Tri meseca sam unuka gledala preko ograde, nisam to zaslužila: S tom boli ću otići u grob

Bake i deke su stubovi porodice, oni koji uglavnom nesebično pomažu, čuvaju i vaspitavaju, a često ćute o svojim bolovima i odricanjima. Iza nežnog osmeha i toplih reči, kriju se godine borbe i brige za najbliže. Jedna baka je odlučila da ispriča svoju životnu priču i njena ispovest je ganula mnoge do suza.

"Ne znam kako da počnem, ali čitajući iskustva drugih baka, odlučila sam i ja da podelim svoje", započinje ona za "Moje vrijeme".

Nakon razvoda i smrti oca svoje dece, ostala je sama da odgaji i školuje sina i ćerku. Radila je težak posao, ali je imala sreću da su joj vikendi i praznici bili slobodni.

Deca su odrasla i postala svoji ljudi, ali nije im mogla obezbediti stan, jer se bojala da ne upadnu u kreditno ropstvo.

"Živeli smo, mogu reći, relativno skladno i skromno, ali nikada nismo bili gladni ili bosi", priseća se ona. Često je morala da bude snalažljiva kako bi pripremila obroke, a dešavalo se da kasni sa plaćanjem računa, ali je i to polako rešavala.

"Mama, postaćeš baka!"

"Sin je imao nekoliko kratkih veza, ali ništa ozbiljno. A onda je ćerka objavila najlepšu vest - da čeka bebu. Budući ujak i ja, konačno baka, plakali smo od sreće. Njenom partneru to treće dete nije izazvalo posebne emocije, a ni drugoj baki, koja je rekla: "Meni to unuče ne treba jer ih već imam petoro." Prećutala sam i otrpela.

Rodilo se moje unuče. Ja sam je vozila u porodilište i čekala 15 sati radosnu vest. Trećeg dana nakon porođaja, unuk je prebačen na neonatologiju i operisan. Novi život mu je spasio lekar kojeg i danas zove "veliki Doki". Otac se pojavio samo nakratko - nije video bebu, niti razgovarao sa lekarom.

Deset dana kasnije, prebačen je kod majke. Ostavljala sam sve i vakodnevno bila uz njih u bolnici. Ujak je takođe dolazio kad god je mogao. Otac ih je u prva dva meseca obišao samo dva puta. Isto je bilo i tokom drugih operacija, a bilo ih je dosta.

Povratak kod mame, pa odlazak

Ćerka se sa detetom vratila kod mene, shvativši da njen partner nije porodičan čovek. Živele smo nas tri, u stanu koji je bio dovoljno veliki i za petočlanu porodicu.

Posle godina mira, ćerka mi je počela zamerati da joj nisam dovoljno dala u životu. Uzela je dete i otišla u stan koji sam ja nasledila, u nepoznat kraj, bez sadržaja za decu. Dete je patilo za bakom i ujakom, a posle škole provodilo vreme samo, čekajući majku da se vrati s posla.

Zabranila mi je da ga viđam, a i ujaku zapretila da ne dolazi. Tri meseca smo ga gledali samo preko ograde. Pokušavala sam da razgovaram s njom, slala poruke, ali me je blokirala. Otac unuka bio je presrećan što su se odselili, nadajući se da će se i on useliti u moj stan, ali mu ćerka to nije dozvolila.

"Bako, hladno mi je"

Odlučila sam da prodam stan i kupim nov u novogradnji, kako bih im obezbedila siguran krov nad glavom. Tada je dozvolila da unuk dolazi kod nas. Sve više je ostajao, sve više se bunio kod majke. Pričao je da mu je tamo bilo hladno i da ponekad nisu imali šta da jedu. S tom boli ću otići u grob.

Sin se odselio, a ćerka se sa detetom vratila kod mene,  shvatila je da ne može sama finansijski da izdrži život u posebnom stanu", ispričala je baka.

"Unuk, sada tinejdžer, uživa u okruženju bake i ujaka, koji mu pomažu u učenju. Njegova majka uglavnom je zaokupljena sobom.

Kada sam operisana zbog zloćudnog tumora, nije ni vrata otvorila da pita kako sam. Rekla mi je da glumatam. Tokom leta, odvodim unuka po dva meseca na more - pomažem prijateljici oko turista, a ćerki dajem slobodu. Vikendom joj se često sklonim iz kuće.

Otac deteta ga ne viđa po četiri nedelje, a ni druga baka ga ne posećuje češće od jednom mesečno. Nikada ga ne trujem protiv njih. Odrastaće uz mene i znaće da je baka uvek bila tu."

"Grešila sam što sam uvek sve preuzimala"

Danas shvata da je grešila što je preuzimala sve obaveze - i ženske i muške - dok je ćerka bezbrižno živela.

"Sve više se vidi koliko unuk malo dobija majčine ljubavi. Počeo je da se žali, frustriran je i nervozan. U najgorim je godinama, treba mu roditeljska ljubav, a oni to ne vide", kaže ona.

Ipak, dodaje, jedno je sigurno: "Ujak i ja nikada nećemo štedeti na ljubavi, pažnji i brizi za njega."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.