Psihijatar otkriva ključ mentalne snage: Ljudi koji su istinski srećni nikada ne troše energiju na ovo

U svakodnevnoj trci, između posla, obaveza, porodičnih uloga i neprekidnog toka informacija, mnogi se uhvate kako im misli odlaze tamo gde ne bi trebalo - u zamišljene scenarije, u preterano analiziranje prošlih razgovora ili u konstantno brinuće o stvarima koje se možda nikada neće dogoditi. I što je ironija veća, tih nekoliko misli postaju najveći potrošači energije koju bismo mogli da usmerimo na ono što nam život zaista nudi.

Psihoterapeutkinja i klinička socijalna radnica Ejmi Morin, poznata po radu sa ljudima koji razvijaju psihološku otpornost, ističe jednu naviku koja jasno razdvaja mentalno snažne ljude od onih koji se svakodnevno osećaju preplavljeno. I to nije meditacija, nije disciplina, nije jutarnja rutina. To je nešto mnogo jednostavnije - oni nikada ne troše energiju na stvari koje ne mogu da kontrolišu.

I upravo ta navika pravi razliku između mentalne iscrpljenosti i osećaja unutrašnjeg mira.

Zašto gubimo toliko energije pokušavajući da kontrolišemo svet oko sebe

Većina ljudi veruje da će se osećati sigurnije ako unapred predvide tok razgovora, moguć ishod situacije ili reakciju drugih. Deluje kao mala psihološka zaštita. Međutim, kako Morin naglašava, ovo je samo privremeno olakšanje. U trenutku kada se stvari ne odvijaju kako smo zamislili, naš mozak reaguje stresom i osećajem gubitka kontrole.

Što više energije ode na spoljne faktore, to je manje ostaje za ono što je zaista važno - regulisanje sopstvenih emocija, koncentraciju, fokus i produktivnost.

Kod mnogih se tada javljaju simptomi iscrpljenosti: problemi sa pamćenjem, loša koncentracija, unutrašnji nemir, pad efikasnosti i osećaj da danima „tapkaju u mestu“.

Mentalna snaga ne znači izbegavanje problema, već razumevanje gde je granica između onoga što zavisi od nas i onoga što nikada neće biti pod našom kontrolom.

Gde zapravo odlazi naša mentalna energija: Tehnika tri kruga

Kako bi ljudi jasnije sagledali šta im crpi snagu, Morin preporučuje jednostavnu tehniku podeljenu u tri kruga. Ova vizualizacija brzo otkriva gde svakodnevno rasipamo energiju i šta možemo odmah da promenimo.

Unutrašnji krug obuhvata ono nad čim zaista imamo kontrolu:

• trud
• pripremu
• stav
• granice
• lične veštine

Srednji krug predstavlja ono na šta možemo da utičemo, ali ne i da ga potpuno usmeravamo:

• ton i atmosfera razgovora
• način na koji nas drugi doživljavaju
• dinamika timskog rada

Spoljni krug je prostor stvari koje nikada neće biti u našim rukama:

• tuđe odluke
• ekonomske okolnosti
• pravila kompanije
• konačan ishod situacija

Morin savetuje da ljudi izdvoje pet najvećih trenutnih briga i postave ih u odgovarajući krug. Čim se to uradi, postaje jasno gde energija odlazi, a gde se može preusmeriti.

Sve što se nalazi u unutrašnjem krugu treba odmah pretvoriti u akciju. Sve iz spoljnog kruga - naučiti otpustiti.

To je prvi korak ka mentalnoj snazi.

Tri pitanja koja momentalno vraćaju fokus i sprečavaju mentalnu iscrpljenost

Kada misli počnu da se vrte u krug i kada razmišljanje prerasta u mentalno preživanje, Morin savetuje da se postave tri jednostavna pitanja. Ova pitanja su osmišljena tako da odmah preusmere energiju sa problema na rešenje, sa straha na kontrolu, sa izmišljanja scenarija na konkretne korake.

1. „Da li se bavim problemom ili rešenjem?“

Ovo pitanje razdvaja pasivnu brigu od aktivnog delovanja.

Razmišljanje o najgorem scenariju možda daje iluziju da smo pripremljeni, ali zapravo nas ostavlja zaglavljene u strahu. Fokusiranje na korake ka rešenju povećava osećaj kontrole i smanjuje anksioznost.

2. „Da li treba da promenim okolnosti ili svoj odnos prema njima?“

Ponekad je potrebno postaviti granicu, doneti odluku, promeniti naviku, prekinuti kontakt ili prilagoditi plan.

Ali u situacijama koje ne zavise od nas - ishod testiranja bliske osobe, tuđa reakcija, odluka poslodavca - jedino što možemo da uradimo jeste da regulišemo sebe.

Kratka šetnja, svesno disanje, preusmeravanje fokusa ili pauza pre nego što donesemo odluku mogu drastično smanjiti napetost i sprečiti impulsivne reakcije.

Morin naglašava: „Životne patnje često nastaju zbog ulaganja energije na pogrešno mesto.“

Meditacija neće rešiti finansijski problem, ali plan hoće.
Strah neće promeniti medicinski ishod, ali tehnike smirivanja će pomoći da lakše prođemo kroz period čekanja.

3. „Šta sam danas uradio/la da postanem mentalno snažniji/a?“

Ishodi nisu pod kontrolom, ali napredak jeste.

Mentalna snaga se ne gradi u krizama, već u malim, svakodnevnim odlukama:

• postaviti granicu
• izgovoriti svoje mišljenje
• vežbati novu veštinu
• odmoriti kada je potrebno
• reći „ne“ kada to stvarno mislimo

Prepoznavanje makar jedne takve radnje dnevno učvršćuje osećaj lične moći i sprečava da energija odlazi u pogrešnom smeru.

Zašto su mentalno snažni ljudi najčešće i najsrećniji

Mentalna snaga ne znači odsustvo briga, već sposobnost da prepoznamo koje brige zaslužuju našu energiju.

Najveći poklon koji možemo sebi da damo jeste da prestanemo da pokušavamo da kontrolišemo ono što nikada neće biti u našoj moći.

Mentalno jaki ljudi nisu rođeni takvi - oni svakog dana biraju gde će usmeriti energiju. I upravo zato žive mirnije, srećnije i slobodnije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.