Kako preboleti smrt svog deteta? "Trebalo je češće da mu govorim da ga volim i da sam ponosan"

Smrt kao takva nije laka stvar, a posebno ako čovek doživi smrt svog deteta, a baš o ovoj temi je pričao pisac i novinar Drago Hedl. On je nažalost to i doživeo, pa je iz svog ugla pričao o gubitku sina koji se ubio.

Drago je i napisao knjigu "Matija" koja nažalost priča o suicidu njegovog sina i knjiga nije nimalo laka za čitanje.

- Matijinim odlaskom dogodila mi se najteža stvar u životu - rekao je on.

Drago je knjigu posvetio svakome ko ima decu kako bi im ukazao da treba još više da ih vole i da budu strpljivi sa njima.

- Kada se to nama dogodilo, video sam da uistinu znam nekoliko osoba koje su proživele tu tragediju, ali se o tome nerado govori. Porodice o tome nerado pričaju, to je nekakva vrsta porodične tajne, a negde čak i porodična sramota - rekao je Hedl.

Sinu sam trebao češće da pričam da ga volim

- Mnogi ljudi su mi rekli da su prvo što su uradili posle čitanja knjige prišli detetu, zagrlili ga, poljubili, rekli mu da ga puno vole. Drago mi je da su ljudi na taj način doživeli knjigu i da su shvatili koliko možda zbog poslova koje radimo, zbog užurbanosti, tempa, napredovanja u karijeri, mnogo drugih stvari - premalo vremena posvećujemo deci - kazao je Hedl.

I on priznaje da se to preispituje u knjizi i pita se da li je dovoljno vremena posvetio sinu. Kaže, kada bi mogao da vrati vreme, više i češće bi mu govorio da ga voli jer ga je stvarno voleo, a možda mu nije dovoljno puta to govorio.

- Znam reći da mi se Matijinim odlaskom najgora, najteža stvar u životu dogodila. Sve drugo što se događa, više nije ni blizu onome što se dogodilo u tom trenutku - rekao je pisac analizirajući svaki postupak, preispitivao se, tražio je odgovor. Ali to su, kaže, pitanja na koja nemamo odgovor.

Drago Hedl i njegov sin imali su jako dobar odnos bez obzira na to što je Matija bio u Americi. Matija je sa 17 godina otišao u SAD gde je završio srednju školu, studije biohemije i doktorirao na sveučilištu. Bio je na postdoktoratu na sveučilištu u Čikagu, a potom otišao na sveučilište Jejl gde je radio 11 godina. Istraživao je Kronovu bolest i radio šest dana u nedelju od 8h do 20h.

Trebalo je, kaže Hedl, prepoznati neke znakove koji bi možda upućivali na to da je Matija bio depresivan, da mu nije bilo lako boriti se sa svakodnevicom. Nije to primećivao zato što je Matija bio ponosan i retko ili gotovo nikada nije govorio o teškim trenucima.

- Znao je reći nekoliko puta da je depresivan, da je to jedna sredina koja baš nije topla, u kojoj nema puno empatije, u kojoj se jako puno radi, u kojoj svi vide samo uspeh. Svi vide samo Nobelovu nagradu. Takav je tamo način života i rada - rekao je Hedl.

Njegova bol je neopisiva, a bio bi najsrećniji čovek na svetu kada bi mu se, kako kaže, do kraja života javila bar jedna osoba koja je pročitala knjigu i rekla: 'Ja sam pročitao vašu knjigu, bio sam na rubu kao i vaš sin, i shvatio sam kolika bol ostaje iza tog čina onima koji ostanu pa sam se predomislio'.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.