Da li znate koje su sličnosti i razlike između "zapadne" Noći veštica i balkanskih poklada?

Kako se približava čuveni zapadni duhovni praznik "Helloween" koji je kod nas naročito atraktivan mlađoj populaciji, koja je očarana običajem maskiranja na taj dan, tako se iznova pojačava i društvena debata zbog čega bi se u Srbiji slavila "Noć veštica" kada mi imamo - naše "poklade".

Zaintrigirani sličnostima, ali i razlikama između ova dva folklorna običaja zapada i istoka, zamolili smo etnologa Aleksandra Repedžića da objasni da li postoji veza između običaja vezanih za Noć veštica koji su popularizovani u svetu i naših drevnih poklada na prostorima Balkana.

- Naravno da postoje donekle neke sličnosti, a glavna je upravo u - maskiranju. Takođe je slično i to što se ide od kuće do kuće, što je običaj u oba slučaja. Međutim, Noć veštica obeležava Dan svih svetih (31. oktobar), odnosno dan svih umrlih, a naše poklade i pokladni običaji imaju drugi smisao na neki način. Ciklus pokladnih običaji kod nas kreće od januara meseca i traje sve do Belih poklada, kada se ulazi u uskršnji post. Pritom se ovaj običaj razlikuju od kraja do kraja prema tome kada se i na koji način proslavljaju - ističe etnolog Repedžić, koji je ujedno i autor dokumentarnog serijala koji se naziva "Počudište" i koji se bavi naši bogatim kulturnim nasleđem i običajima.

Kako ističe, pored načina na koji se obeležavaju poklade i vremena u kojem se održavaju, ovaj narodni običaj se razlikuje i po nazivima i njegovo ime zavisi od kraja do kraja u kome se održava.

- Ili su to "profakucije" ili "starci" kao što se nazivaju u Homolju, ili "bašanke" u Banatu, "maškare" u Golubincima... Čuvenim Belim pokladama predhode zadušnice, čiji je cilj da oteraju zle demoni i zle sile i da se uspostsavni novi godišnji ciklus ponovnog rađa, što se, naravno, poklapa sa prolećem - nabraja Repedžić.

Šta su poklade?

Nažalost, kako ističe, tačno je da je danas sve manje poklada i pokladnog maskiranja, a tamo i gde se održavaju, kao što je recimo u Golubincima, poklada poprima festivalski manir, pa se, recimo, predstavlja pokladno jahanje, koji je relativno nov običaj.

Upitan kako najjednostavnije da se objasni šta su zapravo poklade, stručnjak jednostavno kaže da je u pitanju stari običaj koji je hristijanizovan i koji ima za cilj da obezbedi plodnost tokom čitave godine na početku novog godišnjeg ciklusa koji kreće od januara kada se produžava dan i priroda i sve ostalo ulazi u novi godišnji krug.

To od kada poklade na ovim prostorima datiraju je, kako objašnjava Repedžić, veoma nezahvalno proceniti. Ono što se činjenično zna je da je u pitanju predhrišćanski običaj, iz paganskog doba, koji je opstao u našem narodu do današnjeg dana. Ljudi su se maskirali i u ranijim fazama, što se zadržalo i do danas.

- Neki od osnovnih običajia i folklor koji prate poklade, pored maskiranja je da se ide od kuće do kuće i da se tom prilikom čašćavaju oni koji su nosioci tih masaka. Negde sami izrađuju maske, negde neki kupuju. Najčešće se muškarac maskira u ženu ili neko demonsko biće da ga ne bi prepoznali, dok se u vlaškom naselju Rakovoj Bari, recimo, preoblače u maga. Maskiranima se nudi rakija i jela koja ljudi u samom selu pripremaju baš tim povodom. Tu su i različite igre kao što je preskakanje vatre, naročito u selima u delu pomoravlja, odnosno u smederevskom delu. Ali i u Bugarskoj postoji isti običaj, kao i u Dubrovniku, u Sloveniji, u Rumuniji... - nabraja etnolog i izdvaja da se, recimo, u rumunskom selu Grebencu održava tematsko maskiranje još od drugog svetskog rata pa nadalje.

Po čemu se razlikuju poklade i Noć veštica?

Kako su kultura i tradicija "opšta stvar i što je lepo narod će preuzeti" tako se i mnogi pokladni običaji na Balkanu preklapaju (kao što je maskiranje i čašćavanje učesnika), ali ono što je interesantno - retko koji da imaju isti naziv. Neko će ih nazvati "mačkare" ili "maškare", neko "fašanke", "profakucije" ili "starci", u Rumuniji "kapra" i tako dalje... Recimo, kako ističe Repedžić na Kosovu se njihove poklade nazivaju "ženidba kraljevića Marka". Jednostavno, sve zavisi od kraja do kraja.

- Ono što se bitno razlikuje između Noći veštica i naših poklada je to što na ovim prostorima jednostavno nikada nije postojalo maskiranje u ovim mesecima, u periodu pred zimu. I upravo iz tog razloga ljudi sada ukazuju na to da mi imamo poklade i da nam ne treba "Helloween", ali je isto tako činjenica da oba običaja imaju istu funkciju - zaključuje etnolog.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.