Broji poslednje zagrljaje sa sinom (7): Nijedna bolest joj ne zadaje bol kakvu oseća dok se oprašta od njega
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
<% message.text %>
Emilija
Ne znam kako su ljudi kojima su dani odbrojani, toliko svesni da mogu da pričaju, slikaju se itd, itd. Ja sam bila prisutna kad su i moji roditelji umirali, i svekar i svekrva, ujak, tetka...tih zadnjih dana oni nisu svesni ničega, ili spavaju pod dejstvom sedativa, kad su budni ne prepoznaju nikog, pričaju nebuloze...par dana života...moj otac je umirao šest meseci i nije se s njim moglo uopšte komunicirati.