Najtužnija srpska pesma krije horor istinu: Nastala je po događaju koji ledi krv u žilama

Postoje pesme koje su tužne, pesme koje nas podsete na bol, i one koje nam stisnu srce pri svakom slušanju. A onda, postoji pesma koja je toliko potresna da, kada saznate njenu pravu priču, shvatite da ne slušate stihove – već vapaj duše. Takva je „Dimitrijo, sine Mitre“, koju je 1919. godine zapevala Stana Avramović Karaminga, ostavivši budućim generacijama svedočanstvo o ljubavi, nepravdi, krivici i tragediji.

Istinita porodična tragedija

Pesma nije izmišljena. Nije „inspirisana događajem“. Ona jeste događaj – i to iz porodice same autorke. Pred kraj svog života, Stana je otkrila da pesma govori o njenim rođacima: Dimitriju i njegovoj supruzi Stani, po kojoj je autorka i dobila ime.

U vremenu u kojem je ženska sudbina bila određena sposobnošću da rodi, Stana i Dimitrije prolaze kroz bračnu dramu zbog nemogućnosti da dobiju dete. U skladu s tadašnjim patrijarhalnim uverenjima, krivica odmah pada na nju. Dimitrije postaje sve hladniji, a Stana sve tiša, sve slomljenija. U tom beznađu, ona odlučuje da sebi oduzme život. Nameru joj, međutim, otkriva njen otac – čovek koji će, tragom svojih odluka, zapravo oblikovati sudbinu svih.

Odluka iz očaja

U pokušaju da „spasi“ ćerku i brak, otac savetuje Stanu da zatrudni sa drugim muškarcem. I ona to, u krajnjoj nemoći, čini. Kada se vrati Dimitriju s vešću da nosi dete, on ne zna istinu – i sreći para nema. Međutim, kada dolazi trenutak kada otac priznaje šta je savetovao, Dimitrije odlučuje da dete prihvati kao svoje, jer ga je „njegova Stana“ rodila.

Ali u toj poslednjoj rečenici već se nazirala tragedija.

Sutradan, Dimitrije odlazi na groblje – i tamo sebi oduzima život, sa molbom da ga sahrane pored voljene Stane. Tri dana kasnije, njegovoj majci puca srce od tuge. U samo nekoliko dana, cela porodica nestaje.

Sve to posmatrala je devojčica – mala Stana, koja će, godinama kasnije, postati Stana Avramović Karaminga, žena koja je bol pretočila u pesmu. Pesmu koja danas važi za najtužniju srpsku pesmu svih vremena.

„Dimitrijo, sine Mitre“ nije samo narodna pesma. Ona je priča o vremenu koje nije imalo razumevanja za ženu, o ljubavi koja nije preživela pritisak društva, o očaju koji prerasta u tragediju. Ona je opomena.

I dok je pevate ili slušate, znajte – svaka reč u njoj je istina.

Tekst pesme

"Dimitrije, sine Mitre,

moja živa rano.

Pet godina, čedo moje,

kako bolna legam.

Ti ne pitaš, mili sine:

Od što, majke, legnaš?

Ti ne vidiš, ludo moje,

da te žena vara.

Ti još spiješ, sine Mitre,

ona se promene.

Bela rekla, mili sine,

kopče zakopčane.

Kopče zakopčane, sine Mitre,

kose očešljane.

S kanate u ruke, ludo moje,

na đerđenku ide.

Kad se vrće, mili sine,

kopče pokidane.

Kopče pokidane, čedo moje,

kose raščupane.

Zar ne vidiš, sine Mitre,

da te žena vara?"

"Ako, ako, majke moje,

barem je ubava."

~*~

"Dimitrijo, sine Mitre,

majkino jedinče!

Pet godine, sine, legam,

nesi me pitaja,

nesi me pitaja, sine:

Od što, majke, legnaš?

Dimitrijo, sine Mitre,

moja živa rano!

Zar ne vidiš, sine Mitre,

da te žena vara?"

"Ako, majke, ako, majke,

barem je ubava!"

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.