Spasovdan je najsrećniji dan u godini, ali samo ako znate šta nikako ne smete da radite: Ovo su običaji

Spasovdan je jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika, a vernici ga često slave i kao svoju krsnu slavu. Ovo je i slava grada Beograda.

Ovaj dan nije običan, u njegovoj su srži vekovna verovanja i običaji koje su naši preci pažljivo prenosili sa kolena na koleno. Na Spasovdan, smatra se, sve krene kako treba, ali postoji i zamka: mnogi prave greške koje ne samo da ne donose sreću, već privlače zlo u dom.

Vaznesenje Gospodnje - dublji smisao praznika

Spasovdan je posvećen Hristovom Vaznesenju i obeležava se 40 dana nakon Vaskrsa, uvek pada četvrtkom. Taj događaj iz Novog Zaveta govori o tome kako se Isus Hrist ponovo javio svojim učenicima i poslao ih da propovedaju Jevanđelje po svetu. Njegova poruka o veri i spasenju ostaje osnova praznika, a po njoj je Spasovdan dobio i ime, od spasenja koje donosi vera.

Beograd, kao veliki grad, proslavlja Spasovdan i kao svoju gradsku slavu. Još 1403. godine, despot Stefan Lazarević proglasio je Beograd prestonicom Srbije i ustanovio grb i zastavu grada upravo na ovaj dan. Tradicija je prekinuta posle Drugog svetskog rata, ali se ponovo vratila 1992. godine.

Stari običaji i verovanja, ključ za sreću i zaštitu

Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Naši preci su Spasovdan doživljavali kao dan kada se izbegavaju teški fizički poslovi. Umesto toga, posvećivali su se molitvama, duhovnom razvoju i zajedničkom slavlju. Jedan od zanimljivih običaja bio je pletenje krstića od leskovih grančica, koji su se stavljali pred kuću, na njivu ili livadu kao simbol zaštite i blagostanja. Ti krstići čuvali su se tokom cele godine, a na sledeći Spasovdan se pravio novi.

Jagode su se morale pojesti baš na ovaj dan, verovalo se da donose sreću. Porodična trpeza bila je bogata, a okupljanje uz jelo i piće činilo je praznik svečanim i toplim. Poseban specijalitet bio je cicvara, koja se spremala baš za ovu priliku.

Šta ne treba raditi na Spasovdan

Postoje i stvari koje je bolje izbegavati, da ne biste "privukli" nesreću. Na primer, verovalo se da se ne sme dremati preko dana jer će vas to čitave godine držati pospanim. Žene i deca nisu smeli da se kupaju, a muškarci nisu smeli da se briju. Takođe, obavezno je klanje jagnjeta u čast svecu.

Nakon crkvenih obreda, gosti su se vodili na bogat ručak, dok su oni koji nisu bili pozvani uživali u slavlju ispred crkve - uz piće, pečenje i društvo.

Poruka Spasovdana - vera, nada i ljubav

Iako je mnogo običaja vezano za ovaj dan, suština Spasovdana je u duhovnom rastu i veličanju osnovnih vrlina - vere, nade i ljubavi. Naši preci su znali da je to pravi put ka sreći i zaštiti, a upravo zato je Spasovdan i danas jedan od najvažnijih i najradosnijih praznika u godini.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.