a UNESCO je počeo da ga obeležava 1966. godine.

Pismenost je ljudsko pravo, Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a time i pravo na pismenost.

Poslednji podaci, prema popisu stanovništva, govore da je 38.000 odraslih ljudi u Srbiji potpuno nepismeno.

Šta znači biti pismen?

- To znači, pre svega, biti u stanju da napreduješ u spoznavanju sebe i sveta. Biti pismen znači biti čovek koji razvija kapacitete samorazumevanja i koji je u stanju da sebe predoči drugim ljudima u bogatijem i potpunijem svetlu. Što će reći, biti pismen znači biti na višem nivou komunikacijskih sposobnosti - reko je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov za RTS, u razgovoru sa novinarkom Bojanom Marković.

Prema njegovim rečima, biti pismen znači i biti više sposoban da percipiraš tuđu dušu, duh, intelekt.

- Biti sposoban da se približiš drugim ljudima, da udružiš svoje kapacitete. Dakle, sve je ono što je neophodno da biste zaista mogli da napredujete u današnjem svetu. Vrlo se često govori o informatičkoj pismenosti, što je direktan prevod, sa anglicizmima. I to nije pismenost u istom smislu reči, kao što je pismenost da ste opismenjeni. Ali biti informatički pismen to znači umeti da se snađeš u informatičkom okruženju, u savremenom svetu, u virtualnoj realnosti, umeti da komuniciraš i razmenjuješ podatke. Jedna trećina radnog vremena današnjeg savremenog čoveka odlazi na to da predstavi sebe, šta radi, da bi drugi to mogli da vide i da bi drugi mogli da podrže to što radi. Kako ćeš to predstaviti ako si nepismen - navodi Jerkov.

Prema rečima profesora Jerkova, pismenost je važna "da biste prosto osetili lepotu, bogatstvo i širinu ljudskog duha".

- Vaša deca, ako ih ne budete naučili da čitaju, ostaće polovični ljudi. Tačka - napominje Jerkov.

Profesor se osvrnuo i na najčešći vid komunikacije među decom - digitalni.

- Ako je njihov drug najčešće zapravo virtualna slika na ekranu sa kojim razmenjuju poruke i proveravaju što je kačio, oni nikada neće imati neku vrstu psihofizičke bliskosti s njim i neće imati mogućnost da razviju neke kompleksnije, složenije oblike ponašanja. Znači, važno je da deca ovladaju uređajima, oni će živeti u takvom svetu u kojem će morati da se snalaze - ističe Jerkov i napominje da je zadatak roditelja i porodice u prvim godinama života, a zatim zadatak društva da nam omoguće da napravimo sistem od vaspitno-obrazovnih institucija do najviših oblika obrazovanja u kojem ćemo poštovati, razvijati i posvetiti se pismenosti.

(Ona.rs/RTS)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.