Snajka traži da unuci budu kod mene pet dana: Ne želim tako da provedem penziju, ali postavili su mi uslov

Za mnoge, odlazak u penziju označava trenutak kada konačno mogu da udahnu punim plućima, usporе i uživaju u stvarima koje su godinama odlagali. Putovanja, hobiji, druženja s prijateljima – sve to napokon može da postane realnost. Ali za jednu baku, trenutak slobode brzo se pretvorio u izvor stresa i neprijatnih porodičnih sukoba.

„Imam 67 godina i nakon više od 45 godina rada konačno sam otišla u penziju“, započinje svoju priču. „Porodica mi je priredila malu proslavu. Svi su bili nasmejani, ja sam bila presrećna. Planirala sam da krenem na časove plesa, da putujem, da se konačno vidim s prijateljima koje nisam viđala godinama. Osećala sam se slobodno po prvi put u životu.“

Ali njeni planovi su se srušili brže nego što je mogla da zamisli.

"Pozvala sam sina i snaju da im kažem kako sam završila sa poslom. Bila sam uzbuđena što ću napokon moći da više viđam unuke kad to meni odgovara. A onda me je snaja iznenadila rečenicom: "Savršeno! Od ponedeljka do petka, deca su kod tebe." Mislila sam da se šali, nasmejala sam se, ali njen glas je bio mrtav ozbiljan."

Baka im je nežno objasnila da voli unuke, ali da ne želi da provodi svaki dan u ulozi dadilje. To je, međutim, dovelo do velike svađe.

"Te večeri sin mi je poslao poruku koja me je potpuno šokirala: "Duguješ nam. Sećaš li se kako smo ti pomagali kad je tata umro?" Sedela sam i gledala u telefon. Da, pomogli su mi. Ali nikada nisam osećala da to rade da bi mi jednog dana sve naplatili. Bila sam povređena i zbunjena. Ceo život sam učila sina da bude pravedan, a sada imam osećaj da mi se sve vraća na neki potpuno pogrešan način."

Baka je potom pokušala da nađe kompromis – ponudila je da povremeno čuva decu, ali ne svakodnevno. Međutim, sin i snaja nisu želeli da prihvate „polovična rešenja“.

"Sada imam osećaj da biram između svoje slobode i svojih unuka. Nedostaju mi, ali znam da ako popustim, to će postati obaveza koju ne mogu da izdržim. Plašim se da ću se jednog dana probuditi i shvatiti da nisam imala nijedan dan za sebe."

Stručnjaci savetuju da postavite granice bez griže savesti

Ovaj slučaj nije usamljen – sve veći broj baka i deka širom sveta oseća pritisak da preuzme ulogu poluprofesionalnih dadilja čim prestanu da rade. Stručnjaci savetuju nekoliko koraka koji mogu da pomognu da se sačuva i porodični mir i sopstvena sloboda.

Postavite jasne granice

Ako vas porodica gura u ulogu čuvara dece pet dana nedeljno, a to vam ne odgovara, važno je da to kažete mirno i jasno. Predložite alternative: možda vikendi, možda jednom ili dva puta nedeljno. Time pokazujete da želite da budete deo njihovog života, ali ne po cenu sopstvenog zdravlja i vremena.

Priznajte njihovu pomoć, ali odbijte osećaj duga

Psiholozi ističu da se često u porodici koristi „emocionalni dug“ kao argument. Možete reći: „Zahvalna sam vam za svu pomoć kada mi je bilo najteže, ali mislim da ljubav i briga ne treba da znače da jedno drugom namećemo obaveze koje nas iscrpljuju.“

Razgovarajte uživo

Porodični razgovori bez optuživanja mogu mnogo da pomognu. Pozovite ih na kafu ili večeru i objasnite da želite da budete deo života unuka, ali na način koji će svima odgovarati. Umesto rasprave, ponudite saradnju.

Pronađite manje zahtevne načine da budete prisutni

Ako ne možete da čuvate decu svaki dan, organizujte vikend posete, zajedničke ručkove ili zabavne večeri. Deca ne pamte sate provedene s vama, već posebne trenutke i pažnju koju im pružate.

Reakcije čitalaca: „Ovo je neviđena drskost!“

Priča bake izazvala je pravi cunami komentara na internetu. Evo kako su ljudi reagovali:

„Nemojte da dozvolite da vas pritisnu osećajem krivice! Ako vam zbog toga uskrate viđanje unuka, to je njihova odluka, a ne vaša. Možete ponuditi vikend druženja, ali svakodnevno čuvanje nije obaveza bake i deke.“

„Da li su pitali ovu baku pre nego što su planirali decu? Očekivati da im sada praktično podiže decu besplatno je vrhunac drskosti.“

„Moja mama je čuvala unuke, ali smo je plaćali za to. Nikada nisam ni pomislila da joj to nametnem kao obavezu. Ovo je apsolutno pogrešno.“

„Volim svoje unuke, ali postoje granice. Pomognem kad mogu, pogotovo ako su bolesni ili je vanredno, ali svakodnevna briga nije na meni. Deca pripadaju roditeljima.“

„Moji roditelji su divni baka i deka, ali nikada ne bih želela da im penzija bude samo nova verzija roditeljstva. I oni zaslužuju odmor.“

„Ja sam baka šestoro unuka. Provodim vreme s njima kada mogu i volim svaki trenutak. Ali niko nikada nije smeo da mi kaže: "Ti moraš." To nije ljubav, to je pritisak.“

„Neka roditelji koji ovo rade zamisle sebe za 20-30 godina. Da li bi želeli da im deca isto ovo nametnu?“

„Ako baka i deka žele, sjajno! Ali ako im se nameće svakodnevna briga, to postaje zloupotreba njihove dobrote.“

„Svi pričamo o podršci porodice, ali podrška nije kad nekome oduzmete slobodu. To više liči na emocionalnu ucenu.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.