Psiholog otkriva kako prepoznati narcisoidnog roditelja

Foto: Shuterrstock, Anđelija Simić

Od neprestane kritike i ponižavanja pa do preterano zaštitničke uloge, brojni su znaci toksičnog odnosa između roditelja i dece, ali ga uprkos tome nije lako prepoznati.

Preporučujemo

Važan preduslov za opstanak svakog odnosa, kakva god mu priroda bila, jesu empatija i sposobnost da se oni preko puta nas prepoznaju i poštuju kao ličnosti za sebe. Ovo važi i za porodično okruženje u kojem može doći do „toksičnih“ relacija između roditelja i dece a kao rezultat narcizma. Kako prepoznati narcisoidnog roditelja kao i kakve posledice po dete može imati ovakav odnos, objašnjava nam psiholog Anđelija Simić.

Narcisoidni roditelj je prvenstveno onaj koji je usmeren na sebe i svoje potrebe dok dete predstavlja njegov “produžetak”, osobu koja će „igrati onako kako on svira“. Od deteta će se zahtevati određena ponašanja i uspesi kako bi se nakratko zadovoljila narcistička potreba, a ukoliko se to ne dešava ili se ne dešava onako kako roditelj želi, dete će trpeti visok stepen besa, ponižavanja, kritike… Generalno, detetove potrebe neće biti prepoznate, a kada se ono ne ponaša „kako treba”, trpeće snažnu kritiku i obezvređivanje njegove ličnosti - kaže Anđelija Simić.

Foto: Shutterstock

Kako dalje u razgovoru za Ona.rs objašnjava naša sagovornica, pred drugim ljudima i pred spoljnim svetom, narcisoidni roditelj može da hvali dete, da bude čak i veoma srećan i ponosan zbog detetovih uspeha, ali je to sve spoljašnja maska jer je ovakvom tipu ljudi najvažnija slika o sebi:

- Nekada narcisoidni roditelj može i da stvara kult „zlatnog deteta“ u porodici, ali se zapravo ispod ovoga najčešće krije potreba za zadovoljavanjem roditeljskog ega.

Znaci za uzbunu

Nesposobnost prepoznavanja detetovih potreba i nepoštovanje njegove ličnosti, kao i stavljanje sebe i svojih potreba u prvi plan, nisu jedini znaci da je pred nama narcisoidni roditelj. Emocionalno ili fizičko zanemarivanje deteta, odsustvo empatije kao i emocionalna manipulacija (poput majke koja je neprestano u ulozi žrtve), takođe ukazuju da je reč o ovom profilu.

Nekad narcizam može biti i prikriven kroz preterano zaštitničku roditeljsku ulogu kao i pokušaj sprečavanja detetovog osamostaljivanja. Takođe, može biti prisutno konstantno kršenje detetovih granica uz nemogućnost da ih dete izgradi, da se ispoštuje njegov lični prostor i privatnost, kao i sklonost takozvanoj triangulaciji koja podrazumeva ubacivanje trećeg u odnos - drugog roditelja ili deteta - i tako pravljenje „klanova“ unutar porodice.

Valja reći da narcisoidni roditelj može biti i fizički agresivan, dakle ništa nije isključeno - kaže Simić: - Narcizam se može ispoljavati i u okviru drugih poremećaja ili struktura ličnosti, poput sociopatske ili psihopatske, što će lakše biti „okidač“ na agresiju.

Traumatsko odrastanje

Odrastanje uz narcisa može da ima brojne posledice po dete. Kako psiholog Anđelija Simić ukazuje, ovakvo dete će, pre svega, imati slabo izgrađen identitet i integritet jer nije naučilo da prepoznaje svoje potrebe i želje, već samo zna da služi drugima pa se uz to može javiti i visok stepen udovoljavanja okolini. Praksa kaže i da su anksioznost i depresivnost zbog kojih se ljudi obraćaju psihologu, često samo vrhovi ledenog brega, a da razlozi zapravo leže u traumatskom odrastanju sa roditeljem koji je narcisoidan.

Foto: Shutterstock

Sem ovoga, deca odrastajući u ovakvim okruženjima, nose sa sobom i konstantnu krivicu da nešto nisu dobro uradila, da su nedovoljni, sumnjaju u svoje viđenje sebe, drugih i realnosti. Tako se javlja problem sa samopouzdanjem i sa osetljivošću na kritiku, što dovodi do problema u odnosima sa drugima koji se najčešće manifestuje i kroz sklonost da kasnije ulaze u traumatske relacije.

Dešava se i da u ovakvim porodicama i toksičnim odnosima dolazi do takozvane inverzija uloga kada roditelj i dete zamene uloge po pitanju odgovornosti i ponašanja, pa dete često postane „staratelj“ roditelju ili braći i sestrama, a samim tim i emocionalna „vreća“ u koju se roditelj prazni. Nekada je i roditelj izrazito emocionalno nezreo, što takođe može da iznedri ovu pojavu.

Kako zaštiti i sebe i dete

Da bi drugi roditelj mogao da zaštiti dete od narcisoidnog partnera, uslov je da i sam ume da prepozna i definiše da je reč o ovoj vrsti poremećaja. Naša sagovornica potvrđuje da mnogi žive u odnosima u kojima ne prepoznaju narcisoidnost svog partnera:

- Ako ne prepoznajete toksičnost svog partnera, onda ne možete ni da budete velika podrška svom detetu jer ste i vi sami u žrtvenoj poziciji, ali, ipak, možete da mu ostavite koliko toliko zdravije nasleđe. Preporuka je da se radi na što jačem i zdravijem odnosu sa detetom, da mu se postavljaju jaki temelji poverenja, ljubavi i vrednovanja ličnosti, da se dete uči kako da odgovori na kritiku, pa će sa svim tim doći i do „amortizovanja“ štete koja nastaje u odnosu sa narcisoidnim roditeljem - kaže naša sagovornia i dodaje:

- Međutim, ako je i drugi roditelj „usisan“ u toksičan odnos, onda, osim možda neke empatije i eventualno nežnijeg pristupa, ne može baš previše da pruži detetu. Ne može ni da ga ojača jer je i sam slab da izađe iz narcisoidnog odnosa. Ako je prisutno i nasilje, naravno da ovo mora dalje da se sankcioniše i da je tu nužan prekid kontakta - savetuje psiholog Anđelija Simić.

(Ona.rs/Tamara Kostić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.