Ispovest ćerke oca Predraga Popovića osvojila mreže: "Tek tada shvatiš ko te nosi kroz život"

Mnogi su se u jednom trenutku svog života našli u rečenicama koje je Teodora Popović, ćerka sveštenika Predraga Popovića, juče podelila na Instagramu. Njena emotivna objava, praćena fotografijama ponovnog susreta sa ocem, rasplinula je društvene mreže, ne zato što je spektakularna, već zato što je iskrena, tiha i bolno prepoznatljiva.

Teodora, koja i sama ima veliki uticaj na društvenim mrežama, baš kao i njen otac, napisala je nekoliko rečenica koje su pogodile pravo u srce svih koji su makar jednom osetili teret udaljenosti od roditeljskog doma:

"Tek kada odeš od kuće shvatiš šta je dom. Tek kada nemaš porodicu pored sebe shvatiš koliko su oni zapravo tvoja snaga. Fakultet me naučio mnogo više od knjiga, naučio me da cenim ljude koji su me oblikovali. Shvatila sam da je porodica ključ, sigurnost i smisao."

Uz ove reči objavila je seriju fotografija, počevši od one u kojoj je zagrljena sa ocem, pa sve do porodične slike kojom je zaokružila svoju ispovest. U nastavku objave dodala je:

"Možemo da jurimo ciljeve, gradimo karijere i sanjamo velike snove, ali ništa ne može da zameni zagrljaj kada se vratiš kući. Zato danas, više nego ikad, čuvam svoje najbliže. Jer na kraju dana, sve prolazi, samo porodica ostaje."

Ove reči su očigledno dotakle mnoge. Njeni pratioci, među kojima je mnogo mladih ljudi koji su zbog posla, studija ili života u inostranstvu napustili svoju kuću, odmah su počeli da se pronalaze u njenoj ispovesti.

Jedan korisnik je napisao:

"Van Srbije osam godina i znam taj osećaj. Upravo zbog toga, uskoro, ako Bog da, vraćam se u našu unikatnu zemlju. Verujte, slađe su naših 45.000 dinara nego 2.700 evra. Verujte na reč."

Drugi je dodao:

"Prvi put sam otišao od kuće na šest meseci i potpuno razumem. Svaki put kada odem na vikend odsustvo, bude mi teško što moram opet da se vratim."

A među stotinama komentara izdvajale su se i kratke, ali snažne poruke podrške:
"Lepo živeli", "Slava Bogu", "Amin".

I zaista, svako ko je bar jednom spakovao kofer i ostavio vrata roditeljskog doma iza sebe zna da nostalgija ne bira ni vreme ni mesto. Traži vas u tišini studentskih soba, u tuđim gradovima, u stanovima koje tek treba da nazovete svojim. A najviše u trenucima kada shvatite da sve ono što jurimo u svetu ima smisla samo ako znamo gde se vraćamo.

A vi?

Da li ste i sami osetili težinu razdvojenosti od porodice? Šta vas je odvojilo, želja za boljim životom, školovanjem, poslom? I, možda najvažnije, kako ste lečili nostalgiju za domom?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.