"Deca su sve više usamljena": Psiholozi otkrivaju zašto ih više ne čujemo da se smeju napolju

Usamljenost više nije problem odraslih - sada pogađa i decu. Ono što je nekada bila buka igrališta i glasovi ispred zgrade, danas je tišina ekrana. Sve više tinejdžera oseća se izolovano, a dečji psihijatri upozoravaju da smo na ivici generacije koja ne zna više da se druži.

Prema podacima Pew Research Centra, skoro četvrtina mladih između 18 i 29 godina oseća se usamljeno većinu vremena, dok među dečacima od 11 do 17 godina taj broj skače na više od 26 odsto.

- Deca su sve usamljenija. To već dugo znamo, kaže dr Herman Veles, dečji i adolescentni psihijatar sa Univerziteta Kolumbija.

Deca više ne izlaze napolje, a ni roditelji više ne puštaju

Pre samo desetak godina, deca su igrala fudbal u dvorištu, šetala pse i družila se do mraka. Danas, većina njih provodi sate pred ekranima.
Studije pokazuju da svako treće dete uopšte ne igra napolju tokom školskih dana, a jedno od petoro ne izlazi ni vikendom.

Roditelji, često vođeni strahom i nepoverenjem u okolinu, ređe puštaju decu da se samostalno igraju napolju. Kako piše socijalni psiholog Džonatan Hejt, autorski glas knjige Anksiozna generacija, termin "opasnost od neznanaca" postao je simbol modernog roditeljstva.

Strah, mediji i preopreznost zatvorili su decu u bezbedne, ali usamljene domove.

Ekrani su postali novi "društveni život"

Društvene mreže i video-igre zamenile su dvorišta, ali nisu donele bliskost. Naprotiv - donose lažnu sliku sveta i sebe. Prema izveštaju Common Sense Media, više od 70 odsto dečaka redovno nailazi na sadržaje koji glorifikuju "muškost bez emocija" - snagu, nadmoć, novac.

To stvara zid, kaže psiholog Majkl Rob. Dečaci počinju da veruju da je pokazivanje osećanja slabost, a da je ćutanje znak snage.
Vremenom, to ih odvaja od drugih - i od sopstvenih emocija.

Šta roditelji mogu da urade

Najvažnije što roditelji mogu da urade nije da kontrolišu - već da budu prisutni.

- Deci je potrebna bolja opcija od interneta. To znači zajedničko vreme, iskren razgovor, zajednički obrok., objašnjava dr Veles.

Jednostavni trenuci, kao što su šetnja bez telefona, večera uz priču ili samo zajedničko smejanje, vraćaju decu u stvaran život.

Roditeljima se savetuje da u kući uvedu pravilo bez ekrana u spavaćoj sobi i da postave jasna vremena kada se telefoni odlažu - makar na sat dnevno. Umesto da se ljute zbog sadržaja koji deca prate, stručnjaci savetuju pristup "Budi radoznao, ne besan".

- Pitajte dete šta gleda, kako se oseća dok gleda, i šta mu to znači. Možda prvi put čujete nešto iskreno.

Igra i razgovor leče ono što ekran ne može

Dečji psiholozi se slažu u jednom: igra bez telefona i vreme provedeno s drugima najbrže leče osećaj usamljenosti. Zato je važno da se deci vrati ono što su generacije pre njih imale - prilika da budu napolju, da greše, da se smeju i da imaju društvo koje nije "onlajn".

- Usamljenost dece nije prolazna faza. To je poziv roditeljima da ih podsete da stvaran svet još postoji - i da je lepši od bilo kog ekrana.

(Ona.rs / Make It)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.