Stres nepovratno oštećuje detetov mozak: Ona.rs na Međunarodnoj konferenciji UNICEF-a "Moć roditeljstva"

Da li ste se nekada pitali koliku moć imate nad svojim detetom, kakva je vaša uloga u njegovom razvoju? Odgovor je sigurno potvrdan, ali je upitno da li ste pronašli rešenja za nedoumice. Do pre nekoliko decenija, roditelji nisu bili upućeni u razne spoljašnje i unutrašnje, primarne i sekundarne, socijalne, društvene i naučne uticaje koji su prisutni kada se detetov mozak razvija. Danas znamo mnogo više. Danas znamo da je uloga roditelja i okruženja tokom rane faze ono što će krojiti njegov put do kraja života.

U to ime, održana je međunarodna konferencija UNICEFA"Moć roditeljstva" koja je okupila mnoštvo stručnjaka, a mi smo prisustvovali jednom od edukativnih panela kako bismo prikupili potrebno znanje i proširili ga dalje.

Prvo nam se virtuelno obratio Džejms Kerns, viši direktor Odeljenja za strateške pristupe i organizaciono učenje, Centar za razvoj deteta, Univerzitet Harvard.

- Veliko mi je zadovoljstvo učestvovati na današnjem okupljanju. Žao mi je što to radim iz Bostona i ne mogu lično da budem sa vama u Beogradu. Na ovoj sesiji ću pokušati da objasnim kako je ono što znamo iz nauke primenjivo na porodične odnose i kako nam baza znanja može dati strategije i alate za razmišljanje o tome kako da zajednički stvorimo sisteme podrške za roditeljstvo. I najvažnije, kako je uloga odraslih, roditelja i drugih staratelja kritična u oblikovanju detetove svesti.

- Dakle, prvo je to rano iskustvo, najraniji dani i godine života, prvih hiljadu dana o kojima govorimo tako često u politici ranog detinjstva, oblikuju arhitekturu mozga u razvoju. Svi smo rođeni sa istim nervnim ćelijama, ali sa vrlo malo veza. Kroz rano iskustvo i okruženje u kojem se dete odgaja, formiraju se žice, odnosno veze u mozgu koje nam kasnije služe za razvijanje veština. I zato je odnos roditelja ili negovatelja prema detetu ono što je ključno za oblikovanje iskustva - objasnio je harvardski profesor.

Džejms je istakao da se izgradnja moždanih kola dešava fundamentalno i najsnažnije u onome što nazivamo interakcijom između odraslih i dece. A onda se osvrnuo na "lošeg momka" u priči, nešto što je često zanemareno i posmatrano kao propratna posledica života i odnosa, a zapravo igra ključnu ulogu - stres.

- Stres igra značajnu ulogu u ranom razvoju, a koncept toksičnog, kontinuiranog stresa, odnosno produženo podizanje sistema odgovora tela na stres, bez dosledne nege odraslih, može dovesti do nepovratnih poremećaja i oštećenja. Na ovom razvojnom putu, roditelj mora da preuzme potpunu odgovornost.

On, ipak, nije mogao da "krivicu" svede u potpunosti na roditelje, već se dotakao i šireg okruženja, govoreći da je to nedovoljno ispitana teritorija koja nadalje produžava negativni razvojni put, ali da su nadomak rešenja i da postoji rastuća baza znanja.

Kad se rodi dete - rađaju se roditelji

Reč je potom preuzela Ivelina Borisova, savetnica za rani razvoj, Regionalna kancelarija UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju.

- Bez brige o sebi, roditeljima je veoma teško da urade bilo šta od navedenog. Nega i traženje usluga su zaista integrisani, to je srce svega. Roditeljima je potrebna pomoć. Potrebno im je vreme, podrška u mentalnom zdravlju, pristup informacijama, empatija, znanje, finansijska podrška. Otvorite i ona najteža vrata i dopustite da kroz njih uđu podrška i nega - započela je izlaganje.

- Nekim roditeljima je neophodna sva podrška koju mogu da dobiju - okruženje koje omogućava rutinske usluge. Tu treba da se desi zalaganje sistema, pre svega zdravstvenog. 

Gospođa Ivelina je potom izrekla nešto što je svima u sali izmamilo osmeh, ali i određenu dozu tuge jer, nažalost, sistem ne percipcira na isti način našu prizmu verovanja.

- Investiranje u roditelja je osiguranje da će svako dete imati najbolji životni start. Kad se rodi dete, rađaju se i roditelji.

Zatim nam se obratila Katarina Ivanković Knežević, članica Evropske komisije za socijalna pitanja.

-  Volela bih da obratimo pažnju na sledeće, a to je da ima one dece koja zahtevaju dodatnu podršku i pomoć. I ona nikada ne smeju da budu ostavljena. Čak i u EU imamo taj slučaj da su deca ostavljena zbog migracija, depopulacije, loših uslova na tržištu rada... to su deca koja se ne smeju zaboraviti. Lepo je imati koristi za svakoga, ali ona u siromaštvu zahtevaju dodatnu pomoć.

Moć poslovnog sektora

A kako roditeljima mogu da pomognu privatni sektor i biznis kompanije, objasnila nam je Anja Aleksić, predstavnica "Comtrade" grupe i članica savetodavnog odbora UNICEF Srbija.

- Privatni sektor može imati mnogo veći uticaj nego što ljudi misle. Ono što mi radimo u ime naše kompanije "Comtrade" jeste da "skidamo" deo tereta sa roditelja, pružajući podršku i ti postupci su se pokazali veoma uspešnim. To nisu bili troškovi, već ulaganja. Imamo fleksibilne radne sate, IT kamp za decu, kada su na letnjem raspustu, besplatan kamp košarke. Na taj način pokazujemo dodatnu empatiju koja je prekopotrebna ovih dana.

- Kroz moju ulogu u UNICEF-u otišla sam u razvojni centar u Rakovicu i upoznala majku sa detetom koje ima pet godina i posebne potrebe. Bila je očajna jer nije mogla da se vrati na posao. Tada sam počela da razmišljam u tom smeru i došla na ideju da pokrenem projekat prekvalifikacije. Kako bi određen broj tih roditelja mogao da radi posao koji je dovoljno fleksibilan da može da isprati novu dinamiku njihovih života. Izazov je, ali nije teško - poentirala je.

Bendžamin Perks, rukovodilac odeljenja za kampanje i zagovaranje, sedište UNICEF-a u Njujorku, otvorio je pitanje da li je moguće postići zdrav početak detinjstva svakog deteta u Srbiji i šta je za to potrebno?

- Više angažovanja iz svih delova sistema i međuresorni pristup, jer sam ja morala da se obraćam brojnim institucijama da bismo sproveli projekat. Saradnja je neophodna. Potrebni su nam eksperti za korišćenje informacija i njihovo stavljanje u praktičnu funkciju. Ako širimo istu poruku svuda, poruku odobrenu od eksperata, naučno potkovanu, mislim da zaista možemo postići cilj - odlučno je odgovorila Anja Aleksić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.