Ovo DECA JEDINCI otkrivaju samo terapeutima: Koliko se zaista osećaju usamljeno?

Ako ste odrasli kao jedino dete, jedinac ili jedinica kako ih nazivamo, verovatno ste makar jednom čuli rečenice poput: "Sigurno si želeo brata/sestru", "Sigurno si razmažen/a" ili "Da li ti je teško da sklapaš prijateljstva?". Iako ovakvi stereotipi traju decenijama, savremena istraživanja sve više pokazuju da oni često nisu tačni.

Usamljenost i traženje "svoje" porodice

Jedna od najčešćih tema koje jedinci pokrežu na terapiji jeste osećaj usamljenosti. Zbog toga što dolaze iz manjih porodica, često nemaju onu povezanost i podršku koju mnogi imaju kroz braću i sestre.

"Praznici mogu biti posebno teški, jer često nemaju velika porodična okupljanja kao što se to prikazuje na filmovima", objašnjava terapeutkinja Rebeka Grin.

Terapeutkinja Altereza Klark dodaje da mnogi jedinci tokom života teže da izgrade bliska prijateljstva koja funkcionišu kao porodica.

"Ako nemaš svoju porodicu – stvori svoju. Pronađi zajednicu, prijatelje, organizacije koje pružaju osećaj pripadnosti i podrške". Grin takođe preporučuje da jedinci pozivaju bliske prijatelje da zajedno proslavljaju praznike i važne životne trenutke.

Pritisak da budu "savršeni"

Iako bliskost sa roditeljima može biti velika prednost, kod neke dece ona prerasta u osećaj da su stalno pod lupom.

"Jedinci često osećaju veliki pritisak da ispune očekivanja roditelja – što može dovesti do perfekcionizma. Žive u strahu da ne razočaraju druge.", navodi terapeutkinja.

Terapija može biti dragocen prostor u kojem jedinci obrađuju ova osećanja i uče kako da budu nežniji prema sebi.

Velika odgovornost u brizi o roditeljima

Bez braće i sestara, jedinci često nose celu odgovornost za starije roditelje.  To može značiti sve – od zakazivanja pregleda i pomoći u domaćinstvu, do finansijske brige i emotivne podrške, kako navodi Grin. Posebno je izazovno ako dete živi daleko. U tim situacijama, preporučuje se angažovanje stručnjaka poput menadžera gerijatrijske nege, socijalnih radnika ili ličnih asistenata za starije.

"Važno je da jedinci razgovaraju sa roditeljima, partnerima i porodicom o budućoj nezi – kako bi svi bili na istoj strani", ističe Grin.

Nezavisnost: Snaga i izazov

Odrastanje bez braće i sestara često razvija izražen osećaj nezavisnosti. To može biti velika prednost – jedinci su često samopouzdani, odgovorni i snalažljivi kako ističe terapeutkinja Prija Tahim i dodaje: "Često su lideri i ljudi od inicijative".

Međutim, ta ista osobina može nekad otežati saradnju s drugima.

"Ponekad ih okolina doživljava kao tvrdoglave ili kao osobe koje žele da sve bude po njihovom", objašnjava Grin. Zato terapeuti preporučuju vežbanje komunikacionih veština — kao što su korišćenje takozvanih "ja" izjava ("Ja se osećam...") i slušanje tuđih perspektiva kako bi odnosi bili zdraviji i fleksibilniji.

Stigma i osećaj da su drugačiji

Na terapijama i u grupama za podršku, mnogi jedinci dele osećaj da su često neshvaćeni ili čak osuđivani zbog toga što su jedino dete. Taj osećaj može pratiti osobu kroz život, posebno ako je okružena ljudima koji ne razumeju njihovo iskustvo. Ali kako društvo postaje sve raznolikije po pitanju porodičnih struktura, raste i razumevanje za različita detinjstva. Razbijanje mitova i otvoren razgovor o iskustvima jedine dece može pomoći ne samo njima, već i onima koji ih vole i žele da ih razumeju bolje.

(Ona.rs/Msn.com)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.