Dugogodišnji detektiv otkriva 7 suptilnih načina kako da provalite da li vas neko laže? Verujte svom instinktu

Prosečna osoba laže četiri puta dnevno, što je 1.460 laži godišnje. Izmišljamo priče, ulepšavamo činjenice i pričamo bajke četiri puta dnevno. Bilo da je to bela laž kako bismo zaštitili osećanja prijatelja ili neka složenija laž, činjenica ostaje – lažemo mnogo.

A koliko sami lažemo, pomislili biste da bismo trebali biti dobri u prepoznavanju kada nas neko laže. I evo vam iznenađenja: nismo! Istraživanja pokazuju da laži prepoznajemo samo 50% vremena – kao da bacamo novčić.

Džošua Mason je detektiv sa višegodišnjim iskustvom u ispitivanju osumnjičenih, a u ovom tekstu otkriva načine na koje prepoznaje laž, za koji objašnjva da je - složen proces. Posebno van policijskog ispitivanja, gde su razlozi očigledni.

Ljudi lažu u socijalnim interakcijama sa prijateljima, partnerima, porodicom, pa čak i strancima. Uvek postoji razlog za laž, iako je taj razlog ponekad teško utvrditi. Može biti strah od osude, održavanje socijalnog statusa ili imidža, ili finansijska korist.

"Nakon stotina intervjua kao dugogodišnji detektiv, obrasci u ljudskom ponašanju postaju jasniji. Pošto intervjušemo i iskrene i obmanjujuće ljude, osobine povezane sa obe grupe postaju jasnije tokom vremena. Ljudi su jedinstveni i dinamični, pa ovi znakovi nisu nepogrešivi. Međutim, u mom iskustvu, pokazali su izuzetnu tačnost," ističe detektiv.

Evo suptilnih načina da prepoznate kada neko govori ogromnu laž:

1. Izbegavaju konkretne odgovore

Šta to tačno znači? Ako nisu psihopate ili sociopate (termini koji su postali zastareli), mi inherentno ne želimo da lažemo.

To znači da podsvestan pokušaj izbegavanja laži dovodi do izbegavanja čvrstih odgovora. A ako se suočavate sa psihopatom ili sociopatom, koji čine oko jedan posto populacije, možda nećete primetiti ove znakove.

Primer: Ako pitam osumnjičenog, "Tog dana kada je došlo do pucnjave, da li si bio kod kuće?" nevina osoba skoro uvek odgovara sa "Ne". Nema drame, nema dugačke priče; samo "ne". Kada isto pitam krivca, odgovor je gotovo uvek: "To je ludo. Zašto bih bio tamo?" ili "Nisam imao razloga da budem tamo."

Lajavac voli da odgovara pitanjem na pitanje, izbegavajući kratak, čvrst odgovor bez kvalifikacija. Ove varijante možete videti svuda. Ako pitam nekog da li mu se dopao članak koji sam napisala, a oni odgovore sa "Bio je zaista zanimljiv", to je "ne". Verovatno mu se nije dopao, ali nisu želeli da povrede moja osećanja. Iskrenost je direktna, dok obmana obično bude indirektna.

2. Izbegavaju kontakt očima

Postoji mnogo debata o govoru tela i njegovoj korisnosti u otkrivanju obmana. Otkrila sam da može biti efikasno, ali samo u pravim okolnostima. Morate postavljati pitanja na koja znate odgovor i posmatrati osobu kada daje iskrene odgovore.

Da li njihov odgovor teče slobodno, bez oklijevanja? Koriste li suptilne manire svaki put kada daju iskrene odgovore?

To je njihov osnovni način ponašanja. To su oni i kako reaguju kada daju iskrene odgovore. Kada to znate, svaka odstupanja postaju uočljiva.

Kontakt očima može biti posebno značajan; mnogi ljudi održavaju kontakt očima kada govore istinu i skreću pogled kada lažu. Mogu razviti nervozu ili tikove kada lažu.

Iako govor tela nije nepogrešiv detektor laži, studija iz 2023. godine objasnila je da određena ponašanja i signali, kao što su mikroizrazi, nervozno pomeranje i neuobičajeni gestovi, mogu ukazivati na obmanu ili pokušaje obmane.

3. Menjaju temu

Uvek postoji razlog zašto neko izbegava situaciju, temu ili osobu. To može biti iz mnogih razloga, jedan od kojih je laž koju su rekli. Ako pitate nekog gde je bio, na primer, i ne žele da vam kažu, ali ne žele da lažu, izbegavanje postaje sledeća najbolja opcija.

Ovo se takođe može manifestovati kao promena teme. Morate biti oprezni sa ovim.

Postoje razlozi zbog kojih ljudi moraju da izbegnu obmanu pre teme. Ja izbegavam da pričam o politici sa porodicom, ne zato što lažem, već zato što želim da izbegnem svađu.

4. Pokazuju neprikladan bes

Ako neko laže, i postavite pitanje koje preti da otkrije tu laž, bes je verovatna reakcija. Na primer, ako pitate svog partnera zašto je radio do kasno. Pričanje o tome smireno (i verovatno sa malo izdisanja zbog pretrpanosti poslom ili nekog šefa) je normalno ako je partner iskren.

Pitanje postaje preteće ako ga postavite, a vaš partner nije bio na poslu. Preteće, jer iskren odgovor može uništiti odnos.

Kada se postave preteća pitanja, bes koji se čini neopravdanim nije neuobičajena reakcija.

5. Dele banalne, nebitne detalje

Ovo se obično dešava kada neko želi da se distancira od incidenta. Na primer, ako intervjušem osobu za koju se sumnja da je počinila zločin koji se desio u random sredu pre tri nedelje.

Bio bih skeptičan ako odmah kažu da su išli u šetnju šumom te večeri. Zašto? Zato što većina ljudi ne pamti šta su radili juče, a kamoli pre nekoliko nedelja.

6. Nedostaje odgovarajuća reakcija

Ako biste me optužili za krađu, bio bih prilično uznemiren – ili barem pomalo frustriran. Zašto? Zato što ne kradem i to bih smatrao uvredom. To je potpuno normalna ljudska reakcija.

Nedostatak reakcije na optužbu može biti znak obmane. Osoba koja je optužena nije ljuta jer zna da ste u pravu. Može da negira, ali nema emocija osim straha da bude otkrivena.

7. Vaš instinkt vam govori da laže

Ne možete se osloniti samo na ovo u policijskom radu, ali može biti korisno u vašem privatnom životu. Obično imate osećaj o nečijem karakteru, i kada taj osećaj nije dobar, ponekad ga racionalizujemo. Poslušajte svoj instinkt.

(Ona.rs/Your Tango)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.