U kakvoj su vezi petao, jaje i Sveti Ilija: Etnolog Vesna Marjanović nas upoznaje sa običajima na ovaj praznik

Drugog dana avgusta proslavljamo Svetog Iliju proroka, čija dela u narodu izazivaju najviše strahopoštovanja. U tom maniru se pristupa i običajima i praznovanje Ilindana, kako je još poznat ovaj dan u narodu.

Više o običajima i zanimljivim narodnim obredima, govorila nam je i prof. dr Vesna Marjanović, etnolog. 

Običaji unutar jednog domaćinstva

- Široko je rasprostranjen običaj da se na Ilindan kolje najstariji petao koji se potom prinosi na žrtvu Svetom Iliji, kako ne bi puštao gromove i oganj na narod. U narodu se ustalila legenda da do Ilindana petao kukuriče: "Poješćeš me!", a posle Ilindana: "Čeprkaću te!", budući da takav petao sluti domaćinovu smrt. Po običaju, petla kolje domaćica, retko domaćin. U nekim naseljima Banata domaćin je klao petla na kućnom pragu, tako što je sekirom odsecao glavu, koju bi potom zavijao u list pelena i kačio o kućne verige, dok bi noge bile zadenute za rog kuće. Posebna zaštitna snaga se pripisivala glavi petla. Krv takvog petla je posedovala, prema verovanjima, lekovito i apotropejsko svojstvo.

Ukoliko bi zagrmelo na sv. Iliju, u zapadnoj Srbiji žene bi izlazile na kućni prag i iznosile siniju i sekiru i dozivale utopljenike da zaštite letinu od udara groma. U nekim krajevima se iznosi na kućni prag i uskršnje jaje – čuvarkuća i uspravlja ka oblacima kao vid amajlije protiv udara groma - dalje nam objašnjava etnolog.

Sveti Ilija kao slava mnogobrojnih zanatlija

Sveti prorok Ilija se u Srba proslavlja kao krsno ime pojedinih porodica i kao zavetina u nekim krajevima, a Ilindan je takođe esnafska slava brojnih zanata – berbera, kožuvara, limara, puškara, potkivača, terzija, ćurčija, duvandžija, kantardžija, kovača, barudžija, avijatičara, autolimara i taksista. Osim toga, one porodice kojima je krsno ime Đurđevdan obično slave Ilindan kao preslavu.

Prof. Marijanović dalje ističe da je ovom svetitelju posvećeno oko 560 hramova koji ga svetkuju kao svoju hramovnu slavu, te se računa prema broju hramova koji su mu podignuti i posvećeni da zauzima osmo mesto kod Srba. Saborni je dan kod svih crkava koje ga proslavljaju, ali kod onih crkava koje su proglašene sabornim. Na ovaj dan se održavaju veliki vašari u mnogim seoskim i gradskim sredinama po Srbiji.

- Kao veliki praznik do druge polovine 20. veka proslavljan je kod islamiziranih Srba u Bosni, tako što se u narodu govorilo da pre podne slave Iliju, a posle podne Aliju, pa stoga, pre podne nisu ništa radili u polju - zaključuje naša sagovornica.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.