Kako deci objasniti tragedije kojima svedoče na vestima i internetu: I najmlađe dete zahteva objašnjenje

Posle svake krize ili katastrofe, koja biva medijski ispraćena u kontinuitetu i jakom intenzitetu, porodice se bore sa tim šta bi trebalo da kažu deci i kako da im pomognu da se nose sa pritiskom.

Američka akademija za pedijatriju (AAP) ohrabruje roditelje, nastavnike, pružaoce usluga brige o deci i druge, koji blisko sarađuju sa decom, da filtriraju informacije o događaju i predstave ih tako da njihovo dete može da razume, na zdrav način.

Odakle početi?

Bez obzira na uzrast ili razvojnu fazu vašeg deteta, možete početi tako što ćete ga pitati šta je već čulo.

Većina dece će čuti nešto, bez obzira koliko godina imaju. Nakon što ih pitate šta su čuli, pitajte koja pitanja imaju i kako se osećaju u vezi sa onim što se dogodilo.

Starija deca, tinejdžeri i mladi odrasli mogu postaviti više pitanja, tražiti dodatne informacije i imati više koristi od istih.

Ali bez obzira koliko je staro vaše dete, najbolje je da dijalog bude direktan i otvoren.

Uopšteno govoreći, najbolje je sa decom deliti osnovne informacije, a ne grafičke detalje o tragičnim okolnostima.

Držite malu decu podalje od ponavljajućih grafičkih slika i zvukova koji se mogu pojaviti na televiziji, radiju, društvenim medijima i internetu.

Kod starije dece, za koju znate da imaju pristup kritičnoj vesti, razmislite da zajedno pogledate sadržaj i otvorite diskusiju. Deca će generalno slediti dobre savete, ali morate im dati malo slobode da donesu odluke o tome za šta su spremna.

Većina dece će imati pristup vestima i grafičkim slikama putem društvenih medija i interneta, direktno sa svog mobilnog telefona. Morate da budete svesni šta se dešava tamo i preduzmete korake.

Realnost je da će čak i deca predškolskog uzrasta čuti o velikim kriznim događajima. Najbolje je da o tome čuju od roditelja ili staratelja, za razliku od drugog deteta ili u medijima. Čak i najmlađem detetu su potrebne tačne informacije, ne želite da budete previše nejasni. Jednostavno reći: „Nešto loše se dogodilo u dalekom gradu“, ne govori detetu dovoljno o ​​tome šta se dogodilo.

Dete možda ne razume zašto se ovo toliko razlikuje od ljudi koji se svakodnevno povređuju i zašto se toliko mnogo govori o tome. Osnovna poruka koju roditelj treba da prenese je: „U redu je ako ti ove stvari smetaju. Ovde smo da podržavamo jedni druge.“

Nakon što pitate svoje dete šta je čulo, da li ima pitanja ili zabrinutosti u vezi sa onim što se dogodilo tokom pucnjave u školi, bombardovanja u zajednici, prirodne katastrofe ili čak katastrofe u drugoj zemlji, možete da da kažete nešto poput: „Da. Tamo je došlo do krize, mnogo ljudi je povređeno, i to je zaista strašno. Policija i vlada rade svoj posao kako bi osigurali da se to više ne ponovi." Detalje uputite na osnovu reakcija i pitanja vašeg deteta.

Ponekad može biti teško odrediti da li dete reaguje na tipičan način na neobičan događaj ili ima značajnih problema da se nosi sa sobom, kao i da li bi moglo imati koristi od dodatne podrške.

Ako ste zabrinuti, razgovarajte sa pedijatrom vašeg deteta, učiteljem, stručnjakom za mentalno zdravlje ili savetnikom u školi ili zajednici. Ne čekajte simptome. Deca često dobro sakrivaju svoje unutrašnje borbe. Započnite diskusiju rano i nastavite dijalog.

(Ona.rs/Healthychildren)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.