Zašto nekim ljudima dokolica i vreme odmora pada veoma teško: Ne raditi "ništa" je važno

Foto: Shutterstock

Da li ste od onih ljudi koje odlazak na odmor opterećuje? Verovali ili ne, niste sami. Veliki broj ljudi ima poteškoće da se opusti i zaboravi na obaveze kada su na odmoru, pa tako što se više trude da ne razmišljaju o poslu - to više razmišljaju o poslu. Drugi se, pak, plaši dokolice i nedostaje im energija boravka na radnom mestu. A treći jednostano ne mogu da se opuste - "na komandu".

Preporučujemo

Dokolica je izazovno stanje, ne zato što su neki radoholičari, već zato što su navikli da im umovi stalno budu zauzeti i nemaju naviku da ostanu nasamo sa svojim mislima. Čak i kada nisu zauzeti, njihovi umovi okupirani radom. Neki slušaju podkast na putu do posla, drugi vesti dok se tuširaju, treći odvrnu muziku kada trče kroz park, ili gledaju TV pred spavanje. Svaki slobodan trenutak im je ispunjen.

A mobilni uređaj je idealan za "popunjavanje" slobodnog vremena. Čekanje na redu u kancelarijskoj kafeteriji, između razgovora na koktelu, pre nego što sastanak počne, sedenje u taksiju na putu do aerodroma, zajedno sa svakim drugim praznim hodom, idealna su prilika za njih da se izgube u svom telefonu.

I to, kako prenosi za Yahoo dr Samanta Boardman, psihijatara sa Veil-Kornel medicinskog koledža u Njujorku, nije slučaj samo sa onima koji imaju "moćne" poslove.

- Znam decu koja ne znaju šta da rade sa sobom kada imaju slobodnog vremena. To što nemaju šta da rade čini ih anksioznim - ističe ona i dodaje: - Imati vremena samo za  sedenje i razmišljanje može da bude veoma neprijatno nekima, ako ne i uznemirujuće. Zaista, biti sam sa svojim mislima može biti zaista zastrašujuće. Prva sam pre nekoliko godina kada sam se ukrcala na osmočasovni let umalo doživeo napad panike kada sam shvatila da sam ostavila knjigu u terminalu. Popuniti vreme nije bilo lako.Nakon što sam šest puta pročitala avio-časopis, konačno sam odustala. Sledećih šest sati bili smo sami samo moje misli i ja.

Foto: Shutterstock

Doktorka je godinama kasnije pročitao studiju o ljudima od kojih je zatraženo da sede sami u sobi bez prozora i ikakvih ometanja 15 minuta. Prema nalazima, učesnici su smatrali da je samoća bez ikakve distrakcije toliko izazovno da su mnogi pribegli da sami sebi daju "neprijatne električne šokove" kako bi prekinuli dosadu.

- Iako ne mogu da kažem da bih sama sebi dala bolni šok da izbegnem sopstvenih misli tokom tog dugog leta, mogu da razumem iskušenje. Ali je istina da sam mnogo naučila tokom tih osam sati. Na kraju krajeva, biti sam sa sobom nije bilo tako loše. Mnogo sam razmišljala o svom privatnom i profesionalnom životu, šta ide dobro i šta mogu bolje da uradim. Razmišljala sam o „velikim pitanjima:“ Ko sam? Šta radim? Čemu sve to služi? Tokom tog leta sam donela odluku da se vratim u školu da bih studirala pozitivnu psihologiju - prenosi svoje iskustvo sa samoćom specijalista.

Postoji prednost biti sam sa svojim mislima. Studije pokazuju da je samoća ključna za razvoj sopstva. Kao što je istaknuto u studiji pod naslovom, Samoća: istraživanje prednosti biti sam, samoća je povezana sa slobodom, kreativnošću, intimnošću i duhovnošću.

Provoditi vreme sam znači duhovno rasti, otkrivati svoj identitet bez ometanja spolja, imati slobodu da radiš ono što želiš bez potrebe da zadovoljiš želje drugih ljudi i napredovati kreativno.

Meditacija i druge tehnike opuštanja su korisni načini da se odmor učini podnošljivijim i produktivnijim. Preuzimanjem kontrole nad svojim mislima, male smetnje poput saobraćajnih gužvi i čekaonica postaju manje stresne, a velika pitanja postaju manje zastrašujuća.

- Ovih dana provodim mnogo vremena razgovarajući sa svojim pacijentima o tome kako provode dane. Propisujem im najmanje 15 minuta dnevno, svaki dan, da ne rade ništa. Kao rezultat toga, njihov stav o slobodnom vremenu se promenio. Umesto da o dokolici razmišljaju kao o izvoru anksioznosti, oni sada o tome misle kao o privilegiji. I najbolje od svega, raduju se odmoru - zaključuje dr Boardman.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.