Mačvanski ćilim postaće nematerijalno kulturno blago: Nekada je svaka devojka učila veštinu njegove izrade

Prema originalu, koji se čuva u Narodnom muzeju u Šapcu, u tkačkoj radionici Gradske organizacije invalida rada "Stari zanati", urađene su dve replike mačvanskog ćilima koji je simbol tradicije i prošlosti ovog kraja.

Oba ćilima je na svom razvoju istkala iskusna tkalja Spomenka Ilijašević iz Badovinaca, kojoj su to bili poslednji radovi. Ona je šest decenija tkala ćilime i negovala ovaj stari zanat, ali je preminula nekoliko dana pre uručenja ćilima opštini Bogatić, koja namerava da ga zaštiti kao nematarijalno kulturno blago.

- Ovaj vredan eksponat, kojim se ponosimo pošto je deo prošlosti našeg kraja, čuvaćemo u Muzeju Mačve koji nameravamo da osnujemo - rekao je Milan Damnjanović, predsednik opštine Bogatić, kada mu je ćilim uručila Miroslava Savković, predsednica Gradske organizacije invalida rada.

"Mustra" po kojoj je tkalja Spomenka Ilijašević na svom razboju istkala novi ćilim, stara je više od jednog veka, a u muzeju u Šapcu se čuva poslednjih sedam decenija.

Taj ćilim je dosta oštećen, a etnolozi su mu pronašli izvesne mane u uklapanju ornamenata, koje su objasnili tehnikom izrade (klečanja) i na osnovu toga zaključili da ga je tkala neiskusna devojka za svoju devojačku spremu ili miraz kada se udavala.

- Priprema je trajala dugo dok smo odabrali debljinu vune za osnovu i potku, kao i boje, trudeći se da budu što prirodnije. Iskusna tkalja Spomenka je ovaj ćilim uz poslove po kući završi za dva i po meseca - kaže Miroslava Savković.

Replika ćilima pleni izuzetnim koloritom i cvetnim ornamentima specifičnih boja koji su besprekorno precizno složeni. Dugačak je dva metra, izrađen je od tri kilograma kvalitetne predene vune pa je pod rukom nežan i mekan.

Veštinom izrade ćilima nekada se mogla pohvaliti svaka domaćica u Mačvi. Ćilimi su najčešće klečani ili tkani za devojke koje su pred udajom i svojom lepotom su krasili domove u Mačvi. Čuvali su se u drvenim ormarima, a na Đurđevdan iznosili u dvorište "da se provetre" i tako zaštite od moljaca.

Danas u Mačvi ima svega nekoliko iskusnih i spretnih tkalja, a Gradska organizacija invalida rada sa namerom da sačuva ovaj stari zanat u radionici okuplja mlade tkalje koje vrednim rukama stvaraju rukotvorine koje su deo nematerijalne kulturne baštine Mačve.

(Ona.rs/Dragan Grujić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.