Kako da saopštite svojoj deci da imate rak: Potez Kejt Midlton pokrenuo veoma važnu temu

Za mnoge roditelje koji se bore sa rakom, jedan od najtežih trenutaka u celoj situaciji možda onaj kada moraju da saopšte deci svoju dijagnozu.

Princeza od Velsa, koja je juče je otkrila kako je morala da saopšti svoje troje male dece poražavajuću vest nakon što joj je dijagnostikovan rak, pokrenula je veoma važnu temu - koji je najbolji način da se to učini.

- Trebalo mi je vremena da se oporavim od velike operacije da bih započela lečenje - rekla je Kejt u duboko ličnoj, bez presedana i emotivnoj video poruci, snimljenoj u Vindzoru: - Ali, što je najvažnije, trebalo nam je vremena da sve objasnimo Džordžu (10), Šarlot (8) i Luisu (5) na način koji im odgovara i da ih uverimo da ću biti dobro.

Organizacije za borbu protiv raka uglavnom savetuju obolele da "odvoje vreme" da se izbore sa sopstvenim osećanjima pre nego što pokušaju da objasne situaciju deci. Ljudima se savetuje da pokušaju da izgovore reči: "Ja imam rak!" naglas kako bi i sami doživeli manji šok kada i deci saopšte vest.

Pacijenti, kako prenosi "Daily Mail" takođe mogu da vežbaju i sa partnerom, voljenom osobom, pa čak i sami sa sobom, kao i da zapisuju beleške.

Ali jedno je sigurno, savetuje se da se taj razgovor sa decom obavi radije pre - nego kasnije, u slučaju da deca sama shvate da se ne osećate dobro ili da nešto krijete... i da počnu da se brinu.

Kako mlađa deca mogu da reaguju?

Mala deca možda neće moći da koriste reči da kažu kako se osećaju. Oni često izražavaju svoja osećanja kroz igru ili svoje raspoloženje. Dakle, možda ćete primetiti promenu u ponašanju vašeg deteta. Nevaljalo ili neobično ponašanje može biti njihov način da pokažu koliko su uznemireni.

Vaše dete može deluje uznemireno i da se više "prilepi" nego inače. Na primer, pre spavanja i odlaska u školi ili vrtić se vraća na staro ponašanja kao što su sisanje palca, napadi besa. Mogu da deluju povučenije nego obično i da razviju nove brige i strahove kao što su strah od mraka ili pasa. Mogu i da se ponašaju previše dobro kako bi prikrili kako se zaista osećaju, a mogli bi i da razviju neke fizičke simptome kao što su glavobolja ili bol u stomaku, probleme sa spavanjem ili noćne more.

Zato najbolje je da ih pustite da budu radoznali i da vam ostavljaju pitanja, a vi odgovarajte, radije nego da ne reagujete uopšte. Takođe, svako odlaganje da im se ne kaže na vreme povlači sa sobom rizik da deca saznaju iz drugog izvora, što je nešto što može da veoma da ih uznemiri.

Organizacije za borbu protiv raka savetuju ljudima da budu što spremniji i da imaju što više informacija na raspolaganju. Možda biste želeli da razmislite o pitanjima koja dete može da postavi i o rečima koje ćete koristiti da objasnite stvari.

Jedno od najvažnijih pitanja na koje roditelji treba da budu spremni i da razmisle o svom odgovoru je "Da li ćete umreti?".

- Važno je da ne odbacite ovo pitanje jer će ga većina dece pomisliti, čak i ako ga ne izgovori - glasi savet dobrotvorne organizacije za borbu protiv raka "Macmillan Cancer Support": - Ali kako ćete na to odgovoriti zavisiće malo od vaše situacije. Važno je da izbegavate da lažete svoju decu.

Što se tiče toga ko će da kaže deci, Mekmilan savetuje ljudima da rade "šta god im se čini kako treba". Ponekad to može da bude roditelj koji im direktno govori, ili može biti njihov partner. Roditelji koji boluju od raka mogu, a možda i ne žele da budu u sobi u to vreme, ali dobrotvorna organizacija savetuje da vesti treba da budu objavljene na mestu gde se deca osećaju bezbedno.

Jedan od saveta je da se deci sve saopšti u "nivou očiju", da li "na podu ili da sednete pored njih". Roditelji mogu slobodno da drže dete za ruku ili da mu budu fizički blizu.

Ako imate više od jednog deteta, Makmilan savetuje da pokušate da im kažete svima istovremeno. Ovo, savetuje se, sprečava decu da se osećaju da njihova braća i sestre znaju više od njih, a neka deca se pitaju zašto su bili poslednji da čuju tako nešto. Takođe se savetuje i da se vest ne govori samo starijoj deci, jer to može dodatno da ih optereti.

Još jedna važna stvar je da ovaj prvi razgovor iskoristite kao polaznu tačka, dajući deci male probavljive informacije i uveravanja. Odatle, nadalje, koristite njihove reakcije i pitanja da biste vodili dalji razgovor/e.

Kako tinejdžeri mogu da reaguju na roditelje koji imaju rak?

Biti tinejdžer može biti vreme emocionalnih uspona i padova. Tinejdžeri mogu da se osećaju zbunjeno i nesigurno u sebe, što može da utiče na način na koji će da se nose sa bolešću roditelja drugačije od onog kako reaguju mlađa deca.

Iako bi mogli više da pričaju o svojim osećanjima od mlađih, možda će biti manje otvoreni. Njihove reakcije mogu biti intenzivnije nego kod odraslih ljudi i veoma je važno da imaju vremena da tuguju zbog bolesti i da budu uključeni u ono što se dešava.

Tinejdžeri mogu teško da se nose sa rakom u porodici. Taman kada žele da pobegnu i postanu nezavisni, osećaju se kao da moraju da ostanu kod kuće i zbog toga mogu da se osete krivicu.

Možda će želeti i da znaju mnogo više detalja o vašoj bolesti i da postavljaju mnoga. Ali neki mladi ljudi se možda čak i plaše da traže previše.

Tinejdžerima može biti teško da zatraže podršku. Često više vole da budu sa prijateljima nego sa porodicom. Tako bi mogli da se udalje od svoje porodice i umesto toga razgovaraju sa svojim prijateljima. Ili, pak, mogu da zadrže sve za sebe.

Moguće je da ćete primetiti i promenu u ponašanju ili raspoloženju vašeg tinejdžera. Tinejdžer bi mogao da postane ljut, neraspoložen i depresivan; da se pretvara da se dobro snalazi - ali da se oseća uplašeno i usamljeno. Može postati anksiozan i povučen, pa i da razvije neke fizičke simptome kao što su glavobolja ili bol u stomaku, kao i da ga nije briga ili da se ponaša kao da ništa se ne dešava.

Organizacija "Cancer Research" iz Velike Britanije (CRUK) savetuje da je mlađoj deci možda potrebno samo jednostavno objašnjenje, na primer: "Mama je bolesna i treba da dobije lek.", dok će starijoj deci verovatno trebati više informacija, jer će imati svoja pitanja, na primer gde je rak i šta se očekuje.

CRUK kaže da deca obično nisu već naučila da se plaše reči "rak" kao odrasli, jer nemaju iskustva sa tim, pa će verovatno biti radoznali i postaviti nekoliko pitanja. Makmilan zato savetuje da bi roditelji trebalo da izbegavaju odgovore od jedne ili dve reči kako bi podstakli decu da izraze svoje misli i osećanja na vesti.

Što je najvažnije, roditelji treba da budu iskreni u pogledu onoga što znaju o svojoj bolesti, lečenju i izgledima. Savetuje se da ako deca osete da ste nejasni ili da nešto krijete, možda neće verovati da im govorite istinu, što će da poveća njihov stres. Zato je u redu i da priznati da možda ne znate odgovor na neka pitanja i da ćete ih saopštiti deci kada i sami saznate.

Takođe je važno da se deci školskog uzrasta vest saopšti vikednom ako je moguće, a ne tokom školskog dana, jer im to daje više vremena za obradu vesti i postavljanje dodatnih pitanja koja mogu imati. Možete da pokažete da ste uznemireni ili da plačete kada deci govorite o svojoj bolesti. U stvari, savetuje se da to može da pomogne deci da procesuiraju sopstvena osećanja o tome.

- Pokažite svojoj deci da ih volite tako što ćete im reći i zagrliti ih. I podsetite ih da će se o njima uvek brinuti - dodaje Cruk i savetuje da se i deca uključuju porodični kalendar koji uključuje vaše termine u bolnici, kao i porodične aktivnosti: - Ovo im pomaže da razumeju promene, daje im osećaj kontrole i pomaže im da upravljaju sopstvenim očekivanjima.

Još jedan predlog je da se napravi tzv. "kutija za brigu" u koju deca mogu da zapišu i stave svoje brige.

- Možete pitati svoju decu da li vam je dozvoljeno da pregledate te njihove brige - navodi se na sajtu CRUK-a i dodaje da mala deca često mogu da osete anksioznost zbog odvajanja od roditelja koji se leči od raka, zbog čega se predlaže da je spremite jednu specijalnu mekanu igračku koju možete da umotate u svoju majicu da bi se oni mazili sa njom: - Ili imajte dve mekane igračke, pa vi zadržite jednu, a oni drugu. To stvara vezu koja ih može umiriti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.