Sutra slavimo Veliku Gospojinu: Za žene važe OVI običaji, a o ovome treba da razmisle svi budući bračni parovi

Velika Gospojina, ili Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od najvažnijih hrišćanskih praznika. Slavi se 28. avgusta i posvećen je uspomeni na upokojenje i uznesenje Bogorodice na nebo.

Dvonedeljni post i priprema za praznik

Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni post koji se završava na sam dan praznika. Ove godine, 28. avgust pada u sredu, pa pravilo nalaže ishranu ribom. Prema predanju, nakon Hristovog vaskrsenja, Presveta Bogorodica nastavila je da živi u molitvi i pomaže apostolima u širenju jevanđelja. Kada joj se arhangel Gavrilo javio da najavi čas njenog upokojenja, ona je, prema predanju, radosno prihvatila tu vest. Po njenoj želji, svi apostoli su se okupili da je isprate.

Dan sabora i narodnih okupljanja

Velika Gospojina u Srbiji ima poseban značaj. Osim što se praznuje u crkvama i manastirima kroz liturgije i molitve za zdravlje i blagostanje, ovaj dan je vekovima bio i vreme narodnih sabora i vašara. Ti skupovi, puni života i trgovine, spajali su pobožnost sa običajima naroda. Još u vreme despota Stefana Lazarevića, Beograd je posvećen Presvetoj Bogorodici, čime je njen kult u srpskom narodu dodatno učvršćen.

Posebno svečano praznik se obeležava u manastiru Rakovica u Beogradu. Obredi započinju 27. avgusta, a na sam praznik održava se svečana arhijerejska liturgija kojoj prisustvuju mnogi vernici.

Međudnevnica, vreme između dve Gospojine

Period između Velike (28. avgust) i Male Gospojine (21. septembar), u narodu poznat kao Međudnevnica, smatra se naročito povoljnim. Tada se beru lekovite biljke poput kičice, hajdučke trave i papričice, koje se koriste u narodnoj medicini. U tom periodu žene skupljaju i posebna jaja koja se smatraju najboljim za ishranu i rasplod.

Ipak, tokom Međudnevnica izbegava se sklapanje brakova, jer se veruje da mladenci tada neće imati sreće. Zato je ovo vreme više posvećeno molitvi, branju plodova i narodnim običajima vezanim za zdravlje. Posebno se žene mole Presvetoj Bogorodici, jer se veruje da ona razume njihove brige i patnje i da je zaštitnica svih majki.

Lekoviti izvori i molitve za zdravlje

Velika Gospojina u narodnoj tradiciji povezana je i sa lekovitim izvorima. Vernici su odlazili da se umiju ili napiju vode verujući da će ozdraviti od bolesti uz molitvu Bogorodici. U nekim krajevima održavana su bdenija nad izvorima, gde su ljudi provodili noć u molitvi za ozdravljenje i blagostanje.

Zabrane i poštovanje praznika

Na Veliku i Malu Gospojinu žene su naročito poštovale zabrane u kućnim poslovima, smatrajući te dane posvećenim zaštitnici žena i majki. Praznik je tako postajao spoj duboke pobožnosti, narodnih običaja i okupljanja, koji su zajednici donosili i duhovnu i društvenu snagu.

Velika Gospojina ostaje jedan od stubova srpske duhovnosti i narodne tradicije, praznik koji nas podseća na snagu molitve, važnost zajedništva i na ulogu Presvete Bogorodice kao večne zaštitnice i utešiteljke.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.