Zašto odrasli ljudi VIČU na svoje stare roditelje? Evo šta im treba odgovoriti po savetima psihologa

Godinama ste se žrtvovali, brinuli, voleli i podržavali svoje dete. Pa ipak, sada vas dočekuju kritike, osude, pa čak i otvoreno nepoštovanje?

Nažalost, mnogi od nas su lično prisustvovali kako, kada dođe doba da odrastao čovek preuzmu neki deo brige o roditelju, živci kao da ne postoje. U nekoliko navrata sam prisustvovala čak i vikanju na starije osobe od strane njihove dece, a do grubosti (verbalne) se vrlo lako dođe.

Mnogi roditelji se u toj situaciji osećaju zarobljeno u začaranom krugu frustracije, osećaja krivice i razočaranja. Pitanje koje najčešće sebi postavljaju glasi: "Gde sam pogrešio/la – i kako da ovo popravim?"

Porast etikete "emocionalno nezrelih roditelja" i kada je opravdano

U poslednje vreme sve više odrasle dece otvoreno govori o posledicama emocionalno nezrelog roditeljstva. I dok to zaista može biti oslobađajuće za one koji su prošli kroz zanemarivanje ili disfunkcionalne odnose, ovaj pojam se sve češće koristi preširoko.

Jedna greška iz prošlosti – i najiskrenija – može biti tumačena kao duboka izdaja. Takva crno-bela percepcija dodatno otežava popravku narušenih odnosa. Više o tome pisao je psiholog i savetnik Džefri Bernstajn.

"Zašto je moje odraslo dete toliko bezobzirno?"

"Kao roditeljski savetnik sa više od tri decenije iskustva, svakodnevno dobijam poruke slične sledećima (lični podaci izmenjeni):

"Naš sin od 37 godina odbija da radi, manipuliše nas zbog novca i stalno laže. Suprug i ja smo iscrpljeni."

"Ćerka ima 27 godina, uzima sve, a ne daje ništa. Omogućili smo joj školovanje, finansijsku podršku, poslovne kontakte – ali ništa se ne menja."

"Sin ima 34, uspešan je, ali i dalje mi zamera odluku koju sam donela kad je imao 12. Ne prestaje da je prebacuje s besom."

Da vas bilo ko drugi u životu ovako tretira, postavili biste granice ili se jednostavno udaljili. Ali ovo je vaše dete. Ono kome ste se davali celim bićem. I te reči bole – duboko.

Roditeljske greške vas ne definišu

Možda se stalno vraćate na prošle odluke, preispitujete svaku neprospavanu noć, svaku odluku donetu s najboljom namerom. Možda se pitate – da li je njihova ljutnja dokaz da ste zakazali kao roditelj?

Ali istina je jednostavna: Nema savršenih roditelja. Griža savesti i kajanje su prirodni, ali ne treba da budu osnova vašeg odnosa sa detetom. Mnogi odrasli ljudi, naročito oni koji se bore sa mentalnim zdravljem ili nerazrešenim traumama, ispoljavaju bes prema roditeljima – čak i kada to nije objektivno zasluženo.

Ono što vam niko ne može oduzeti jeste vaša dostojanstvenost, snaga i stabilnost. Upravo one postaju vaša sidra u teškim razgovorima", navodi on.

Kada komunikacija postane toksična, probajte ovo

Ako vas odraslo dete kritikuje, krivi ili omalovažava, umesto da se branite ili povlačite, pokušajte sa sledećim rečenicama:

"Jasno mi je šta mi govoriš, ali imam svoje mišljenje. Hajde da se složimo da se ne slažemo – i da idemo dalje."

"Volela bih da pričamo smirenije, kad oboje malo ohladimo glave."

"Ne mogu da kontrolišem kako mi se obraćaš, ali verujem da ćemo se bolje razumeti ako razgovaramo s poštovanjem."

"Želim da te čujem, ali mi je važno da razgovaramo s dozom ljubaznosti."

"Biram da ostanem smirena. Hajde da pokušamo zajedno."

Možete postaviti granice, a da ih ne izgubite

"Ne morate trpeti loše ponašanje da biste sačuvali odnos. Ne morate vraćati uvredu na uvredu da biste zadržali autoritet. I što je najvažnije – ne morate izgubiti sebe u tom procesu", nastavlja psiholog.

Mnogi roditelji se plaše da će, ako popuste, izgledati slabo. Ali upravo je suprotno - treba hrabrosti da zadržite mir, a ne da se branite ili vičete. Jedna jednostavna rečenica može promeniti tok razgovora:

"Nisam tvoj neprijatelj. Ovde sam da te razumem."

Zašto ova rečenica ima moć

Kada odraslo dete izgovara teške reči, često to dolazi iz stresa, bola ili nerazrešenih emocija. Rečenicom "Nisam tvoj neprijatelj" pokazujete da ne želite sukob, već kontakt. Ne prihvatate ulogu "krivca", ali ostajete otvoreni za dijalog.

To nije slabost. To je emocionalna zrelost.

Kako to izgleda u praksi

Okrivljavanje:
"Milo je dobio stan od roditelja. Vidiš, neki roditelji znaju da pomognu."
Odgovor: "Nisam ti neprijatelj. Hoću da čujem kako se zaista osećaš."

Sarkazam:
"Baš ti je išlo u životu, ajde sad ti meni deli savete."
Odgovor: "Nisam protiv tebe. Samo želim da razumem šta te muči."

Pasivna agresija:
"Ma ništa, kao i uvek, sve ću sama."
Odgovor: "Nisam ti neprijatelj. Hoću da te podržim, hajde da pričamo o tome kako."

Od roditelja do emocionalnog vodiča

Cilj nije da "pobedite" u raspravi, već da budete emocionalno stabilan uzor. Time učite svoje dete kako izgleda zrela komunikacija, čak i ako to ne priznaju odmah.

Vi niste tu da trpite njihovu frustraciju, ali jeste tu da pokažete kako se voli i poštuje, čak i kada boli.

Dakle, sledeći put kad vaše odraslo dete "eksplodira", samo duboko udahnite i podsetite sebe:

"Nisam njihov neprijatelj. Ali mogu da budem njihov primer."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.