Citati Bore Stankovića: Pisac koji zna tajne vranjskog „derta” i dubine ljudske duše

Borisav Stanković, pripovedač, romansijer i dramatičar, začetnike je moderne srpske književnosti. Rođen je u Vranju 31. marta 1876, godine, kroz svoje rodno mesto predstavio je jedan sasvim nov književni svet. Mitke, Sofka, Mladen... njegovi likovi čine najveći preokret od spoljašnjeg sveta ka unutrašnjem.

Malo ko je imao takvo razumevanje za ljudsku usamljenost, strasti, indivudualnost. Prvo put je njegovo pero ptredstavilo ženski lik tako celovito, dalo mu misaonost, celoitost, intimu. Sofke je žena od krvi, mesa i duše čija se životna drama odvija pred našim očima i ulazi u svaku našu poru.

Borisav Stanković je preminuo 22. oktobra 1927. godine u Beogradu, a za njim su ostala dela koja i dalje opisuju unutrašnji svet pojedinca i maestralno slikaju njegov psihološki profil. 

"Književno delo Borisava Stankovića, to jedna velika trubadurska knjiga. To je pre svega delo jednog istinskog pesnika ljubavi i viteza srca. Niko se u njegovim pričama o starom Vranju ne povodi ni za čim drugim nego za ludilom srca i obešću krvi. Njegove su priče samo balade o čežnji za ženom, čežnji od koje propada svet, i za koju nema leka. Sve što postoji na zemlji, stoji u službi ljubavi čoveka za ženu, i to samo mladog čoveka za mladu ženu; i za njih dvoje zaljubljenih služi ono što je u prirodi i lepo i strašno, i ono što je u samom čoveku i dobro i zlo. Tako su čovek i žena, prema Stankoviću, i danas, kao sutradan posle haosa, jedini stanovnici u vrtu božjem, sa njihovom praiskonskom ljubavi, i sa praiskonskim iskušenjem", pisao je Jovan Dučić o velikanu Stankoviću.

Ovo su samo neki od citata velikana srpske književnosti koji svedoče o životu, čoveku, njegovim tamama i svetlostima.

"Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!" ("Koštana")

"Nekako, uvek joj je zimi bivalo lakše. Da li što se tada biva usamljenijim, izdvojenijim od svega i svačega, jer se, u dubokim jesenima i dugačkim a jakim zimama, biva sasvim sam." ("Nečista krv")

"Kad su, posle toga, naišli na "tevter", otvorili ga da vide ko koliko duguje, u tom dugačkom, starom, njegovom rukom uredno vođenom tevteru, na jednoj strani, sasvim iznenada, nađeno je zabeleženo - ko zna kada, valjda u kakvo proletno sablazno veče, valjda u kakvu tihu i mirišljavu noć - i ovo:

Umreću ranjav i željan.

I potpisao se, ali ne: gazda, hadžija, već samo Mladen, i ništa više." ("Gazda Mladen")

"Ženske su imale samo da se što lepše nose, kite, i da znaju što više stranih jela da gotove, i što teže, zapletenije vezove da vezu. Ali, opet, ipak da im je jedino glavno da što više svoju lepotu i snagu neguju, da su što belje, što strasnije. I cilj života da im je  taj: koja ce od njih, jednako negujuci se i ulepšavajuci, moći svojom silnom lepotom sve ostale ženske iza sebe baciti, a sve muške po kuci - ne gledajuci na rod, ni doba - osvojiti i zaluditi." ("Nečista krv")

"Sofka je oduvek, otkako pamti za sebe - znala za sve. I kao što je, nikad ni za šta ne pitajuci, osecala i razumevala sve šta se oko nje dogada, tako je isto znala i za sebe šta ce s njome biti. Još detetom je bila sigurna u kakvu ce se lepotu razviti i kako ce ta njena lepota s dana u dan sve više poražavati i zadivljavati svet. Jer zna se da sada samo ona, samo iz njine kuce, jedino još "efendi-Mitina" kći što može biti tako lepa, a nijedna druga." ("Nečista krv")

"Ali, što je za nju najgore bilo, to je, što je ona s godine u godinu, uvek s proleća i leta - a to nikome, ni sebi, nije priznavala - sve sa većim strahom i užasom poćela primećivati kako, što više stari ne lepotom i snagom, nego godinama, pored svakidašnjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jače, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, počinje da je čupa i drugi nemir, upravo užas: kako će sada, ovoga proleća i leta, možda na prvom saboru pred crkvom pojaviti se koja nova devojka, koja će nju svojom lepotom baciti već jednom u zapećak i učiniti je - usedelicom." ("Nečista krv")

"I za sve vreme od kako se isprosi, pa ni na sam ispit, kad prvi put vide mladoženju svog , Tomču, koga i ne zapamti, jer joj je jedva dopirao ispod pazuha, nikako se Sofka ne zaplaka." ("Nečista krv")

"Bolan otkako se rodija. – To sam ja!… Pa od t’j bol, jad – dert li je, prokletija li neka – eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije… Noć me pije… Mesečina me pije… Ništa mi nije, zdrav sam, a − bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Otkako sam na svet progledaja, od t’g sam još bolan." ("Koštana")

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.