Zašto se neka deca “zalede” kad im se obratite? 5 trikova da prevaziđu strah od razgovora, pre polaska u školu

Zamislite ovu scenu: U prodavnici ste sa detetom, ljubazna prodavačica se nasmeši i pita ga: „Kako se zoveš?“ ili „Šta ti se ovde sviđa?“ – a ono spušta pogled, ćuti ili promrmlja nešto toliko tiho da ga ni vi ne čujete. U vama se javi nelagodnost, pa možda i olako dobacite: „Ma on je malo mutav kad ga ne znaš.“

Ali iza te tišine često se krije mnogo više od stidljivosti. Neka deca u tim trenucima osećaju pravi talas anksioznosti – srce im brže lupa, ruke se znoje, misli se rasipaju. I dok spolja deluje kao da nemaju šta da kažu, istina je da često znaju odgovor, ali im treba više vremena da ga sakupe u rečenicu.

Dobra vest? Veštine komunikacije se mogu naučiti. I to čak i tokom leta – u periodu kada nema školskog pritiska, a ima više vremena za druženje, igre i vežbanje kroz svakodnevne situacije.

Zašto neka deca ne progovore kad treba

Mnoga deca imaju izazov sa radnom (kratkoročnom) memorijom, što znači da ne mogu u trenutku da “izvuku” reči koje im trebaju. Informacije su tu, u dugoročnoj memoriji, ali im treba nekoliko sekundi više da ih pronađu i slože.

Dodajte na to anksioznost – hormon stresa kortizol blokira sposobnost jasnog izražavanja. Rezultat? Dete koje kod kuće priča bez prestanka, u društvu izgovara samo “da” ili “ne”.

Često se ovakva deca u školi ne javljaju i kad znaju odgovor. Učiteljica ih prozove, a oni se ukoče – ne zato što ne znaju, nego zato što se plaše da će pogrešno reći.

Zašto je važno raditi na ovome

Razgovor nije samo razmena reči – on gradi samopouzdanje, pomaže u socijalizaciji i razvija emocionalnu inteligenciju. Kada dete nauči da se izražava jasno, spremnije ulazi u nova društva, bolje se snalazi u školi i gradi zdrav odnos prema sebi i drugima.

Istraživanja pokazuju da razgovor smanjuje aktivnost amigdale – dela mozga koji izaziva osećaj “bori se ili beži” u stresnim situacijama. Kada dete nauči da priča o svojim osećanjima, ono zapravo uči kako da se nosi sa strahom i pritiskom.

Pet društvenih veština koje pomažu detetu da prevaziđe blokadu u govoru

1. Pisanje umesto govora kada je uznemireno

Ako mu je teško da priča, predložite da napiše kako se oseća. To mu pomaže da prepozna emocije i polako ih pretoči u reči. Upozorite da ne šalje poruke dok je ljuto – neka sačeka da se smiri.

2. Prihvatanje pauze u razgovoru

Naučite dete da kratka pauza nije greška. Duboko disanje, brojanje do tri, pa tek onda odgovor – male tehnike koje daju vremena da složi misli. Može da kaže: „Razmisliću pa ću ti odgovoriti kasnije.“

3. Prevazilaženje straha od osude

Podstičite ga da čita naglas kod kuće ili razgovara sa novim ljudima tokom leta. Prijateljstva su “sigurna zona” – što više priča, manje će ga plašiti tuđe mišljenje.

4. Kontrola preteranog razmišljanja

Neka deca previše analiziraju svako pitanje. Vežbajte slušanje i fokusiranje na temu. Postavljajte pitanja koja vraćaju pažnju na ono što je sagovornik rekao.

5. Rad na prevazilaženju strahova

Podsetite ga na situacije kada je uspešno govorilo pred drugima. Vizualizacija tih trenutaka i pozitivna sećanja pomažu da ih ponovi bez straha.

Kako roditelji mogu da pomognu

Najvažnije pravilo – bez forsiranja. Ne očekujte da dete odmah postane komunikativno u svakoj situaciji. Ove veštine se razvijaju postepeno, a svaki mali uspeh vredi pohvale.

Strpljenje, ohrabrenje i prilike za druženje pomoći će detetu da jača samopouzdanje i socijalne kapacitete. Kada oseti da ga sagovornici slušaju i prihvataju, komunikacija će postati prirodna i laka.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.