Baka me nikad nije zagrlila, rekla mi je da ću umreti SAMA: Unuka otkriva bolnu istinu, završila kod psihologa

Bake i unuci često dele posebnu ljubav koja ispunjava srca toplinom i radošću. Njihova veza može biti izvor nezaboravnih uspomena koje traju čitav život. Ipak, kao i u svakom odnosu, ponekad se iza te bliskosti kriju nerazumevanja, razočaranja, pa čak i bol. Tako počinje i ova priča jedne devojke, koja je opisala kako izgleda odnos sa njenom bakom.

"Čim je baka otvorila ulazna vrata, potrčala sam uzbuđeno da je zagrlim. Ali čim sam joj prišla, grubo me odgurnula", ovako započinje priču ova devojka.

Seća se da je to bilo u ranom detinjstvu.

"Imala sam 10 godina i bila sam u poseti tokom školskog raspusta, zajedno sa starijim bratom i mamom. Baku je brata srdačno zagrlila i obratila mu se s puno ljubavi. U međuvremenu, mene je stalno grdila zbog stvari koje mi nisu bile jasne.

Do današnjeg dana i dalje ne znam zašto je mislila da to zaslužujem, a slične situacije redovno su se dešavale i kasnije.

Moja baka po majci nikada mi nije napisala toplu poruku u božićnoj ili rođendanskoj čestitki, ispričala smešnu priču iz mladosti, niti pokazala zabrinutost za moje blagostanje. Zapravo, bila je otvoreno neprijateljski nastrojena.

Kad sam već bila na fakultetu, počela je da upućuje omalovažavajuće komentare poput: 'Nikad u životu nećeš raditi' ili 'Živećeš od socijalne pomoći'. I sve to uprkos tome što sam joj dobrovoljno kosila travnjak, prala auto, farbala ogradu i pomagala kad god sam mogla između obaveza na fakultetu", seća se ova devojka.

Te reči su nju oduvek bolele, a kako je prolazilo vreme - nije joj bilo jasno to ponašanje.

"Njene reči bolele su me i ljutile. Želela sam da reagujem, ali bi mama odmahivala glavom kao da kaže: 'Nemoj'. Osećala sam se sputano i morala sam da potiskujem svoja osećanja.

Jednom prilikom, otprilike u isto vreme, ostala sam da prespavam kod nje, a ona mi je, bez ikakvog povoda, rekla da sam 'emotivno tupa', da od mene 'nikad ništa neće biti' i da ću 'umreti sama'.

Bila sam potpuno šokirana onim što sam čula. Nisam znala šta da kažem. Još više me je iznenadilo što moja mama nije rekla ni reč", izrazila je tugu i nezadovoljstvo ova devojka.

Nastavila je svoju priču.

"Tokom studija, aktivno sam izbegavala baku kad god sam mogla. Ali na mojoj diplomi sredinom 2010-ih, došla je na ceremoniju zajedno sa mojim roditeljima i bratom iako nisam želela da ona bude tamo.

U jednom trenutku, dok su ostali članovi porodice bili odsutni sa stola, rekla mi je da ću verovatno već sledeće nedelje završiti na birou za zapošljavanje.

Tri godine fakulteta, mukotrpan rad, semestar razmene u inostranstvu i volontiranje u slobodno vreme - od davanja privatnih časova engleskog do rada u humanitarnim radnjama radi sticanja maloprodajnog iskustva, ništa od toga za nju nije imalo nikakvu vrednost. Osećala sam se potpuno poništeno.

Smireno sam joj odgovorila da to neće biti slučaj jer sam dobila stipendiju za intenzivni kurs jezika u Nemačkoj i već imala obezbeđen posao posle toga. Baka je samo napravila grimasu i brzo skrenula pogled dok su se moj brat i roditelji vraćali, kao da pokušava da sakrije šta se upravo dogodilo", kaže ova devojka.

Netrpeljivost nije nestala ni kada se odselila u Nemačku.

"Čak i nakon što sam se preselila u Nemačku, njena zloba se nastavila - proširila je bizarne i potpuno neutemeljene glasine da sam neonacista. Ni tada je nisam suočila s tim. Ostali članovi porodice su me odgovarali od toga, govoreći da to ništa ne bi promenilo.

Nekoliko godina sam živela i radila u Nemačkoj, a zatim se vratila u Veliku Britaniju i zaposlila. Kada sam pozvala mamu da joj saopštim srećne vesti, baka je bila u pozadini i čula sam kako kaže: 'To zvuči kao previše odgovornosti za nekoga kao ti'.

Srećom, mama me je tada odbranila, ali sam prekinula poziv i bila sam jako uznemirena što je još jedan dobar trenutak pokvaren. Fizički i mentalni teret njenih postupaka bio je ogroman. Ugojila sam se, imam visok krvni pritisak, nisko samopouzdanje, a nedavno sam morala da uzmem bolovanje zbog depresije.

Na poslu su mi organizovali seanse sa savetnikom, a bakino ponašanje prema meni bilo je ključna tema. Rekla sam terapeutu da verujem da je to uzrok mog osećaja da ne pripadam sopstvenoj porodici, kao i stalne potrebe da pravdam i objašnjavam svaki svoj postupak.

Osećam se kao izopštena i izgubljena. Terapeut je mogao samo da zaključi da je šteta duboka i da će biti potrebno mnogo više od naših seansi da bi se započeo bilo kakav proces izlečenja ili samopomoći", jada se ova devojka koja je završila kod terapeuta.

I dan-danas nije joj jasno ponašanje njene babe prema njoj.

"Do današnjeg dana nikada nisam dobila objašnjenje zašto me baka ne voli ili me tretira na ovakav način. Kad god sam pokušala da kažem mami, tati ili bratu da želim da se suočim s njom, uvek su me odgovarali, govoreći da nikada neću dobiti odgovor.

I tako sam izgubila svaku nadu da će takav razgovor ikada imati smisla.

Najgore od svega, saznala sam da njeno neprijateljstvo prema meni seže još pre mog rođenja - otkriveno je da je čak predložila mojim roditeljima da me abortiraju.

Moja baka je još uvek živa, ali mi nemamo nikakav odnos. Razumljivo je da je to teško mojoj mami, koja živi sa bakom i oseća se kao da je zarobljena između nas, pa zbog nje svaku interakciju svodim na minimum: ljubazno 'zdravo', 'doviđenja' ili 'hvala', čak i kada mi to nije uzvraćeno.

Koliko god to zvučalo surovo, pravim se da bake nema u sobi kako bih sebi olakšala da ignorišem njene česte grimase i mrštenja iza leđa moje mame, što se nedavno dogodilo na venčanju mog brata. Kako sam ja bila kuma, imala sam obavezu da obavim svoj zadatak i nisam dozvolila da bilo kakva negativnost pokvari taj dan mog brata.

Nisam mogla da dozvolim baki da pobedi - i tog dana, nije. Ovo nije samo udaljenost, ovo je zlostavljanje, i ne zaslužujem da se tako prema meni ophodi. Bake bi trebalo da budu zaštitnice, vodiči i učiteljice. Moja me nije ni zagrlila.

Srećom, vremenom sam shvatila da, bez obzira na to koliko bolesnog razloga ona ima da me mrzi, to je samo njen gubitak", jasno je rekla ova devojka.

Šta biste joj vi savetovali?

(Ona.rs/Metro)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.