Iz duzno postovanje svestenice. Popobicu, pravoslavci dmo i povremeno odlazo u crkvu
Ali mi ne znamo crkvene obicaje, i nojimo se da nedto pogresimo. Bez ruganja prema narodu, uvite narod pravilnom ponasanju i nenizmisljajte nove nacine sahranjivanja i krstenja. Nekad je narod davao novac ko ke koliko mogao a sada derete narod. Da neogu da krste svoju decu.
Naši današnji popovi su nešto sve savremeno učeni. Niko od njih se kroz obrazovanje i rad nije zainteresovao za stare srpske običaje i njihov značaj. Kao da su pastori neke protestantske denominacije, Bože me prosti, a ne sveštenici pravoslavlja. Barem pročitajte nešto od naših starih etnologa i folklorista. Ti naši običaji su jako stari i magijskog karaktera, pravoslavlje ih je nasledilo iz stare vere, a samo se metafizički mogu razumeti. Radi se o bazičnom viđenju stvarnosti i verovanju u duše, a koje je opet utkano i u Stari i u Novi Zavet, a prati ljude od pamtiveka. Sve tradicionalne kulture na svetu imaju verovanje da duša obitava 40 dana posle smrti osobe i posećuje ljude i mesta koja su bila bitna toj osobi. To je period opraštanja, četrdesetnica, sorok na ruskom, od toga je i tuga u germanskim jezicima, a običaji su brojni i raznovrsni. Bazično je da se duši udovolji i olakša sve to. Znam iz svog detinjstva da su se ljudi pred sahranu i oko daće ponašali kao da je pokojnik tu i kad bi nešto nekom palo dole, stariji ljudi su govorili da se to ne dira, da je to za pokojnika i da to on želi.
To sam videla u Kraljevu na sahrani moje tetke. Na čelu stola postavljen tanjir, escajg, a preko stolice prebačena njena kućna haljina, dole papuče. Čak i jedna žena ide i pita pokojnicu hoće li supe...bilo mi je sve to odvratno gledati, na trenutke i smešno.
Marina Jocic
Iz duzno postovanje svestenice. Popobicu, pravoslavci dmo i povremeno odlazo u crkvu Ali mi ne znamo crkvene obicaje, i nojimo se da nedto pogresimo. Bez ruganja prema narodu, uvite narod pravilnom ponasanju i nenizmisljajte nove nacine sahranjivanja i krstenja. Nekad je narod davao novac ko ke koliko mogao a sada derete narod. Da neogu da krste svoju decu.
Podelite komentar
crni
Naši današnji popovi su nešto sve savremeno učeni. Niko od njih se kroz obrazovanje i rad nije zainteresovao za stare srpske običaje i njihov značaj. Kao da su pastori neke protestantske denominacije, Bože me prosti, a ne sveštenici pravoslavlja. Barem pročitajte nešto od naših starih etnologa i folklorista. Ti naši običaji su jako stari i magijskog karaktera, pravoslavlje ih je nasledilo iz stare vere, a samo se metafizički mogu razumeti. Radi se o bazičnom viđenju stvarnosti i verovanju u duše, a koje je opet utkano i u Stari i u Novi Zavet, a prati ljude od pamtiveka. Sve tradicionalne kulture na svetu imaju verovanje da duša obitava 40 dana posle smrti osobe i posećuje ljude i mesta koja su bila bitna toj osobi. To je period opraštanja, četrdesetnica, sorok na ruskom, od toga je i tuga u germanskim jezicima, a običaji su brojni i raznovrsni. Bazično je da se duši udovolji i olakša sve to. Znam iz svog detinjstva da su se ljudi pred sahranu i oko daće ponašali kao da je pokojnik tu i kad bi nešto nekom palo dole, stariji ljudi su govorili da se to ne dira, da je to za pokojnika i da to on želi.
Podelite komentar
Emilija
To sam videla u Kraljevu na sahrani moje tetke. Na čelu stola postavljen tanjir, escajg, a preko stolice prebačena njena kućna haljina, dole papuče. Čak i jedna žena ide i pita pokojnicu hoće li supe...bilo mi je sve to odvratno gledati, na trenutke i smešno.
Podelite komentar