Nju je rodila surogat majka i zalaže se za ukidanje ove prakse: Pratili su je tužno detinjstvo i problemi

Dok je Olivija odrastala, nije mogla da razume zašto je rođena u Luisvilu, Kentaki. To je pisalo u njenom izvodu iz matične knjige rođenih, ali nije imalo smisla. Njeni roditelji nikada nisu živeli u Kentakiju, oni nisu Amerikanci i nisu imali nikakve porodične veze sa tim mestom.

Kada je pitala svoju majku, rekla joj je da je odabrala Kentaki jer je tamo smeštena radnja njenog omiljenog filma, "Prohujalo sa vihorom" (što nije bila istina) i uvek je želela da se njeno dete rodi na tako romantičnoj lokaciji. To je takođe razlog zašto joj je dala ime Olivija - po jednoj od filmskih zvezda, Oliviji de Havilend.

- Tada sam mislila da je ovo lepa priča, kao bajka. Mnogo godina kasnije, međutim, otkrila sam da je bajkovita fantazija moje majke skrivala razornu istinu; rođena sam u Kentakiju jer me je tamo rodila američka surogat majka - govori Olivija u svojoj ispovesti za "Daily Mail" novinarki Klaudiji Konel.

Odvojena je od žene koja ju je nosila devet meseci ispod svog srca, a koja je začela korišćenjem svoje jajne ćelije.

- Umesto da budem stavljena u naručje svoje biološke majke da me neguju i obožavaju, predata sam muškarcu i ženi koji su, jednostavno rečeno, platili strašno mnogo novca za mene. Moje rođenje pre 31 godinu je možda zaključilo ovu finansijsku transakciju, ali to je bio samo početak traume sa kojom se do danas susrećem.

Sama Olivija je sliku o ovom slučaju iskristalisala kada je i dobila svoju decu. Kaže da je njeno iskustvo navelo da zaključi da surogat majčinstvo nije ništa drugo do "okrutan i nemoralan čin koji može prouzrokovati doživotnu štetu".

- Sveta veza između majke i bebe je, osećam, nešto u šta se nikada ne sme dirati.

Kada pišu o traumi za koju se kaže da usvojena deca trpe nakon što su oduzeta od rođenih majki, neki psiholozi ovaj emocionalni i fizički prekid nazivaju "primalnom ranom".

Olivija veruje da je isto i za decu rođenu surogat majčinstvom: duboko bolno iskustvo koje narušava urođene veze između majke i deteta.

- Nije ni čudo, možda, što imam tako nesrećna sećanja na detinjstvo. Čak i kao malo dete, imala sam osećaj da nešto nije u redu u mojoj porodici. Moji roditelji Francuzi bili su veoma bogati, a vreme smo delili između Palm Biča na Floridi i južne Francuske, živeli smo u fantastičnim kućama, sa dadiljama i ostalim osobljem.

Sprovela je sopstveno istraživanje na putu ka istini

Dobila je visoko obrazovanje i sve što je želela. U materijalnom smislu joj ništa nije falilo, ali zato emotivno...

- Zašto, možda se pitate, kada su se moji roditelji toliko potrudili da me imaju, nisam se osećala obasuta ljubavlju?Jednostavno ne znam. Mama je imala 49 godina kada sam se rodila; možda su joj godine otežavale stvari ili nedostatak te dragocene biološke veze između nas. Šta god da je bio uzrok, nije bilo veze od prvog dana. Bili su mi toliko potrebni kao malom detetu, da bih vrištala kada bi oni negde krunuli. Postalo je toliko loše da su morali da vode mene i dadilju sa sobom ako bi izašli na večeru sa prijateljima. Ništa bolje nije bilo ni u školi, gde sam bila toliko privržena da sam gušila prijatelje dok im nije postalo mučno od mene. Što sam bila starija, sve sam više shvatala koliko je neobično - i malo verovatno - da neko u godinama moje majke ima bebu. I nisam mogla da izbacim Luisvil, Kentaki, iz glave. Kada sam imala 16 godina, uradila sam neko onlajn istraživanje i videla da "Prohujalo sa vihorom" nije smešteno u Kentaki, radnja je smeštena u Džordžiju.

Ali ono što se stalno pojavljivalo u onlajn istraživanju je da je Luisvil bio veliki centar za surogat majčinstvo. U Francuskoj je surogatsvo nezakonito, tako da je sve odmah bilo jasno.

- Moje mračne brige zadržale su se za sebe; Nikada nisam razgovarao sa roditeljima o ovome. To bi zahtevalo bliskost koja jednostavno nije postojala. Usamljena i zbunjena, krenula sam na put samouništenja.

Konzumirala je marihuanu i puno pila dok su je morile misli o tome ko je zapravo ona. Zbog toga je čak pokušala i samoubistvo.

- Moje ponašanje je postalo bezobzirnije. Sa 20 godina, živeći u Francuskoj, jedne noći, nakon što sam pila do tačke uništenja, bila sam silovana. Reći policiji nije bila opcija jer sam se osećala postiđeno i krivila sam sebe. Konačno, shvatila sam da moram da pobegnem iz ovog ciklusa traume. Potražila sam terapeuta i odvikla se od pića i droga.

Ubrzo nakon toga upoznala je Matiju, čoveka koji je postao njen muž. Bio je njen spasitelj i psiholog, sve u jednom. Bez njega, kako kaže, danas ne bi bila tu. Venčali su se kada sam imala 24 godine i ubrzo je zatrudnela sa ćerkom Eleonor, koja sada ima šest godina.

- Iako nisam imala dokaz da sam rođena preko surogata kada sam zatrudnela, osećala sam to svakom fibrom svog bića. Toliko sam rekla svima, uključujući i mog muža i njegovu ljubaznu porodicu. Moja trudnoća je dobro napredovala. Kako je moja nerođena ćerka počela da udara, to je izazvalo razna osećanja. Čak i pre nego što sam je držala u naručju, znala sam da mi možeš ponuditi milione i nikada je neću pustiti.

Taj osećaj se nastavio i u naredne dve trudnoće sa sinovima.

- Moja svekrva mi je pomogla da definitivno saznam istinu o svom roditeljstvu. Za moj 30. rođendan 2022. kupila mi je komplet za jedno od onih lokacija DNK predaka. Pre nego što sam ga uzela, odlučila sam da se pozabavim ocem. Jednog dana, dok sam se vozila do naše vikendice u planini, rekla sam: "Tata, znam da sam rođena preko surogata. Znam da me mama nije rodila i moraš da mi kažeš jer zaslužujem istinu". Odgovorio je: "Moram da razgovaram sa tvojom majkom pre nego što ti bilo šta kažem". Bilo mi je dovoljno; ovom rečenicom je efektivno potvrdio moje strahove. Čekala sam da mi se on ili mama vrate sa celom pričom, ali nikada nisu, i nisam videla smisla da ponovo pitam.

Upoznala se sa biološkom majkom

Poslala je svoj DNK uzorak i vrlo brzo su je "uparili" sa prvom rođakom koja živi u Americi.

Poslala joj je poruku i rekla da veruje da je rođena surogat majčinstvom, pa je pitala zna li ona nekoga iz familije ko je možda nekad bio surogat.

- Ona me je povezala sa mojim polubratom, koji me je zauzvrat povezao sa moje tri polusestre. Bili su tako ljubazni i voljni da odgovore na moja beskrajna pitanja i polako sam naučila celu priču. Njihova majka je bila surogat koji me je rodio i takođe je bila moja biološka majka.

Većina surogata su ono što se naziva "gestacijskim nosiocima" - oni nose bebu i rađaju je, ali nisu biološki povezani. Drugim rečima, inkubatori.

- Ali moja rođena majka je koristila sopstvene jajne ćelije i bila je veštački oplođena spermom mog oca. Sa 38 godina, kada me je rodila, sa mužem je već imala petoro dece. Njeno najmlađe dete umrlo je u tragičnoj nesreći kada je imalo dve godine.

Posle nekog vremena, biološka majka je želela da uspostavi kontakt.

- Počele smo da razmenjujemo poruke. U početku sam osetila takav bes. Htela sam da je pitam: "Zašto si zadržala petoro svoje dece, a mene prodala? Zašto nisam bila dovoljno dobra me da zadržiš? Umesto toga, pitala sam za njenu omiljenu boju. Ljubičasta. Isto kao i moja. Poslala mi je slike na kojima je trudna sa mnom i odjednom sam se osetila povezanom. Izgledala je kao ja: oči, kosa, vilica. To je bila moja majka.

Bio je to prvi put da je izgledala kao neko iz porodice.

- Rekla mi je da je svake godine na moj rođendan mislila na mene i molila se. Želim da joj verujem, ali nisam sigurna da verujem. Te stvari je lako reći osobi koja očajnički želi da ih čuje. Saznala sam da je moj rođendan izabran za mene - trudnoća je izazvana pa sam stigla 10. decembra, datuma koji se uklapao u planove putovanja mojih roditelja. Čak je i moj dolazak bio ugovoran i neprirodan.

Surogat majku su pitali da li želi da je drži i rekla je babici: "Ne, ne mogu. Jer ako to uradim, znam da je nikada neću pustiti".

Umesto toga, odvela je medicinska sestra i majka je više nije videla.

- Posle nekoliko nedelja, naše poruke su nestale. Mislim da nećemo ponovo biti u kontaktu. Nažalost, verujem da ona pati od problema sa mentalnim zdravljem i da ima prekinute odnose sa svom svojom decom.

- Ipak, nisam se suočila sa svojim roditeljima. Osećala sam se kao da ću im nekako pljunuti u lice. Platili su mnogo novca da me imaju - komercijalno surogat majčinstvo može da se kreće do šestocifrene sume. Podigli su me i još uvek sam osećala lojalnost prema njima. Nadala sam se da će me saznanje dovesti do kraja. Umesto toga, kada sam čula istinu, upala sam u depresiju i ponovo sam bila primorana da potražim psihološku pomoć.

Zalaže se za ukidanje surogat materinstva

Prošle godine je postavila video na "TikTok" koji je naveo da se uključi u kampanju koja poziva na univerzalno ukidanje surogat majčinstva. Na kraju je ispričala svoju priču na međunarodnoj konferenciji o surogat majčinstvu održanoj u parlamentu Češke. Njen govor je postao viralan.

- Do suza su me dirnule poruke koje sam dobila od žena koje mi govore koliko duboko žale zbog svojih odluka da budu surogati i kako žude za bebama koje su se odrekle. Žene poput njih i bebe koje imaju možemo samo da zaštitimo ako zabranimo sve oblike surogat majčinstva, uključujući takozvano altruističko surogat majčinstvo, gde se surogat ne plaća naknada za nošenje deteta, kao što je slučaj u Britaniji.

Realnost je da se žensko telo još uvek iznajmljuje i da će beba i dalje biti odvojena od svoje rođene majke.

Po Olivijinom mišljenju, nema razlike ako surogat nije biološka majka - njena materica je negovala dete. To je njen glas koji beba čuje iz dana u dan, dok raste u njoj. Njen miris će umiriti dete. Za nju je dete vezano.

- I dok duboko saosećam sa onima koji ne mogu da imaju decu, tužna stvarnost je da ne možemo svi imati ono što želimo u životu.

Iz svih njenih istraživanja nije uvidela da postoji "dobra" verzija surogat majčinstva. U zemljama u kojima je to bilo legalno ili je bilo legalno, često je pošlo po zlu.

Na primer, Tajland je u potpunosti zabranio surogat majčinstvo za međunarodne namenjene roditelje 2015. godine nakon velikog slučaja kada je jedan australijski par angažovao surogat majku koja je rodila blizance, zdravu devojčicu i dečaka sa Daunovim sindromom.

Par je devojčicu odveo kući i ostavio surogat majku da brine o dečaku.

Kada je Olivija u pitanju, ona više ne razgovara sa svojim roditeljima, ali oni viđaju njenu decu. Kaže da je to nastavak nespretnosti i distance koja je oduvek postojala.

Voli ih i ništa im ne zamera.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.